.... Nesa, ne postoji trenutak da se nisam pokajao. Od momenta kada sam ušao u policijski automobil, pa sve do trenutka kada si ušla u prostoriju, davajući mi izlaz. Nema za mene pokajanja, ja sa njime moram da živim. I ona dva metra pod zemljom koje si obećala bila bi mala kazna...
Iznova je čitala mejl koji je pristigao. Čitala i nije verovala svojim očima. Imala je pred sobom otvoreno priznanje za delo koje ne zastareva, a njoj nije bilo drago.
Ne, ni malo je nisu veselile reči kojima priznaje kajanje, ali i razumevanje svoje kazne, ona dva metra pod zemljom, jer u njoj se rodila sumnja.
Najteže je bilo raditi sa svedocima. Brzina dešavanja nekog događaja, detalji, trenuci, mirisi, boje, ukusi... Sve je dolazilo u distorziju kada se postavi pitanje - šta se desilo?
Um se često poigrava, pa popuni praznine, stvori tok događaja takav da razume pozadinu radnje...
Tako se rađaju istine. Tri stotina istina jednog događaja. Svaki svedok video je isto, samo iz drugog ugla. Nije bilo dve strane iste medalje, već je medalja bila svera ili nekada prizma, zavisno kako se viđenje prelamalo.
Da li još uvek nosiš u torbi načetu flašicu vode?, bile su reči koje su je poput bumeranga udarile po sredini grudi, izbile joj vazduh iz pluća, a usta napunila užasnom kiselinom.
Kao kroz maglu sećala se da je neki lik koga je oslovio sa Dima očešao, zatim stao do zadnjeg ulaza u hotel, pa joj se tek onda obratio. Da, taj Dima je bio jedan od njegivih kompanjona te večeri, zajedno sa onim još plavljim, ako je sećanje nije varalo, krvavih očiju.
I kakve je džeparoš Dimitrijević imao veze sa Dimom, od te večeri?
Trebala su joj tri dana da shvati reči izrečene, ni ne znajući zašto je napravio paralelu, ali je znala, jasno se sećala, da nije ni prišao njenom soku od jagode.
Ili je imala sekund nepažnje, pa je to previdela?
I to je bilo to. Samoj sebi nametnula je novog crva da je jede, sve to samo zato što nije bila sigurna u svoje postupke...
Telefon je zazvonio i tada je shvatioa da je vreme ručku.
Anja je obećala da će pripaziti na Liama kada ga Gabrijela vrati iz vrtića, a Gabrijeli je dala to slobodno vreme koje joj je trebalo.
"Momčilo", javila se službeno.
"Draga, vodim te na ručak, imam razlog da častim..."
I zaista je imao razloga za slavlje. Od prodavca do regionalnog menadžera, bio je dug put i napokon je dostigao svoj cilj.
Iz restorana brzo su slavlje preneli u hotelsku sobu, ali umesto njih dvoje, u sobi ih je bilo troje. Momčilo i Nesa, a njenim mislima Mihajlo...
"Vratila si se brzo!", Anjin kez je govorio mnogo.
"Ručak nije bio produktivan kako sam se nadala...", bacila je svoju torbicu na kauč, zatim se tresnula u fotelju.
"Vidim! Nije gađao pravo mesto?"
"Ne! Pokušavala sam da izbacim podstanara iz glave, onda sam podstanara prizivala da bih svršila, da bi na kraju sve odglumila."
Anja se smejala tako jako da je morala da se drži za stomak. Iako je pokušavala da bude tiša, da ne probudi malu Nataliju, nije joj uspevalo. Srećom, Natalija je bila na ujaka, a Sergej može da spava na sredini autoputa.
"Ne smej mi se! Znaš li koliko je gadno kada imaš potrebu, imaš mogućnost, a ne uspevaš? Od kako..."
"Od kako ste se poslednji put videli u hotelu na poslovnom razgovoru, ti si napaljena. Znam osećaj, bila sam napaljena šest meseci!"
"Nije isto, Anja! Napaljena sam, a da me ugasi ne može niko!"
"Može, ali ti misliš da si bolesna zato što te privlači neko za kog tvrdiš da ne sme da te privlači. Jesam li pravilno prikazala alegoriju?"
"To nije alegorija, tupsone, rekla si suštinu a ne zavijeno u metafore. Jeste, sanjam Mihajla među bedrima, svoje noge oko njegovog struka, a to koliko je nešto ispravno ili pogrešno... Postaje diskutabilno!"
"Da, da, Nesa filozof i njen pravac filozofije koji se zove tupsonizam! Kako može da bude pogrešno nešto što bi te zadovoljilo? Daj, bre kao da slušam one tetke iz osamnaestog veka! Još da te bičijemo zato što imaš svrab, a Mihajlo ima pravi alat za češanje!"
"Anja... Ima još nešto... Mislim da me Mihajlo nije drogirao. Mislim... Ne postajem skoro sigurna da je to bio neko drugi."
"Znaš šta si mi upravo rekla? Da je bilo još muškaraca to veče!"
"Ne... Kad se malo bolje zamislim, stajali smo pred zadnjim ulazom u hotel. Tu je bio neki Dima, nešto je dobacivao, ali me je pre toga očešao kad je prošao pored mene. Bar se tako nešto sećam. I onda sam krenula na suprotnu stranu, kao kući... I otišla s Mihajlom na piće. Mogu da se zakunem da je taj Dima, ili neko pre toga. Mihajlo nije..."
"To onda menja dosta toga. Znači, Mika ne mrzimo, ne?"
"Mrzim ga, neću da se lažem, ali ga ujedno želim do ludila! Ima li to smisla?"
"Ima... Hajde, vodim Nataliju kući, Sergej će da odlepi, pobegla sam momcima!"
"Sergej će da odlepi već za par godina kada Natalija malo poraste. Ujak je to, a ona je anđeo..."
Anja je živela kod Sergeja. Nikada nije napustila kuću koju je stekao za njih dvoje, ali u tu kuću nije mogao da kroči Natalijin otac.
Kada je čuo da je Anja trudna, jednostavno je rekao da je suviše mlad za tako nešto i otišao. Tada nije znao ko je Sergej, a sada kada zna, voleo bi da se vrati, ali Anja ne daje... Niti će, ikada.
Rerki su bili ljudi poput Anje, Nese ili Sergeja. Retki su bili oni koji žele da pomognu, a ne traže ništa za uzvrat. Međutim, budale nisu bili, nisu voleli ni da ih iskorišćavaju, takođe.
A Natalijin otac je tako želeo da iskoristi Anju, naročito sad.
Noć je pala na grad.
Nakon večere i složenih puzli, dve priče, pa još jedne slikovnice Liam je napokon zaspao, a Nesa izašla na balkon. Leto na izmaku, ali noći su još uvek prijatne, koristila je to, jer kada padne prvi sneg sedenje na balkonu sa čašom belog vina u rukama moćiće samo da sanja.
Udahnila je duboko...
Neki poznati osećaj uvukao joj se u kosti. Osetila je istovremno ushićenje i nervozu, napetost i radost. Noć je mirisala sveže, a trnci su se širili od sredine njenih grudi, pa sve do udova.
Čula je korake.
Liam je spavao, momci iz obezbeđenja su bili vani, retko su ulazili u kuću.
Uvukla se s balkona u dnevnu sobu i dohvatila prvi predmet koji joj je bio pod rukom.
"Ustani, ne puzi po podu", čula je glas, ali ga u mraku nije videla.
Polako se pridigla s poda, ne ispuštajući svoje oružje.
"Izađi da te vidim!", bila je prisebna, iako joj je srce lupalo kao ludo.
"Hoću, ako baciš pištolj!"
"Nemam pitolj, kretenu! Ne umem da ga koristim!", nasmejala se samoj sebi, đavolji advokat bez naoružanja, "Pištolje drugi koriste za mene!"
Prišao joj je bliže, zatim uhvatio za ruku u kojoj je bilo njeno oružje.
Uhvatio je za drugu ruku, poljubio dlan.
"Cipela? Branila bi se od provalnika cipelom?"
"Vidi li kolika je štikla? Pa oko ima da ti iskopam!"
"Pokušaj!", uneo joj se u lice i zagledao se u njene zelene oči.
Bila je ista. Vreme, godine, okolnosti je nisu promenile fizički, ali jesu je svakako ojačale. Bila je zanosna, isto kao i godinama ranije, primamljiva, meka, izazovna.
Ne mogavši da se suzdrži, spustio je svoje usne na njene, očekivao je da ga udari.
Da mu oko istera onom štiklom koju ima u ruci. Da ga povredi.
Očekivao je...
Ali Nesa je otela slobodnu ruku iz njegovog stiska i obmptala mu je oko vrata, uzvraćajući poljubac istim jačinom.
Drobili su usne jedno drugog, samo stajavši tako, pored vrata balkona.
Bacila je cipelu i drugu ruku gurnula ispod Mihajlove košulje, grabeći mu kožu s leđa.
Trebao joj je, kao vazduh koji je halaljivo udisala dok mu je odgovarala; trebao joj je, kao oslonac koji je nalazila držeći se jednom rukom za njegovu kosu, a drugom za njegova leđa.
Želela ga je, morala je da ga uzme.
Spustio je ruke na njen struk i podigao je da mu bude u ravni. Brzo ga je obgrlila nogama i bez reči pokazala put ka spavaćoj sobi.
"Želim te mirnu", šapnuo je na uho.
"Želim te grubo", odgovorila je, ali dalje su reči bile suvišne.
Dok mu je kidala dugmad s košulje, on ju je nežno ljubio. Dok je ona dahtala, padala i dizala se u vrtlogu u koji je upala, on je sporo milovao njenu kožu. Dok je ona hrlila ka trećem, on je bio još na prvom orgazmu i dok je jutro svanulo, oni su bili pokošeni u vremenu i prostoru.
"Mislim da je vreme da ideš", rekla je ne pomerivši glavu s jastuka. Bila je premorena.
"Mislim da se vidimo kasnije", obukao se lagano, spustio poljubac na njeno rame i nestao...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
Dobro jutro, laku noć!
Ljubim, volim...