"Kad se vraćaš?", prekinem tišinu, iako mi je poprilično odgovarala.
"Idući vikend. Iskreno svaki put mi sve teže pada odlazak", požali se, a ja slegnem ramenima.
"Preživećeš još koju godinu", kao ga utešim, iako zapravo nisam dobar u tome. Nikad nisam ni bio, niti sam ikad voleo da me ljudi teše. Zato i jesam pobegao iz Rusije odmah nakon sahrane. Nisam želeo sažaljenje.
"Kako si?", pitanje koje čuješ svakodnevno i na koje apsolutno nikad ne odgovoriš skroz iskreno.
"Ne znam. Toliko je vremena prošlo, a opet-", nestane mi glasa, dok se u sebi borim sa navalom osećanja. Ne želim više da plačem.
"Mislim da me fudbal drži", priznam da je posao ono što me spasilo da ne potonem skroz.
Istina je da sam morao da se posvetim treninzima i utakmicama, više nego ikad, samo da se ne bih raspao. Nakon svakog napornog treninga osećao sam se bolje, jer je fizička bol menjala onu duševnu. No ipak, lopta ne može da popuni rupu, koja je ostala nakon njene smrti.
"Strahovao sam za tebe. Teško mi je palo što sam morao da odem u Ameriku, kad si ti prolazio kroz takav pakao. Želeo sam da budem tu za tebe", pokuša da opravda to što ga nije bilo, na šta ja klimnem glavom.
"Znam, Ilja. Uveravam te da je ovako ispalo bolje. Želeo sam da budem sam", istina je da nisam video nikoga od prijatelja celu prethodnu godinu. Čak sam izbegavao i bilo kakav kontakt s porodicom. Izbegavao sam sve one, koji su je poznavali, jer nisam želeo da se sećam. Mislio sam da će manje da boli, ako zaboravim.
S Iljom sam se i čuo par puta, ali nikad nije pokušavao da priča sa mnom na ovu temu, jer me ipak odlično poznaje. No ovo je naš prvi susret od tad. Prvi susret s bilo kim od tad.
Bolnu tišinu prekine pojava Nikol i njene prijateljice. Ima talenat da se pojavi baš kad treba.
"Strašno, Feđa. Od muža me razdvajaš", Nikol odglumi ljutnju, što me iskreno nasmeje.
"Evo vraćam ti ga. Samo nemoj da me biješ", kao se uplašim, ali oboje se samo nasmejemo na to.
"Drago nam je da si tu", ispoštuje moju želju i potrudi se da nijednog momenta ne pomene Sonju preda mnom. Klimnem glavom i kažem da je i meni jako drago što sam tu. Nedostajali su mi i često sam dolazio u iskušenje da se pojavim na vratima, bez ikakve napomene, i da isplačem pred njima svu tugu, koja me zadesila.
Nikad to nisam uradio, jer sam znao da je ovo jedini ispravan način za borbu koju sam prinuđen da vodim.
"Čitala sam svašta ovih meseci", kaže malo strožim tonom, aludirajući na mnogobrojne naslove o mojim devojkama za jednu noć. Možda način ipak nije bio toliko ispravan.
"Znaš da novinari izmišljaju svašta", Ilja stane u moju odbranu, ali ja ne želim ikog da lažem.
"Sve što su napisali je istina", oboje me pogledaju iznenađeno, dok Ksenija luta pogledom po vrtu, jer je upala u neprijatnu situaciju.
"Čak i..?", Nikol me posmatra u strahu, što mi da do znanja na koju vest je pomislila. Danas su već česti pokušaji da se fudbalerima pokuša nakačiti i neko silovanje. Pogotovo kad praktikuju menjanje devojaka ovim tempom.
"To nije. Novinarska laž. Sve ionako same šire noge, silovanje nije nužno", ironično se osmehnem, pa primetim kako se Ksenija namrštila.
"Šta ti uopšte znaš o tome?", prijateljski ton, koji je pokušavala da održi sa mnom celo veče, se naprasno izgubi, a zameni ga određena netrpeljivost.
"Znam da u dobrom delu slučajeva, devojke krenu da šire tu priču, nakon što se pokaju što su spavale s nekim. Odjednom požele da izigravaju svetice i nevinašca, pa im to dođe jedino opravdanje", iznesem svoj lični stav, do kog sam došao ovih meseci, nakon nekoliko sličnih iskustava.
Iako sam mislio da će ovo možda i smiriti situaciju, zapravo je samo pogorša. Ksenija me strelja pogledima, a toliko je besna da ne može da progovori ni reči.
•Ksenija's pov•
"Znam da u dobrom delu slučajeva, devojke krenu da šire tu priču, nakon što se pokaju što su spavale s nekim. Odjednom požele da izigravaju svetice i nevinašca, pa im to dođe jedino opravdanje", kao neko ko je preživeo to o čemu je trenutno reč, ne mogu da ćutim na ovo. A opet ne znam šta da kažem, a da pritom ne otkrijem pred svima bolnu istinu.
"Smatram da nemaš pojma o čemu pričaš", procedim kroz zube, trudeći se da ne planem sasvim. Ne želim da pokvarim događaj prepirkom.
"Zapravo mislim da si ti ta koja nema pojma o čemu priča. Dobro situirana i očito udata za sopstveni posao, bez interesovanja za bilo kakav tip odnosa s ljudima. Zašto misliš da ti bolje razumeš danu temu?", izazivački me pogleda, a ja se ugrizem za jezik, pre nego što se izlanem.
Kako bih samo volela da je u pravu, da nemam blagog pojma o tome što pričam.
"Gde je Lina? Trebalo bi da krenem, ali bih volela prvo da se pozdravim s njom", kao i obično želim što pre da pobegnem odavde i od ovog razgovora. Tema je isuviše bolna.
"Zar nikako ne možeš da ostaneš još malo?", Nikol me molećivo pogleda, ali ja odmahnem glavom.
"Čeka me posao ujutru. Ipak sam ja udata za svoj posao", još jednom ga prostrelim pogledom, pa nabacim osmeh za sve ostale.
"U redu, ali obavezno se vidimo sutra", natera me da obećam pre nego što me pusti da odem.
"Ručak?", predložim, trudeći se da zadržim osmeh na licu. Ne želim da pokažem koliko me je zapravo sve ovo potreslo.
"Odgovara. Je l' da, ljubavi?", blistavo se nasmeši, pa Ilji ne ostane ništa drugo osim da pristane.
"Super. Onda se vidimo sutra", pozdravim se još jednom, pa užurbano krenem ne bih li pobegla odavde.
•Feđa's pov•
"Jesi mogao kako da budeš neprijatniji?", Nikol me pogleda popreko, a ja slegnem ramenima.
"Ne vidim šta sam ja sad kriv. Svako ima pravo na svoje mišljenje", hladno kažem, kao da me ni najmanje nije briga ako sam nekoga povredio baš tim svojim stavom.
"Vidi, Feđa, meni je jako stalo do tebe, ali mi je isto tako jako stalo i do Ksenije. Volela bih da se izviniš za ovo", kaže to tonom, koji mi da do znanja da ovo nije bila molba, već naređenje.
"Nemam nameru nikome da se izvinjavam za svoje stavove", dam joj do znanja da od toga nema ništa.
Nikol me, isto kao i njena prijateljica malopre, prostreli pogledom, pre nego što uđe u kuću i ostavi mene i Ilju nasamo.
"Šta sam ja sad kriv?"
Kako vam je prošao prvi dan nove školske godine? Ja sam se iskreno smorila ceo dan 🙈
Da li vam je sad bar malo jasnije o čemu se radi? 😅💙
YOU ARE READING
𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅
FanfictionŠ𝑡𝑎 𝑠𝑒 𝑑𝑒𝑠𝑖 𝑘𝑎𝑑 𝑠𝑒 𝑑𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖 𝑢𝑝𝑢𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 "𝑏𝑒𝑧𝑜𝑝𝑎𝑠𝑎𝑛" 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠? 𝑀𝑜𝑔𝑢 𝑙𝑖 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑜 𝑑𝑟𝑢𝑔𝑜𝑚 𝑑𝑎 𝑏𝑢𝑑𝑢 𝑙𝑒𝑘 𝑖𝑙𝑖 ć𝑒, 𝑏𝑎š 𝑠𝑢𝑝𝑟𝑜𝑡𝑛𝑜, 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑖 𝑝𝑜...
