Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 24

Sama u krevetu.
Toliko je košta Momčilo.
Tišina u kući.
Toliko će je tek koštati ako hitno ne ispravi zasrano.

Prozor je širom otvoren, a ona smrdi samoj sebi na bure rakije. Kosa joj je upetljana, srećom pa nije toliko preterala da joj se sloši, ali jeste bila pijana dovoljno da krene da se skida u sopstvenoj kancelariji.
Pred obezbeđenjem!
Pred nepoznatima.
Mihajlo je ćutao, a ona se komirala.

Posle dugačkog tuširanja, pokušavajući da sastruže ceo sloj kože, napokon je bila sveža. Makar po trenutnim merilima, jer i nakon četkanja vilice u ustima je osećala gadan ukus, vrećice ispod očiju su bile kengurove torbe, a usne ispucale.
Nadala se da je prespavala doručak, da je Liam već u vrtiću, a na posao može otići kad god želi.

"Kako nezvanično saznajemo, u organizovanoj akciji odeljenja za suzbijanje narkotika, život su izgubila dvojica osumnjičenih, a petorica je sa lakšim i srednje teškim prevedeno na odeljenje univerzitetske klinike, na dalje posmatranje. Nakon, kako izvor kaže, anonimne dojave, grupa od sedam narko dilera zatečena je sa većom količinom narkotika slobodne procene oko pet miliona evra, nekoliko desetina komada poluautomatskih pušaka i dvadeset kako pištolja tako i revolvera bez registarskih oznaka. U unakrsnoj vatri živote su izgubili Milan Dimitrijević, poznat kao Dima i Jovan Aleksić, Džo...."

Osmehnula se. Zatvorila je oči na sekundu i okrenula se oko sebe. Liam je definitivno u vrtiću, Mihajla nema... Sama je...
Ugasila je televizor, jer je vremenska prognoza nije zanimala, te uzela mobilni telefon...

"Spavaš?"

"Lečim mamurluk!"

"U čijem krevetu?"

"Sama sam, veštice. Kaži!"

"Otrezni se, istuširaj. Skini sa sebe propisno izjebana kez i idi na posao."

"Vreme je?"

"Počelo je, draga moja...", rekla je tiho, pa prekinula vezu.

Otišla je do dnevne sobe i iz kutije u komodi izvukla cigarilos. Ukus čokolade, njen omiljeni, savršeno će pokriti ukus viskija koji se još mota po ustima. Plan je išao svojim tokom, upravo onako kako je zamišljeno.
Povukla je još jedan dim i  pogledala u zadnje dvorište i drvored koji je skrivao kuću od ostalih.
Svršeno zaštićena kako od pogleda, tako i od neželjenih gostiju.

Polako se obukla, popila svoju kafu i napokon krenula ka kancelariji i Igoru kog ne zna kako će u oči da pogleda.
Izbor. Život se svodi na izbore. Na prave i pogrešne, ali izbore. Svede se na skretanje levo i desno i nakon dugog vaganja, često se desi greška.
Ali sve je stvar izbora, retko je pravo na izbor uskraćeno.
Skup pravih informacija u pravo vreme jednako je približno dobar izbor, a napiti se sa koleginicom s fakulteta, pretstavnikom suprotnog tabora u sunici, još pred zaposlenima- pogrepan je izbor...

"Dobar dan, gospođo!"

"Dezinformacija mladiću!"

Ušla je u svoju kancelariju, spustila torbu na sto, zatim ugledala kafu.

"Da popijemo zajdeno?"

"Dok vam referišem?"

"Dok ćutimo! Referat sam već dobila. Prekjuče sam ih izvukla na slobodu, jutros su već mrtvi! Imam li kakvog novog klijenta?", tobož se žalila, tobož joj je bilo krivo...

"Zapravo, imate! Srećom nije uslovna, ali trojica od petorice uhapšenih noćas žele vi da ih branite!"

"Jel oni znaju kog biraju?"

"Gospođo, mene je Sergej doveo ovde, a ne služba za zapošljavanje! Nisam Eleonora..."

Nasmejala se jako, glasno, radosno skoro. Nasmejala se od srca, "da si Eleonora, već bi bio na bolovanju. Znači, imam sreće da sam toliko dobra! Odlično, a sada domaći zadatak. Dok proučim gospodu, nađi mi vezu između Dojčinovića i Jovića!"

"Već je na stolu. Sergej..."

"Znači, ideš tri koraka ispred mene."

"Slušaj, mogu da ne ne persiram?", pitao je, a Nesa je klimnula glavom, "tebe je Janja upozorila na lov na veštice, ti si ga ubrzala. Neko je Mihajla i Dražena upozorio, takođe. Nije Dražen monstrum, samo je dublje zaglibio od Mihajla i ne može van, tako lako. A i plaše ga se, realno. Postoji neko iznad njih dvojice, onaj za kog je Mihajlo prao pare preko Draženove firme. Ako pogledaš ovde..."

"Stani sad! Idemo polako, ovo ti je naložio Sergej da uradiš?"

"Da, čim si izvukla Mihajla. Nisam bio u planu da radim ovde tad."

"Ali je Sergej mislio unapred. Pogledaj ovde- čist posao nekoliko nedelja pre Mihajlovog i Draženovog hapšenja. Dražen pranje para, Mihajlo narkotici."

"Gubim te, polako!"

"Jebi ga, Nesa, mamurna si. Dva dana pre hapšenja Mihajlov kapital je prešao u legalne tokove, on je izašao! Nekoliko nedelja ranije, likvidirao je sva poslovanja. Nije imao dil sa Dimom i Džoom, već je bio tu da pokaže posrednika do kupca. Dražen je isto očistio poslovanja, osim transporta..."

"Osim transporta. Dakle tražimo nekog ko je hteo obojcu da skloni. Ili da preuzme posao. Trnasport! Ko je imao najviše dobiti?"

Igor se zamislio, pa pogledao preko Nesinog ramena, "to je bilo pre šest godina, morao bih malo više da kopam!"

"Onda, evo ti lopate, kopaj!"

Miran dan na poslu, Bože svašta, pomislila je kada je ostala sama. Neka nebitna imena, daleko od spiska koji joj je Mihajlo dao, a opet, nadala se da će možda povezati sa ostalima. Rešila je, prihvatiće. Njen zaključak je dobila, sada je trebala da zaključi ostalo...

"Koliko misliš da se kriješ ovde?"

"Dok ne ispare sećanja?"

"Nisi bila užasna. Za malo striptiz, ali ok. Nego, gde je Mihajlo?"

"Nadam se na poslu, a da je pre toga odveo Liama u vrtić..."

"Nemaš pojma zar ne?"

Odmahnula je glavom, posramljena pred Sergejem.

"Mika i Liam te čekaju kući. I ako si pamtena, okrenućeš svoj imenik i sve muškarce koji nisu Mihajlo poslaćeš u zaborav."

"Još je ljut zbog Momčila?"

Smejao se grohotom. Smejao se toliko da se presavio u struku, "ne zbog Momčila, devojčice. Zbog svega. Oduzela si mu muškost. Dolazi kod tebe, spava u tvojoj sobi, jede tvoju hranu. Oseća se manje muško nego što jeste. To je problem."

Kada dođe do tačke da se deli na ravne časti, obično se podeli bratski. Jedan brat uvek dobije više. Nesa je bila svoj na svome, a Liamovo nije želela da deli. Sve je bilo njegovo, za sada...

"Dobro! Ali... On hoće da kupi kuću! Sergej..."

"Dopusti mu. Neka bude muškarac, devojčice..."

Muškarac? Uskraćena za figuru oca, ipak je njen otac preminuo kada je bila devojčica, nije znala kako bi to suprug trebao da se ponaša. Ni jedan suprug njene majke, barem oni koje je upoznala nije se ponašao kao Sergej. Domaćinski. Ponašali su se raskalašno, uživajući u onome što je njen otac stekao za života. Nju su posmatrali kao nameštaj u kući, a ne kao dete, kasnije kao devojku. Bez obraćanja ili sa minimalnim kontaktima, bila je vazduh čak i za majku.
Kako bi ona trebala da zna šta muškarac želi?
Ako je sudeći po onima koje je upoznala, trebao je da leži na kuču, drži daljinski upravljač i zapoveda šta jesti.
Mihajlo nije bio takav...
Pa, daj muškarcu ono što želi..

Par trenutaka kasnije, u osami kancelarije našla je tri kuće. Nije znala koja je od koje lepša. Cena nije bila loša, pa je rešila da prosledi ponudu Mihajlu, a on neka razume ili ne razume njenu predaju.
Izgubila je bitku, ali neće tako lako predati rat!

"Molim Mihajlo?", pozvao je gotovo odmah.

"Dođi kući..."

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖