Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 8

Ne treba mi ni hvala, bile su njene reči. I bolele su. I pekle. I samo kada bi htela da čuje...

"Mik? Imam par informacija za tebe!"

"Govori!", gledao je kroz prozor, nije udostoji sagovornika ni jedne sekunde.
Od trenutka kada su se sreli u zgradi suda, neki nemir se uselio u njega. Da li ga je prepoznala?
Možda nije? Možda... Ali on nju svakako jeste i to mu nije dalo mira.

"Nesa Nešić. Majka Sinejd O'Tul, bila udata za Nikolu Nešića, pokojnog."

"Irkinja? To objašnjava crvenu kosu i pege. Nije odavde?"

"Nije, pobegla je od majke i njenog trećeg muža. Majka je u ko zna kom braku za sada. Završila pravni fakultet u roku, vlasnik firme, advokatska kancelarija Nešić. Nije udata..."

"Nije?", pitao je provlačeći još jedno pitanje, ko je dete na slici.

"Nije udata. Ali je samohrana majka petogodišnjeg Liama Nešića. Inače..."

"Inače šta?", gubio je živce, "Šta?"

"Ona je pod zaštitom Rusa. Sestra! Ona je Nikolova sestra, njegov advokat, Mik! To znači..."

"Da je zaštićena bolje nego sam Sergej Nikolov. Ona zna sve njihove tajne. Nisam morao da šaljem onog malog da je prati..."

"Nisi!"

"Šta piše za klinca? Otac? Živ, mrtav?"

"Ne piše ništa. Ime oca, nepoznato."

"Veza, brak?"

"Nema brak iza sebe, ali je u povremenoj vezi...", Mihajlo je zavitlao čašom i bacio je u zid. Staklo se raspalo i rasulo svuda po podu.

"Povremena? Povremena? Saznaj ko je taj povremeni!"

"Mik? Imamo sve o njemu. Sećaš se pre neki dan...kada je bejzbolkom krenula na našeg čoveka? Tada je bila s njim. Lik je Momčilo Petrović, prodavac u salonu bele tehnike."

"Mogla je da nađe bolje!"

"Možda je tražila nekog ko nije iz našeg sveta?"

Zamislio se. Žena koja je do guše u svetu kriminala, pa makar i kao pravni zastupnik, svakako nije želela da svoje dete odgaja u tom svetu.
Tražila bi sigurno i bezbedno okruženje, daleko od svih!

"Kuća? Kupila, iznajmila?"

"Kuću je dobila od Sergeja. Porodila se u aprilu i već u maju je kuća bila prevedena na njeno ime. Špekulacije su bile da je dete Sergejevo, a onda... Mali je crn kao noć, Sergej je plav. Sergej joj inače nije nikakav rođak, a pod ogromnim velom tajne je kako i kad je ona dospela pod njegovu zaštitu!"

Mihajlo je mogao samo da pretpostavi. Sergej se sažalio na nju. Da li je bila Sergejeva štićenica pre ili nakon upoznavanja u hotelu? I zna li Sergej, da li mu je Nesa u opšte rekla?

"Slobodan si! Pošalji onu malu da počisti ovaj lom!"

Seo je u svoju fotelju. Nije je bio tu godinama, sada je ponovo osetio mekoću svog trona.
Bilo je pitanje kada će pasti, mnogi su ga vrebali, a on je želeo van.
Iz igre koju je zaigrao prilično rano izlazilo se nogama napred ili dugom robijom.
Druga opcija je bila svakako bolja!

Šest godina ranije

Mrzeo je buđenje.
Pored glave mu je stajao čipkasti grudnjak, nije bio siguran da li plavušin ili brinetin. Prethodno veče su devojke bile razuzdane, igrale su, uvijale se oko njih. Mihajlo je imao osećaj da se taj njihov ples zvao "poziv na parenje", sve je bilo na izvolte, njihova tela poslužena na tanjiru. Čoveku u njemu je bilo više svega dosta, ali muškarac je želeo da se poigra, kada je već sve dostupno.
Krvabih očiju, Džo je govorio nepro o poslu koji su sklopili. Slušati ga bilo je teško, mada ni Dima nije bio trezveniji. Superlativi su leteli, hvalili su se i više nego što je trebalo.
Znao je da ne može da podnese više, iako su mu bili neka vrsta partnera, bili su previše!
Zgrabio je za ruku curu koja je bila nedaleko od njega, poveo van kluba natrag u hotel gde je rezervisao apartman dok ne prođu pregovori.