𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅

•25•

"Šta se desilo između tebe i Feđe?", nema šta, ovo je bio baš lep doček.

"Ništa", odgovorim kratko, izbegavajući priču o njemu. Naljutio se zbog svega što sam rekla, prosto se okrenuo i otišao. Prošlo je već sedmicu dana od tad, a nisam ga videla nijednom.

Volela bih da prosto mogu da odem da se izvinim i tako rešim problem, ali ne mogu. Sve što sam rekla je istina. Trebaće mu vremena, ali i sam će uvideti da je ovako najbolje za oboje.

"Ne deluje mi tako", bude uporna, kao i uvek, ali mi to danas ni najmanje ne prija. I bez njenog ispitivanja se osećam dovoljno loše.

"Delovalo, ne delovalo, tako je", oštro uzvratim, pa primetim da ju je moj ton iznenadio.

"Delovalo je kao da ste se skontali, kao da tu ima nešto više", nikad nije znala, kad treba da stane. Gura jednu te istu priču, sve dok druga osoba ne eksplodira i ispriča joj sve. No ne danas.

"Mi smo samo prijatelji. I ovo je poslednji put da ponavljam - ne mogu, niti želim da se vežem za nekoga. Odlično mi je ovako kako je", sad joj se već iznervirano obratim, pa odustane od te teme.

Sve me iovako boli.

"Nisi spavala sinoć?", upita brižno, nakon što primeti podočnjake, koji su veći nego ikad. Istina je da nisam oka sklopila. Ne bih mogla da odspavam ni ceo minut, a da me košmar, gori neko ikad, ne probudi.

"Nervoza pred novu sezonu", vešto slažem, na šta ona klimne glavom, kao da je razumela. Jedini spas mi je što se od ponedeljka vraćam na posao. Odmor je počeo savršeno, ali je ovaj kraj ipak sve upropastio.

"Ne verujem kako je brzo proleteo odmor. I Ilja će prekosutra nazad za Ameriku", znam da joj to teško pada.

"Što ne odete s njim na koju sedmicu?", sigurna sam da može da odloži poslovne obaveze za toliko. A i klincima školska godina još uvek nije počela.

"Artjom ima neki košarkaški turnir. Raduje mu se već mesecima, tako da nema tih para zbog kojih bih ga naterala da ga propusti", objasni, a ja uz uzdah, odlučim da joj pomognem kako mogu.

"Može ostati sa mnom. Neće mi smetati."

"Ali tebi sezona počinje", progovori zbunjeno, iznenađena što sam se uopšte i ponudila.

"To je najmanji problem. Može ići sa mnom na posao, kad nema utakmice. Ako baš zatreba, mogu uzeti i slobodne dane. Nije to baš toliki problem", objasnim joj da će sve biti okej, ako ga ostavi sa mnom, a ona ode s Iljom u Ameriku.

"Ako bude želeo, što da ne? Sigurna sam da bi i klinci voleli da provedu još koji dan s tatom", osmehne se, tako da shvatim da sam donela dobru odluku. Ne znam ni sama kako ću izdržati tako dugo sama s detetom, ali snaći ću se već nekako.

"Ali da me pre nego što odeš upozoriš na sve alergije. Da ne bude kao s Filipom prošli put."

Koliko bi to sve lakše bilo uz njegovu pomoć, baš kao prošli put.

•Feđa's pov•

"Puklo?", Ilja je jedini koji je znao za naš pokušaj odnosa, koji je donekle ličio na vezu.

"Puklo", sručim se na fotelju pored njega, pa dohvatim limenku piva sa stola.

"Kako?", upita zbunjeno, a ja slegnem ramenima.

"Šutnula me. Kaže ovako će manje da boli", objasnim frustrirano, jer je uopšte ne kapiram. Jedna stvar je prekinuti sa mnom, ali čemu gluma?

"Ne znam šta da ti kažem. Mislim da ona zaista smatra da je tako bolje. Delovala mi je loše, kad sam je video juče", pogledam ga iznenađeno, jer nisam očekivao da čujem takvo nešto.

"Koliko loše?", iako ne bi trebalo da me zanima, ipak želim da znam.

"Podočnjaci do poda, a živci na nuli. Nije ništa htela da kaže Nikol, ali meni je odmah bilo jasno šta je u pitanju."

Kad je toliko pogodilo, zašto je onda rekla to što je rekla? Zar je toliko teško bilo otkriti jednu glupu tajnu? Pa ne bih je više pitao, samo da je rekla da joj to toliko smeta.

A možda je ipak do toga što misli da nisam preboleo Sonju? Nisam ni jednog momenta pomislio na nju, još otkako smo se vratili iz Brazila. Da li je onda stvarno moguće da je i dalje dozivam noću?

"Gde si odlutao?", trgnem se iz razmišljanja, čim začujem Iljin glas, pa ga izgubljeno pogledam.

"O čemu razmišljaš?"

"Mislio sam da sam preboleo Sonju, a onda mi je Ksenija rekla da je i dalje dozivam noću. Ne znam šta da mislim", iznesem pred njega ono što me muči, a on me pogleda širom raširenih očiju.

"I ti se pitaš što je puklo? Pa kojoj bi se još devojci sviđalo da dečko s kojim je, misli na drugu?"

"Znaš i sam da nismo bili u vezi", prevrnem očima, ali on ne odustaje od onog što je rekao.

"Ali se može reći da ste bili zajedno. Devojke se brzo vežu, a i ako ćemo iskreno, nikako ne vole da dele", kaže kroz smeh, kao da je u pitanju neki vic.

"Nikol ti je rekla da joj to smeta?", uozbiljim se, jer ja ovo smatram problemom, koji mora da se reši po hitnom postupku.

"Ma kakvi. Ona je pokušala da izvuče bar nešto iz Ksenije, ali je Ksenija rekla da ste samo prijatelji. I po hiljaditi put je ponovila kako ne želi da se veže", ispriča mi sve detalje njihovog razgovora, na šta se namrštim.

"Samo prijatelji? Mogla je to i meni da kaže, umesto da glumata kako to radi za neko veće dobro i da joj je žao", oštro odgovorim, i sam svestan koliko je glupo što se osećam povređeno zbog toga.

"Ne smeta tebi što je ona rekla da ste prijatelji, već što je rekla da se ne vezuje", izgovori uz blagi osmeh, na šta se namrštim.

"Ma daj, Feđa, ne glumi preda mnom. Znam te bolje nego samog sebe", uzdahnem, pa ga pogledam upitno.

"I koja je tvoja dijagnoza?"

"Vidi Feđa, ona se nikad nije vezivala, tako da je to za nju sasvim nepoznat osećaj. No ti jesi. Šta god ti sad rekao, očito je da to ponovo želiš", koliko god da ne želim da priznam, znam da je u pravu.

"Moraš sam sa sobom da rešiš da li želiš da nastaviš dalje s njom ili ne. Ne kažem da treba da zaboraviš na Sonju, daleko od toga, ali ako želiš napred, moraćeš da se posvetiš Kseniji, bez da stalno gledaš u prošlost. U suprotnom, džaba pokušavaš", posmatram ga zbunjeno, razmišljajući o svemu što je rekao.

"Izbor je samo tvoj."