Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 6

Klizio je prstima po njenoj koži... Volela je taj osećaj nakon orgazma, kada samo leži, upija i rezimira svaki trenutak...

"Dugo se nismo videli, Nesa..."

"Zavisi šta je za tebe dugo. Šta je to, dve nedelje."

"Previše ako mene pitaš, ali ti si ta koja diktira tempo", podigao je čašu crvenog vina i nazdravio ženi pred sobom.
Ručak je protekao u neobaveznim temama, opet, nisu se sastali kako bi bistrili svetsku politiku ili ekonomski uticaj Brazila na Tokio.

"Kada se vidimo ponovo?", pitao je dok se Nesa u tišini oblačila.

"Ne znam. Sutra ili za dve nedelje?", osmejah joj je igrao na usnama, volela je kada ga provocira.
Momčilo nije bio muškarac pored koga bi se skrasila. Delovao je meko, previše meko za njen ukus, ali savršeno modularan u njenim rukama. Ne, nije ona manipulisala njegovim osećanjima, jasno mu je rekla da je osećanja ne zanimaju, ali povremeni izlasci koji bi mogli da se završe na obostrano zadovoljstvo, svakako da.

Polako su napustili hotel i kada je Momčilo spustio poljubac na Nesin obraz, primetila je da dva mesta od njenog parkiranog automobila stoji još jedan, njoj poznat. Zatamnjena stakla na skupom automobilu koja su u leru...

"Izvini me na trenutak", šapnula je Momčilu na uho, zatim otvorila vrata svog automobila i ispod sedišta izvukla bejzbol palicu.
Laganim hodom na visokim štiklama, vrteći palucu u rukama, krenula je ka poznatom automobilu.

Nije stigla ni pošteno da zamahne, a tako je želela makar farbu da mu oguli, lomljenje stakla bio bi bonus, automobil je nestao pod punim gasaom.

"Šteta!", smejala se vraćajući se ja Momčilu.

"Nisi prerasla sitne pakosti?"

"Naravno da nisam", slegla je ramenim, ubacila palicu natrag u automobil, "Ali da bi ti doživeo da se vidimo ponovo..."

"Sačekaću da mi se javiš. Veruj mi, više cenim svoje zdravlje!", mahnuo joj je i krenuo ka svom automobilu...

Nedodirljiva... Zaista je mislila da je tako...

Šest godina ranije

"Dakle, ti si Sergejeva druga sestra?", pitala je visoka plavuša duvajući dim cigarete pravo u Nesino lice.

"Sestra ili ne, ja sam tu i biću tu dok Sergej ne kaže drugačije. Imaš li problem s tim?", pitala je čekajući svoj stomak, trudnoća je već poodmakla.

"Rećiće da se tornjaš. Jer će poslušati mene. Dosta je što moram da trpim onu balavu Anju..."

"Znaš, to što ćeš se udati za Sergeja za nedelju dana, ne znači da se udaje samo za njega...", natočila je sebi čašu Burbona i omirisala, "Kada se udaš za Sergeja, udaješ se za njegovog oca, majku, sestru ili sestre. Ako voliš Sergeja, onda poštuješ sve što je njegovo...", liznula je slatkasto gorko piće, "A mene Sergej poštuje kao sestru, ja njega cenim kao rod rođeni, a bližu rođaku od Anje nemam. Razumeš? Pa sada, idi kaži mu da me ne želiš ovde i da je balava Anja tvoj maksimum", popila je piće u jednom gutljaju, ustala i ramenom okrznula Sergeja koji je sve vreme slušao razgovor...

Helena je ubrzo izgubila status verenice... Nesa je ostala u porodici....

"Još koliko je ostalo do porođaja?"

"Ako verujem lekaru, dve nedelje. Ako verujem svom stomaku, pućiću svakog časa!", gurnula je dva keksa u usta od jednom i žvakala dok su komadi ispadali na sve strane.

Anja se smejala. Bili su retki dani da se Anja smejala, a susreti sa Nesom su je veselili.

"Kada si došla ovde, Bože mi oprosti, mislila sam da si neka fufa koja peca mog brata. Pa još trudna fufa. Kad ono..."