Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 20

Sunce je drugačije sijalo. Jače je grejalo, boje su bile intenzivnije.
Nikada trava nije bila zelenija, nego li tog dana u dvorištu Danine kuće.
Sedela je starica na velikoj ljuljašci, nad njenom glavom nadvila se trešnja koja je poput Dane prkosila vremenu i prilikama. Jesen je pretila da postane nemilosrdna nakon divnih letnjih dana, ali i život ume biti takav. Kiša će padati, ali ne može zauvek da pada. A nakon kiše doćiće duga, ponovo sunce, sve dok sunce ne smeni kiša. I tugu ne zameni sreća, u malim ili velikim stvarima.
Nije sunce samo bilo to koje je grejalo kosti; kosti su grejali i ljudi. Njihova pažnja, pokoja lepa reč u teškim danima kao obećanje da će sve loše proći. Pokoji dodir, koža o kožu, kada detinje ruke dodirnu staro lice. Osmesi su grejali najjače. Iskreni i srećni, davali snagu, vraćali veru, opravdavali nadu.
Sve je tih dana izgledalo drugačije. Lepše i bolje, za život mirnije...
Sve je to ciklus života.

"Tata? Mogu li da odvedem Bobija iza kuće?", Liam je ustao s trave, otresao kao veliki svoja kolena i stao ponosno pred Mihajla.

"Moraš da pitaš mamu. Ako ona dozvoli."

"Pitam tebe!", udaeio je nogom, ne iz besa, već dokazivajući poentu. Jednog je pitao, valjda je dovoljno.

"Ne odlučujem ja..."

Okrenuo se oko svoje ose. Baba Dana je sedela na ljuljašci, pored ljuljaške bila su njena kolica. Teta Milica i ujak Sergej su pili kafu i nisu ni gledali u njega, a mama se smeškala.

"Možeš, ali kada kažem da dođete..."

"Doćiću mama..."

Dečkić je skakutanjem otišao dalje, krenuo ka zadnjem dvorištu u pratnji psa, ali pogledi koji su se začepili za Nesu, ostali su tu.

"Tata? Drugi put te nazvao tata. Jesam li sine moj nešto propustila?", Dana je pokušavala da se pridigne i ispravi u ljuljašci, ali bez Miličine i Sergejeve pomoći nije uspevala.

"Mnogo. Nesu sam upoznao pre nekoliko godina, imali smo vezu, ja bio uhapšen ne znajući da je Liam na putu i tako. Nesa je mislila da sam je šutnuo", izgovorio je nekoliko belih laži iako nije ni bio daleko od istine. Dok je pokušavao da pronađe Dimu, Nesa je mislila da je iskorištena i ostavljena, te je pobegla.

"A ti, kćeri?", pogledal je nežno u Nesu "Koja je tvoja priča? Nisi odavde, Sergej ti je brat, nisi baš nivo mog sina... Šta je tvoja priča?"

"Pobegla sam od jedne loše porodice, upoznala Sergeja koji je postao moja dobra porodica, a što se nivoa tiče, tu vas ne razumem", bila je iskrena, što se nivoa i klasnih staleža ticalo to joj nikada nije bilo jasno.

"Recimo to da je Sergej grub izgledom, mekan dušom. Vidi ova starica sve. Recimo to što što je moj sin bio u zatvoru, a ti si dobrica."

"Teta Dano, nekada i dobri ljudi iz najboljih namera odu u zatvor", pogodila je suštinu, a u stvari je znala kako je Mihajlo počeo. Pisalo je u njegovom sudskom predmetu.

"Istina... Oprostite sada ovoj starici, kosti me bole. Milica me vodi da legnem", pokazala je mig Milici i vrlo brzo bila je prebačena na kolica....

"Kad kreće žalbeni za Dimitrijevića i Aleksića?"

"Za dva dana, nadam se da imam samo jedno ročište."

"Imaš li plan kako da ih odbraniš?"

"Mislim da imam. Međutim, Stevanović me sekira. Nepredvidiv je i može mnogo da mi oteža slučaj. Ja sam drugi advokat obojci, primarni su oni, ja mu dođem rezervni. A opet, tražili su pomoć."

"Nadam se da bude brzo gotovo, sve imaš u svojim rukama", Sergej je značajno pogledao u Nesu, pa Mihajla koji se nije oglasio ni jednom.

Nesu nije obuzeo strah. Ili panika. Osećala je ravnodušnost naročito sada kada je znala da možda posle ovog slučaja, više se niko neće setiti da je angažuje. To i jeste na neki način njen plan, ulazak u mirnije i mnogo manje opasne vode.
Želela je da proba. Bilo joj je potrebno da proba, zbog Liama, zbog sebe...

******

"Dana je presrećna. Ovi dani...Nesa, hvala ti što dopuštaš Liamu da odlazi ovde."

"Nisam ja zahvalna već Mihajlo. Malo je falilo da se Liam i on nikada ne sretnu, samim tim i Dana bi bila uskraćena."

"Teška priča? O vama?"

"Veoma, Milice, stvarno ne želim tamo da se vraćam. Bio je to jedan nezahvalan period koji sam preživela zahvaljujući Sergeju, zahvaljujući njemu postalo ovo što jesam."

"On gleda na malog kao svog, znaš to? Možda se ispreči između Mihajla i tebe?"

"Možda vi bilo bolje da sa Mihajlom pričaš na tu temu, jer mislim da ja ne umem lepo da ti objasnim?"

"Šta to?", stavljala je poslednje kolače u kutiju da Nesa ponese kući.

"Da ne treba da guraš nos u Sergejev i moj odnos?"

Vožnja kući je dugo trajala. Mihajlo skoro da nije progovorio ni reč vozeći Nesu i usnulog Liama. Sergej je odavno otišao iz kuće njegove majke pod izgovorom da ima posla.

"Ulaziš?", pitala je kada je Mihajlo zatao na ulaznim vratima.

"Da, samo kada mi kažeš jedno... Kako se to kulturno objašnjava da ne treba da se gura nos u tuđa posla?", pokušavao je da se nenasmeje, naravno da se Milica požalila.

"Ne poznajem ženu! Ulazi ili nemoj, Liam mora u krevet, već je težak!"

Pratio ju je u stopu. Dodavao pidžamice i odložio odlece. Pokrio je Liama njegovim plavim ćebencetom, Nesa mu je smestila igračku pod ruku.
Mehanički je sve pratio, još uvek pod uticajem Milice i njenog - borićeš se ti za ovu malu...

I boriće se za nju, pa makar protiv celog sveta. Protiv nje, svim silama. Boriće se...

"Kada je bio klinac, Sergeja su stalno tukli. Anja i on su živeli na ulici, zimi u prihvatilištu. Mlatili su ga kad i gde su stigli ako im se ne bi nešto svidelo. Kao i ti, upao je u mutne vode da bi nekog nahranio. Anju i sebe u ovim slučaju. Jedne zime, toliko su ga namlatili da je pišao na cevčicu mesecima. Jeo na infuziju. Sergej neće imati porodicu, sve što ima su Anja, Natalija, Liam i ja. Prema tome - ne zanima nikog kako to mene gleda Sergej jer u tim pogledima je čista, neizmerna, izvorna ljubav! Prava. On mene voli ništa više ili manje od Anje, a Liam je njegov naslednik. Ja sam vlasnik imperije Nikolov! Sekund je falila da Liamu dam Sergejevo prezime, ali on nije želeo da se povezuje sa njim u poslovnom smislu. Da obeleži dete kao svoju slabu tačku..."

Popila je jedan dugi gutljaj Burbona. Pa još jedan. Još jedan i praznu je čašu stavila na sto, "Zašto misliš da sam ti ovo rekla? Nije bilo na meni da bilo šta govorim, ali je krajnje vreme da znaš. Pored toga što me čuvaju jer ja njih čuvam, svi bitniji znaju da kompletno ugostiteljstvo koje je pod ruskim patronatom je moje u stvari. Liamovo sutra. Niti Milici niti tvojoj majci ne moram da se pravdam, dovoljno je da ti znaš. Jebe mi se za tvoj posao s nekretninama u koji si ušao. Jebe mi se za investicije kojima si oprao brdo love, zaradio dve planine. Jebe mi se za sve, ja od tebe ne zavisim, niti ću. Na kantaru vlasti, i bez osiguranja koje si mi prepustio, teža sam od tebe, duplo! Sada sam još teža, a za dva dana postaću nedodirljiva. Znaš li zašto je tako? Jer imam Sergeja! Prema tome, dalje nos od mojih stvari!"

"Jesi završila?"

"Nisam! Imam još što šta da kažem!"

"Znam za tebe i Sergeja, znam da ćeš biti nedodiriva, ali nisam znao ko ga nasleđuje. I zašto nema porodicu. Takođe, Milici sam skrebuo pažnju dva puta da se ne trpa. Ti si joj skresala."

"Dobro, ako smo to rešili..."

"Ako smo rešili, sada bitnije stvari! Hoću da nam kupim drugu kuću!"

"Ne može! Ova ja Liamova, ovu poznaje, laka je za čuvanje."

"Ali nije moja!"

"Jesi me čuo malopre? Jebe mi se za to!"

"Nesa? I meni!"

Jedino mesto gde je mogao da pobedi u raspravi je pod prekrivačem. Tu mu je dozvoljavala da je sputa, potčini i osvoji. Tu je ćutala, iako je uzdasima govorila mnogo više. Tu je bila u njegovim rukama, u njegovoj milosti. Koristio je svoju prednost u odnosu na njeno telo vrlo često.

"Mihajlo? Ćuti!", privukla ga je sebi, a ruke sakrila pod njegovu majicu.
Dozvolila je da obriše svaku suvišnu misao iz njenog uma predavajući se njegovim usnama.

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
Laku noć...