Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 13

Sportski centar, podne, nemoj da jedeš, glasila je poruka u buketu ruža. Crvene i mirisne ruže, uzgijene da budu prelepe. 
Polako je imala osećaj da kratke i konkretne poruke koje joj šalje prelaze mu u naviku. Zapovedni ton kojim joj se obraćao, pravo koje je na nju polagao...
A, završićeš ti meni dva metra pod zemlju, kroz smešak je ponavaljala, ali poruku rukom pisanu nije ispuštala.

"Gospođo?"

"Molim, Eleonora?"

"Gospođica Nedeljković ima zakazano... Ispred je."

"Hvala, Eleonora"

Janja Nedeljković, njena koleginica sa fakulteta, jedna od boljih studenata kako se sećala, sada pomoćnik javnog tužioca.
Kada se sklope kocke i povežu sve tačkice, znala je razlog zašto je pred njenim vratima. Sergej je u pravu, angažovaće je neko od one dvojice ili možda obojca.

Zagladila je kosu, letimično preletela pogledom po radnom stolu i strpljivo sačekala da Janja uđe.

Prelepa plavuša, tako ju je pamtila, Janja Nedeljković je plenila svojom harizmom. U jedno je bila sigurna, rukama i nogama je samostalno grabila ka uspehu, iako mlada, iako neiskusna, ali željna znanja, nije htela da se bavi javnim pravobranilaštvom, kako joj je prvo ponuđeno, već je našla načina da bude zapažena u tužilaštvu. Kako je nekada govorila, želja joj je bila da ih pakuje, a ne oslobađa.

"Čemu takav osmeh?"

"Kakav osmeh?"

"Ko je govorio o osmehu?", Janja je na pitanje koje je dobila kao odgovor na svoje pitanje odgovorila pitanjem. Odlika advokata koji želi da zbuni.

"Popićemo kafu, pa da mi lepo objasniš, onako u tri boje, čemu dugujem posetu."

"Došla sam u miru, Nesa! Može kafa, ako..."

"Znam, otvorim prozor i zaključam vrata."

Ćutale su. Nekada je ćutanje govorilo hiljadu reči, a tišina bila glasnija od vašara u selu.
Ćutale su, sve dok Eleonora nije donela kafu i vrata nisu bila zaključana.

Nesa je otvorila skrivenu fioku unutar fioke i izvukla kutiju cigarilosa. Obično nije pušila, ali cigarilose sa aromom čokolade čuvala je za specijalne prilike.

"Nezvanično, može?"

"Devojčice... Kada smo bile zvanične iza zaključanih vrata?", na pitanje ovog puta je Nesa pitanjem odgovorila.

"Tačno! Sere li medved u šumi?! Nego, upalio se alarm kada si izdejstvovala Dojčinoviću uslovnu."

"Nisam ja, isteklo je dve trećine. Između ostalog, mislim da prvi pravobranitelj nije odradio posao kako treba, pa je tužilaštvu bilo lakše. Ima propusta, Janja!", povukla je duboko dim, uživajući u reskom osećaju gorčine i čokolade.

"Ponuđena mu je nagodba, tada. Par imena i bio bi na tri godine, uz uslovnu posle dve. Rekao ti je to?"

"Nije bilo razloga da mi kaže, menjala sam Stanića."

"Slušaj... Biće previranja s obe strane. S naše, čekamo zeleno svetlo za intervenciju, s tvoje dolazi do prevlasti."

"Moje, Janja?"

"Bilo bi pametno da Sergej pregleda poslovanje i proveri koliko pacijenata ima na vratu. S te tvoje strane. Sergej može biti u opasnosti, a tu advokat ne znači, sem ako nemaš magične moći i on postane besmrtan", neznatno je pocrvenela govoreći o bratu svoje koleginice.

"Posao mu je sto posto legalan, prvi milon nije. Ali, kome pa jeste prvi milion čist. Nego, o čemu je reč?"

"O tvojim budućim klijentima. Pročula si se odavno, sada si potvrđena. Dimitrijević i Aleksić? Poznato?"