Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 10

Panoramski prozor i žena naslonjena na ugaonu garnituru koja sa Burbonom u ruci posmatra kroz isti. Pogled na grad se nije promenio, ne mnogo. Malo je lepši, možda malo siroviji, ali lepota predmeta je u oko posmatrača, u njegovoj sposobnosti da izgledu da svoj lični pečat.
Jer stvari imaju izgled koji im daje naša duša, citat je star, ali istinit.

Godinama ranije, dok je još jed živela u njoj, Nesa bi prezirala ovaj pogled. Bio bi joj odvaratan, jer njena je duša još uvek patila. Sada, pomirena sa životim i napokon cela, ponovo je cenila lepotu sitnih stvari...

"Dao sam sebi slobodu da naručim", rekao je približavajući se lagano, nehajno.
Nazdravili su bez glasa, nazdavili samo zveketom čaša.

"Nadam se da je jestivo. Nisma do sada večerala u ovom hotelu."

"Odrezak i prilozi, salata, hleb. Mislim da nema greške", slegnuo je ramenima i poslalo joj dug, upitni pogled.
Jeste, radila je u ovom hotelu. Viđao ju je u prolazu, kada dolazi. Jeste, radila je, ali sigurno se ovde nije hranila, kada tako govori, mislio je u sebi.

"Šta ako sam vegeterijanac?", podigla je upitno obrvu, pa prinela čašu usnama. Olizala kap s oboda, sprala gorčinu s usana.

"Onda bi bio razočaran. Znaš, retko grešim, pa izvini na izrazu, ali više ličiš na ženu nego na kozu. Koze pasu travu..."

"Ili žene brinu o zdravlju?"

"Meso je zdravo!"

"To ti kažeš!", nasmejala se, imao je smisla za humor. Bio bi zanimljiv da nije bio... On, on!
"Nego, rekao si da je ovo poslovna večera, pa... Zašto ne bismo počeli?", pitala je, izvukla par papira iz akten tašne, zavalila se u garnituru i prekrstila noge.
Visoke štikle za grebanje nameštaja ili isterivanje očiju bile su njeno tajno oružje.

Mihajlo je progutao pljuvačku. Danima je pokušavao da iz glave istera scenu nje u žad haljini do kolena pred njim, sada mu se te iste noge vrzmaju pred očima, a drugo im je mesto predvideo.

"Da, posao. Vreme je za priču, ali ona je daleko od one za laku noć. Imam par imena koja treba da dođu do tužioca, imam par lokacija koje treba posetiti i nekoliko desetina sati kompromitujućeg materija koje treba odgledati. Odakle želiš da počnemo?"

Kucanje na vratima dalo je Nesi par trenutaka. Dok je Mihajlo otvorio vrata apartmana i pokušavao da smiri samog sebe, da ne skoči na nju, Nesa je prebirala po svojim mislima.
Štanje to on imao drugačije od ostalih? Sada kada je napokon pred njom i kada su ravnopravno svesni jedan prema jedan, koliko god želela da ga mrzi, ona to ne može.
Okreće medalju sa obe strane, potaknuta radoznalošću, što kao osoba, što kao pravnik, želi da zna pta se to zaista deilo šest godina ranije. Od prilike u isto vreme kada je i Liam začet.

"Ovi momci tvrde da su sa tobom", rekao je pokazivajući palcem preko ramena na dvojac kršnih muškaraca pored kolica sa hranom.

"Jesu, oni su sa mnom. Moraju da provere kolica, hranu, piće. Sve što je vezano za moju sigurnost je u njihovim rukama", rekla je ležerno, pa mahnula momcima.
Brzo su pregledali, onjušili, uslikali sve i povukli se tiho, baš kako su se i stvorili.

"Bitna osoba? VIP?"

"Ne, samo sam mnogima stala na žulj. Razvodi koji nisu baš lepi, starateljstva, uslovne... Svako ima neki razlog, a meni se živi. Nego, spomenuo si imena koja su zanimljiva. Da li su tu izvesni Dimitrijević i Aleksić?"

"Između ostalog, da. Ali i bitniji od njih, oni iznad. Šta želiš da znaš?"

"Kreni od početka...."

Večeru su odavno pojeli, ali je priča tekla dalje.
Od najsitnijih riba, do onih glavnih u lancu ishrane, sve ih je imao na neki način u šaci.
Nesa je zadubljeno upijala sve informacije, bez trepkanja gledala naizmenično i Mihajlove oči koje su je pržile i usne koje su preko sebe valjale reči.
Uh, te usne...
Govorio je o poslovima, ništa šokantno, a da ranije nije imala kontakta s tim, ali veze koje su se formirale kroz priču, bile su fascinantne.