𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅

•Epilog•

"Ne verujem da je to ponovo uradio", ljuto koračam hodnikom lokalne osnovne škole.

"Ma daj, Ksjuh, nije kraj sveta", Feđa pokušava da me smiri, dok trči za mnom, ne bi li me sustigao.

"Nije kraj sveta? Ovo je peti put od početka školske godine da moramo kod direktora! Da li ti to smatraš normalnim?", okrenem se ka njemu, uz besan pogled. Iskoristi taj trenutak da me uhvati za ruku.

"Ljubavi, smiri se, molim te. Ja ću razgovarati s Nikolajem o ovome. Neće se više ponoviti, obećavam", posmatra me molećivo, pa odlučim da popustim još ovaj put, iako znam da će se ponoviti. Uvek ista priča.

Tek nakon što shvati da sam se smirila i da više nemam želju da vrištim na prvog ko mi stane na put, krenemo dalje ka kraju hodnika i direktorskoj kancelariji.

"Dobar dan", ljubazno se nasmešimo direktoru, kog smo nažalost često viđali u ovom periodu. Preko puta njega sedi Nikolaj, kog ja prostrelim pogledom.

"Drago mi je da ste došli, gospodine i gospođo Smolov", pokaže nam rukom da sednemo na prazne stolice pored sina. Feđa bude brži, pa sedne pored njega, ne želeći da izaziva sudbinu.

"Šta je ovaj put uradio?", upitam ozbiljno, posmatrajući malo njega, malo direktora.

"Potukao se s jednim dečakom iz razreda", čim čujem o čemu je reč, okrenem se ka njemu i pogledam ga ljuto.

Do sad je slomio bar dva prozora, gađao profesorku matematike kredama, izvređao profesora fizičkog, kad je rekao da su fudbaleri uglavnom glupi, napucao loptom u glavu istog tog profesora, nakon što mu je dao četvorku. Ali se do sad makar nije tukao.

"Zašto?", procedim kroz zube, pomno prateći svaki njegov pokret.

"Vređao je tatu", kaže kratko, gledajući u Feđu, kao da od njega traži zaštitu za još jednu svoju glupost.

"Kako?", sad već malo mirnije upitam, iako i dalje ne podržavam to što je uradio.

"Rekao je da je Čalov bolji i da tata ne zna da šuta penale", Feđa se nasmeje, iako zna da ne bi trebalo, zbog čega ga prostrelim pogledom.

"Ne možeš da se potučeš, samo jer neko ne voli tvog tatu kao fudbalera", kažem ljuto, a on se sasvim uozbilji.

Vrata kancelarije se otvore, pa ugledam i mlađu Dianu, iza koje hoda dobro nam poznata profesorka matematike.

"Porodično okupljanje", Diana prokomentariše uz osmeh, na šta se uhvatim za glavu, jer ne znam šta da kažem, a moj divni suprug se još uvek smeje.

"Šta si sad ti uradila?", pogledam je namršteno, jer se ne zna koje je od njih dvoje gore. Neverovatno su inteligentni, imaju savršene ocene, ali stalno prave gluposti.

"Ošišala je jednu učenicu na sred časa", profesorka me obavesti, a ja je gledam šokirano. Sve bolje od boljeg.

"Da nije možda i ona vređala tatu?", upitam, već spremna na istu priču kao i uvek. Neko kaže nešto loše o Feđi, i oni odmah naprave glupost.

"A-a, vređala je hokej. Rekla je kako je to najgluplji sport, koji postoji i da to ne bi mogla gledati ni u sto života. A onda mi je rekla da sam budala, kad mogu to da treniram", sruči se na poslednju praznu stolicu, pored mene.

Pogledam u jedno, pa u drugo, i na kraju nazad u direktora.

"Izvinite, ja zaista ne znam šta da vam kažem", ponovo moram da crvenim zbog njih.

"Ne, gospođo, ovaj put ja vama moram nešto da kažem. Tražite drugu školu, jer ja više nemam nameru da trpim sve ovo!", direktor mi se besno obrati, na šta spustim pogled. Ovaj put su zaista uprskali.

"Slušaj me ti, kretenu jedan! Niko ne diže glas na moju suprugu!", Feđa, koji je do sad sedeo s mirom i puštao mene da rešim situaciju, se nađe na nogama, poprilično ljut.

"Znate šta, i naći ćemo im novu školu. Hvala Bogu, mogu da upišu šta požele", da nam do znanja da je razgovor gotov i da je vreme da krenemo kući.

Sva kontrola je obično u mojim rukama, ali u ovakvim situacijama prosto poludi. Nikad nije dozvoljavao da neko vređa mene ili klince, bez obzira na sve. Kad god je trebalo da nas zaštiti, uradio je to na neki svoj način, iako se možda nekad i nisam slagala s tim.

Ali zbog toga što znam da na njega uvek mogu da računam, i volim ga ovoliko.

Još jedan kraj je tu 🙈 Nije jedan od mojih najboljih, ali sve u svemu ja sam poprilično zadovoljna ovom knjigom 😁 Šta vi mislite? 💙

Napokon sam uspela da smislim kraj za TWLG, ostalo mi je još da ga napišem 😅 Tako da ako Bog da, uskoro ćete moći da vidite i poslednja tri dela te knjige 🙈

A za posle toga ćemo već da vidimo. Imam nekih ideja, ali videćemo da li ću ijednu uspeti da se nateram da završim 😅🙈

Želim još jednom da vam zahvalim što ste i dalje tu i nastavljamo da se družimo 💙