"Napred! Pa dodaj mu taj pak!", iako bi po propisima trebalo da ćutim, to pravilo nikad nije važilo i za mene. Dosadašnji selektori su mi to dopuštali, ali primetim kako me Kudašov popreko pogledao. No zbog činjenice da sam mnogo duže tu od njega i da imam jako dobru vezu u savezu, njegov pogled mi ništa ne znači.
"Bravo!", vrisnem od sreće i istog trena se nađem na nogama, nakon što Ženja smesti pak u gol za konačnih pet na prema dva, pošto sudija nakon pola minute zviždukom označi kraj.
"Bili ste sjajni", čim siđu s leda i nađu se pored mene, počnem da ih hvalim, ne obraćajući pažnju na to što bi trebalo prvo selektor da im se obrati.
"Ništa bez tvoje podrške", Ženja spusti ruku preko mog ramena, a ja se stresem na iznenadni talas hladnoće. Izvučem se iz njegovog zagrljaja brzinom svetlosti, na šta me on pogleda zbunjeno.
"Leden si", pojasnim kratko, što nasmeje i njega i ostale momke.
"Oh izvinjavam se zaista što vas prekidam, ali da li bih ja mogao da dobijem koji minut?", Kudašov nas prekine ljutim tonom. Samo mu još para iz ušiju fali. Odlučim da ne stvaram probleme momcima, pa klimnem glavom i krenem ka svlačionici. Mogu ih i tamo sačekati.
"Ksjuh!", okrenem se zbunjeno, pa ugledam Nikol.
"Hej, otkud ti?", stanem da se pozdravim s njom. Nije mi rekla da će doći na utakmicu.
"Otkazali su mi sastanak, pa sam rešila da dođem da im pružim podršku", pojasni, na šta klimnem glavom.
"Nije baš neki doživljaj kad gledaš sama", primetim, ali me ona odmah demantuje.
"Nisam gledala sama. I Feđa je tu", u momentu se zaledim, jer se uporno trudim da ga izbegnem, još otkako sam odvalila onu glupost.
"Drago mi je da sam te videla, ali sad užasno žurim. Imam posla preko glave", istina je da nemam ništa specijalno da radim, jer su hvala Bogu svi zdravi. Jednostavno ne želim da ga sretnem.
"Ah šteta, baš sam mislila da bismo mogli negde na piće, sve četvoro", predloži, ali ja odmahnem glavom.
"Što ne možemo?", Ilja se pojavi zajedno sa svojim najboljim prijateljem, nakon što im je trener izdeklamovao sve što je imao.
"Ksenija mora da radi", Nikol mu pojasni, a on me pogleda sumnjičavo, jer i sam zna da je to laž.
"Ma pusti nju, kakav posao. Mora da uzme malu pauzu. Idemo?", pogleda me upitno, pa krenem za njim ka svlačionici da proverim stanje. Često se desi da o povredi saznamo, tek nakon utakmice, kad sav adrenalin splasne.
"Što lažeš?", upita me, čim se odvojimo od njih dvoje.
"Ne lažem. Imam posla", pokušam da ga smuljam, sve samo da ne bih morala na piće s Feđom.
"Kad ćete da naučite da mene nikad ne možete da slažete? Sve vas čitam kao otvorene knjige", ponosno se nasmeši zbog svog talenta da provali laž. Pravi je detektor.
"Prosto mi se ne ide", slegnem ramenima, a on se namršti.
"Ja bih rekao da ti iz nekog razloga izbegavaš mog najboljeg prijatelja", primeti, a ja se ućutim, jer ne znam kako da se izvučem iz ove situacije.
"Vidi, Ksjuh, nikad te nisam pitao zašto izbegavaš bilo kakav odnos s muškarcima, jer nisam želeo da te povredim nekom nepromišljenom rečju. A nije da nisam primetio. Pa jebem mu morao bih da budem ćorav da ne primetim kako se streseš svaki put kad te neko odmeri ili kako počneš da paničiš kad ti neko udeli i najmanji kompliment", po prvi put progovori o tome, a ja se tek sad pogubim.
Parališe me pomisao da je toliko blizu da sazna istinu.
"Neću te pitati ni sad, jer mi je jasno da ne želiš da pričaš o tome. Ali jednu stvar ću ti reći. Šta god da te muči, ja sam tu. Kad god poželiš da skineš teret i da razgovaraš s nekim o tome, biću tu.", da mi do znanja da me neće pritiskati, zbog čega odahnem.
Ne želim da iko zna istinu.
•Feđa's pov•
"Šta si zajebao?", Nikol me prostreli pogledom, na šta je pogledam zbunjeno.
"Šta sam zajebao?", upitam, jer mi nije jasno na šta sad misli. Koliko znam, nisam uradio ništa loše.
"Otkako si je onda odvezao kući, izbegava bilo kakav susret s tobom. Svaki put kad sam je pozvala na piće ili na film, odbila je čim bih spomenula da ćeš i ti biti tu", namršti se, a ja uzdahnem.
"Apsolutno ništa", kažem istinu. Zapravo bih i ja voleo da znam zašto me izbegava?
Prevrne očima, očito smatrajući da lažem, ali ništa ne kažem, pustivši je da nastavi da misli šta god želi.
"Spremni?", začujem Iljin glas, ali se iznenadim kad ugledam Kseniju pored njega.
"Predomislila si se?", Nikol je nasmejano dočeka, ali ne primetim istu radost na njenom licu.
"Zar se kapiten može odbiti?", mora da ju je naterao.
"Kakvo vatreno navijanje. Svaka čast", nasmejano joj se obratim, trudeći se da napokon uspostavim neki razgovor s njom.
"Da si samo video kako ju je selektor streljao pogledom zbog toga", Ilja ispriča kroz smeh, pa se i Ksenija napokon uključi.
"Znaš kako me briga za to što me tako pogledao. Da kako može otpustio bi me, samo jer sam bila protiv smene selektora", objasni razlog svog sukoba sa selektorom, koji me iskreno iznenadi.
"Džaba ti to pred Feđom pričaš. Oni u fudbalu ne znaju za takve muke", Ilja počne da me zeza, jer je kod nas Čerčesov odavno na klupi i ne deluje kao da će se stvari uskoro promeniti.
"Samo navijaj, boli te uvo", podržim je, zbog čega zaradim njen osmeh.
"Kad će ona utakmica što si obećao?", iako me sve do malopre izbegavala, sad se odjednom seti da sam je nagovorio da mi obeća da će ići sa mnom na utakmicu.
"Kad god želiš. Atmosfera je fenomenalna i u našoj ligi."
"Jesam ja nešto propustio?", Ilja nas upita zbunjeno, a Nikol ga opali laktom u rebra, jer nas je prekinuo. Ne znam samo ko se od njih dvoje ponaša čudnije.
"Feđa pokušava da me navuče na fudbal. Videćemo da li će mu poći za rukom", pogleda me izazivački, kako me odavno niko nije pogledao. Samo je ona znala da me navuče na šta god poželi tim pogledom, jer izazov nikad nisam znao da odbijem.
"Ne brini, nećeš više moći da živiš bez fudbala, nakon toga."
Pa kako ja da se oporavim od činjenice da nova sezona Lucifera, ujedno i poslednja, izlazi tek iduće godine? 😢 Pogotovo kad završe sezonu na najtužniji mogući način 🙈
YOU ARE READING
𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅
FanfictionŠ𝑡𝑎 𝑠𝑒 𝑑𝑒𝑠𝑖 𝑘𝑎𝑑 𝑠𝑒 𝑑𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑙𝑗𝑢𝑑𝑖 𝑢𝑝𝑢𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 "𝑏𝑒𝑧𝑜𝑝𝑎𝑠𝑎𝑛" 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠? 𝑀𝑜𝑔𝑢 𝑙𝑖 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑜 𝑑𝑟𝑢𝑔𝑜𝑚 𝑑𝑎 𝑏𝑢𝑑𝑢 𝑙𝑒𝑘 𝑖𝑙𝑖 ć𝑒, 𝑏𝑎š 𝑠𝑢𝑝𝑟𝑜𝑡𝑛𝑜, 𝑢𝑛𝑖š𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑖 𝑝𝑜...
