Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 22

Klizio je rukama po mokroj joj koži. Masirao joj leđa dok je nanosio sapunicu, a topla voda je dobovala po njima.
"Zaista želim drugo dete", rekla je kada su Mihalovi prsti kliznuli niz njene nabore.
"Veoma, veoma mnogo želim dete", ječala je držeći se za pločice kupatila, osećajući trnce po telu, Mihajlov ud na leđima i nadolazeći orgazam pod prstima.
Hteo je da bude napeta. Hteo je da ga bude željna, hteo je da bude zagrejana kada je prenese u spavaću sobu, postavi je na krevet i gosti se njenim telom.
Pomerio je prste, ostavio je uskraćenu za orgazam, zatim uzeo peškir i prebacio preko njenih ramena. Nije joj dozvolio da se pobuni, već ju je nosio ka spavaćoj sobi gde je već razvio plan "stategije kako ispuniti Nesine želje". 
Položio ju je na belu posteljinu, poemerio peškir gledajući kako se grudi pomeraju, u ritmu disanja podižu i spuštaju, kako spušta šake na svoj trbuh i polako ih pomera ka Venerinom bregu.
Spustio se pored kreveta, uzimajući jedno stopalo u ruke i pomerio ga u stranu, praveći sebi prostora da usnama zagolica njena bedra koja su ga dozivala.
Nasmešila se, pa se ustresla pod njegovim vrelim dahom koji je kontradihtorno hladio i ježio vlažnu kožu.
"Mihajlo...  Smiluj mi se..."

"Zašto?"

"Želim te, jako..."

Udahnuo je njen krik kada je krenuo besomučno da je uzima u nadi da joj ispuni želju.

"Mama, tata! Tata!"

Mihajlo je naglo skočio iz kreveta i potrčao ka Liamovoj sobi.
Ni pidžama koju je nosio nisko na kukovima nije mu smetala da u trenu bude pored njega.

"Ružno sam sanjao."

"Šta si sanjao?"

"Sanjao sam da nemam više kuću i Bobija i baka Danu i tebe i mamu. Sanjap samda sam se izgubio u šumi i nisam vas imao više."

"To je ružan san, Liame. Baš ružan. Ti nikada nećeš biti bez nas, sam. Šta da uradim da ti bude bolje?", milovao mu je kosicu, gledajući ga u oči.

"Mogu li da spavam kod vas?"

Sa nekim poluosmehom Mihajlo je blago odmahnuo glavom, podigao Liama u naručje i zajedno sa plavim ćebencetom prebeo ga u njihov krevet. Između Nese i njega.

Njihov krevet, kako to drugačije zvuči. Njihov krevet u njenoj kući, na njenom imanju... U njenoj spavaćoj sobi. Sve je njeno, toliko njeno da se Mihajlo već osećao manje vredno.

Liam je gotovo odmah zaspao grleći majku. Mihajlo je gledao u prizor koji mu je grejao srce. Jedna nepromišljena noć je stvorila Liama, sada se nadao da će seme koje je posejao da novi plod.
U trenutku postao je zaštitnički nastrojen. Posesivan i opsednut Nesinom, ali i Liamovom srećom, njih dvoje pre svega.
Dođavola, neka sve bude njeno sve dok je ona njegova!

Liamovo guranje nogama i Nesino kikotanje bili su najlepši budilnik. Uhvatio je Liama za nogu i povukao ga pod pokrivač, golicajući jako.

"Nema više ružnih snova, momčino?"

"Nema tata..."

"Onda spremamo doručak dok se mama sredi?", podigao je obrvu i postavio pitanje na koje je dobio klimanje glavom, "Tako je hrabri dečače.."

Protegla se kao mačka. Zadovoljna kao osoba, zadovoljena kao žena, srećna kao majka i šta je više mogla da poželi?
Rukom je putovala svojim telom zastavši na stomaku. Bila je prestravljena kada je shatila da je trudna. Bila je uplašena, ljuta, poražena. Do prvih Liamovih pokreta unutar svoje utrobe mrzela je samu sebe, a onda je postala najsrećnija osoba na svetu.
Ostavila je po strani sve, prigrlila je ono dobro, ono lepo.
Sada se nadala da će okolnosti biti srećnije, da će posle duge kiše doći sunčani dani.