Panoramski prozor i žena naslonjena na ugaonu garnituru koja sa Burbonom u ruci posmatra kroz isti. Pogled na grad se nije promenio, ne mnogo. Malo je lepši, možda malo siroviji, ali lepota predmeta je u oko posmatrača, u njegovoj sposobnosti da izgledu da svoj lični pečat.
Jer stvari imaju izgled koji im daje naša duša, citat je star, ali istinit.
Godinama ranije, dok je još jed živela u njoj, Nesa bi prezirala ovaj pogled. Bio bi joj odvaratan, jer njena je duša još uvek patila. Sada, pomirena sa životim i napokon cela, ponovo je cenila lepotu sitnih stvari...
"Dao sam sebi slobodu da naručim", rekao je približavajući se lagano, nehajno.
Nazdravili su bez glasa, nazdavili samo zveketom čaša.
"Nadam se da je jestivo. Nisma do sada večerala u ovom hotelu."
"Odrezak i prilozi, salata, hleb. Mislim da nema greške", slegnuo je ramenima i poslalo joj dug, upitni pogled.
Jeste, radila je u ovom hotelu. Viđao ju je u prolazu, kada dolazi. Jeste, radila je, ali sigurno se ovde nije hranila, kada tako govori, mislio je u sebi.
"Šta ako sam vegeterijanac?", podigla je upitno obrvu, pa prinela čašu usnama. Olizala kap s oboda, sprala gorčinu s usana.
"Onda bi bio razočaran. Znaš, retko grešim, pa izvini na izrazu, ali više ličiš na ženu nego na kozu. Koze pasu travu..."
"Ili žene brinu o zdravlju?"
"Meso je zdravo!"
"To ti kažeš!", nasmejala se, imao je smisla za humor. Bio bi zanimljiv da nije bio... On, on!
"Nego, rekao si da je ovo poslovna večera, pa... Zašto ne bismo počeli?", pitala je, izvukla par papira iz akten tašne, zavalila se u garnituru i prekrstila noge.
Visoke štikle za grebanje nameštaja ili isterivanje očiju bile su njeno tajno oružje.
Mihajlo je progutao pljuvačku. Danima je pokušavao da iz glave istera scenu nje u žad haljini do kolena pred njim, sada mu se te iste noge vrzmaju pred očima, a drugo im je mesto predvideo.
"Da, posao. Vreme je za priču, ali ona je daleko od one za laku noć. Imam par imena koja treba da dođu do tužioca, imam par lokacija koje treba posetiti i nekoliko desetina sati kompromitujućeg materija koje treba odgledati. Odakle želiš da počnemo?"
Kucanje na vratima dalo je Nesi par trenutaka. Dok je Mihajlo otvorio vrata apartmana i pokušavao da smiri samog sebe, da ne skoči na nju, Nesa je prebirala po svojim mislima.
Štanje to on imao drugačije od ostalih? Sada kada je napokon pred njom i kada su ravnopravno svesni jedan prema jedan, koliko god želela da ga mrzi, ona to ne može.
Okreće medalju sa obe strane, potaknuta radoznalošću, što kao osoba, što kao pravnik, želi da zna pta se to zaista deilo šest godina ranije. Od prilike u isto vreme kada je i Liam začet.
"Ovi momci tvrde da su sa tobom", rekao je pokazivajući palcem preko ramena na dvojac kršnih muškaraca pored kolica sa hranom.
"Jesu, oni su sa mnom. Moraju da provere kolica, hranu, piće. Sve što je vezano za moju sigurnost je u njihovim rukama", rekla je ležerno, pa mahnula momcima.
Brzo su pregledali, onjušili, uslikali sve i povukli se tiho, baš kako su se i stvorili.
"Bitna osoba? VIP?"
"Ne, samo sam mnogima stala na žulj. Razvodi koji nisu baš lepi, starateljstva, uslovne... Svako ima neki razlog, a meni se živi. Nego, spomenuo si imena koja su zanimljiva. Da li su tu izvesni Dimitrijević i Aleksić?"
"Između ostalog, da. Ali i bitniji od njih, oni iznad. Šta želiš da znaš?"
"Kreni od početka...."
Večeru su odavno pojeli, ali je priča tekla dalje.
Od najsitnijih riba, do onih glavnih u lancu ishrane, sve ih je imao na neki način u šaci.
Nesa je zadubljeno upijala sve informacije, bez trepkanja gledala naizmenično i Mihajlove oči koje su je pržile i usne koje su preko sebe valjale reči.
Uh, te usne...
Govorio je o poslovima, ništa šokantno, a da ranije nije imala kontakta s tim, ali veze koje su se formirale kroz priču, bile su fascinantne.
"I tako dolazimo do desetine sati snimljenog kompromitujućeg sadržaja..."
"Mislim da ne mogu više da pamtim. I ovo je previše, stvarno ne znam kako da sve ovo klasifikujem. Ti imaš dokaze za devedeset posto ljudi koji nikada nisu ni prismrdeli sudnici, a da ih tužilaštvo skemba na najmanje deset godina! I zašto misliš da je sve što imaš relevantno? Ko će tebe da uzme za ozbiljno?"
"Mene neće, Nesa... Ne, uzeće tebe za ozbiljno", krenuo je celim telom ka njoj, skoro joj se unoseći u lice, disajući isti vazduh kao ona, idisajući njen miris...
"Dva pitanja, dečko...", odaljila se neznatno, podignuvši dlan na koji je Mihajlo oslonio svoje grudi, "Prvo, zašto misliš da pristajem?"
"Zato što si na prvom mestu osoba željna pravde. Nije ti promaklo da mi je droga podmetnuta u automobil. Koje je drugo pitanje?", već se osmehivao, jer Nesa se lako čitala, ako želiš da čitaš.
"Šta ja imam od toga?"
"Novac ti ne manjka, to vidim i znam. Recimo, imaćeš svoju satisfakciju. Zaključak!"
"Čega?"
"Reci mi, Nesa... Da li uvek u torbi nosiš načetu flašicu vode? Otvoriš je čim je kupiš, otpiješ gutljaj ili dva i vratiš u torbu?"
"Vodu retko pijem", progutala je knedlu.
"Dimitrijević je dobar džeparoš. Tako je krenuo. Njegove mete nisu nikada osetile kada su bile olakšane za novčanik ili nešto drugo..."
Zvono mobilnig telefona opomenulo ih je da je već kasno.
Gabrijelino ime na ekranu, značilo je dve stvari. Liam spava ili Liamu nije dobro.
"Izvini, moram da se javim!", rekla je, istala i sklonila se do prozora.
"Sve u redu?"
"Jeste gospođo, samo da vam javim da je zaspao, ali je pitao za vas."
"Nije kašljao?"
"Nije gospođo. U kući je mirno, Silvana je tu, pa će mi pomoći da privršimo obaveze da izađem sutra ranije."
"Tako smo se dogovorile, Gabrijela. Pozdravi Silvanu i vidimo se kasnije."
"Hvala gospođo, Silavan vas pozdravlja i kaže da ne žurite, sve je pod kontrolom..."
Iako je veza prekinuta, ostala je zagledana u prizor pred sobom. Nikada ga ranije nije videla po mraku, a leto je na izmaku, mrak ranije pada.
"Sve je uredu?", stao je iza nje, videla mu je odraz u prozorskom staklu. Bio je lep. Misteriozan, zgodan, harizmatičan. Zanimljiv...
"Sve je u redu, ali je već kasno."
"Rekli su ti da ne žuriš..."
"Slušao si moj razgovor?"
"Kriv sam! Nego, sedi... Kaži mi nešto više o sebi. Ko je Nesa Nešić, kada nije krokodil u sudnici?"
Izazvao je reakciju. Nije se nasmejala od srca, već činično, davajući mu do znanja da nije lako s njom igrati igru.
"Ako si znao za ruže, onda znaš i ko je Nesa van sudnice. Recimo da sma puno radno vreme majka, sestra i prijatelj."
"To znam, ali me zanima, ko si ti u stvari. Mlada da budeš toliko potkovana iskustvo, znači da si ambiciozna i da učiš. Majka si, opet, mlada da bi bila udovica, jer nisi spomenula da si supriga, samo majka, sestra i prijatelj."
"Grešiš, udovica sam. I nisam sama, samo ne stavljam etikete. Volim kada stvari nazivam pravim imenom, ali ne volim etikete."
"Znači, gospodin Nešić je postojao?"
"On postoji još uvek tamo gde treba da postoji. Ali ne pored mene", nasmejala se kriveći usnu naviše, obrva joj je poskočila, ali i srce zaogralo.
Bila je sigurna da ju je prepoznao. Sada, ovde, ovog trena, bila je sigurna. Za ranije nije znala.
"Da li gospodin polaže neka prava ?", pitao je sipajući još dva prsta Burbona u njenu čašu.
"Ako se pojavi i zahteva da položi prava, položiću ga dva metra u zemlju. I znaš šta? Izvućiću se s ubistvom!"
Shvatio je da upravo oboje igraju igru mačke i miša. Shvatio je da možda nije bila baš najprisebnija, ali je svakako zapamtila.
Otvoreno je zapretila, njemu, jer on je otac njenog sina, rekla je šta ima za reći. Ubiće ga i neće trepnuti.
Podigao je ruke u znak predaje.
Tu, u istoj sobi gde je ona predala sebe i svoje telo, Mihajlo je upravo predao svoj život njoj u ruke.
Neka sa njim radi šta hoće, samo neka mu na kraju oprosti...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
Dobro jutro dragi moji, prijatnu kafu žele vam Nesa, Mihajlo i Sergej...
Cmokić, čitamo se!