𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅

•12•

"Šta kažeš na sutra?", predloži mi da dođem na njegovu utakmicu protiv CSKA. Prošli vikend je u pitanju bio Krasnodar, ali sam morala da odbijem. Isto kao što ću morati da odbijem i ovu.

"Rado bih gledala Konje, ali već sam ti rekla da ne mogu nigde da mrdnem sve dok je Svetsko u toku", ponovo se potrudim da mu objasnim, ali kao da ne želi da shvati.

"To je samo dva sata", nastavi da me ubeđuje, zbog čega prevrnem očima.

"Je l' ti shvataš da mi baš tad igramo protiv Letonije? Ne mogu da odem na fudbalsku utakmicu, kad imam tekmu koju moram da odradim", uozbiljim se, jer kako mi se čini svejedno bi me naterao da idem s njim.

"Kad se završava?", nikako da odustane.

"Ko će ga znati. Oko osam manje-više", kažem okvirno, iako jedino Bog zna kad će se zaista završiti. Do kad god da traje, ja moram biti tamo.

"Pa super. Moja utakmica počinje u pola osam. Kad završiš dođi na RŽD Arenu. Obavestiću momke na ulazu, ući ćeš bez ikakvih problema i možeš gledati drugo poluvreme", razradi plan, zaboravivši na jednu bitnu sitnicu.

"Ne pada mi na pamet da gledam sama", nije toliki problem da gledam fudbal sama, koliki mi je problem da sedim sama među tolikim muškarcima.

"Nateraćeš me i da ti nađem društvo, zar ne?", prevrne očima, ali odmah se baci na to.

"Sećaš se Dime?", predloži, a ja se namrštim na tu ideju.

"Zar ne bi trebalo da trči s tobom po terenu?", upitam, iskreno se nadajući da neću morati da provedem toliko vremena s njim, ali Feđu moje pitanje nasmeje.

"Inače trči, ali ima suspenziju zbog žutih kartona, tako da će biti na tribinama. A i raspitivao se za tebe", reši da napomene, da ne bi bilo iznenađenja. Kako mu objasniti da ne želim da gledam utakmicu s njegovim prijateljem? Šalje previše loš vajb.

"Zar nemaš nikog drugog? Po mogućnosti neku prijateljicu?", pogledam ga molećivo, ali on odmahne glavom.

"Ne družim se s devojkama. Nikol je izuzetak", poželim da mu postavim jedno pitanje, ali se ne usudim. Želim da ga pitam šta sam mu ja, ako je Nikol jedini izuzetak.

"Pitaću Ženju, ali ne znam koliko će biti raspoložen nakon utakmice, pogotovo u slučaju da ne daj Bože izgube", ostavim mogućnost da zaista dođem na drugo poluvreme, ali ništa ne obećam.

"Mislio sam da si se skontala s Dimom", vrati nas ponovo na priču o njegovom saigraču, ali ja prosto odmahnem glavom.

"Je l' to zato što sam ti rekao da si mu se svidela? Da znam da idući put držim jezik za zubima", upita nasmejano, kao da ga ova situacija jako zabavlja.

"Mislim da će gledanje serije biti zanimljivije od razgovora s tobom", kažem smoreno, spremna da odem kući i pustim treću sezonu Lucifera.

"Kakvo si ti dete. Za sve se odmah ljutiš", prevrne očima zbog mog ponašanja, a ja uradim isto zbog njegovih reči.

"Gde su ovo dvoje više?", upitam, jer su još pre pola sata javili da će biti tu za desetak minuta.

"Dajem ruku da su sad kući i da ispunjavaju bračne dužnosti", nasmeje se retardirano, čime zaradi još jedno moje prevrtanje očima.

"Nije fora, fudbal ne igraš rukom", isplazim mu se, a on prasne u smeh.

"Dobro, evo dajem nogu. I to desnu", i baš u tom momentu se bračni par pojavi na vratima.

"Dužan si mi nogu. I to desnu", obratim mu se kroz smeh, a on prihvati šalu.

"Izvinjavamo se što kasnimo", sednu preko puta nas dvoje, uz iskreno izvinjenje.

"Ma opušteno, sve nam je jasno", Feđa svoje dobro raspoloženje prenese i u razgovor s njima.

"E ne znam ja šta si ti smislio, ali gužva je užasna. Pola države došlo u Moskvu", Ilja iznervirano progovori, i po tom tonu odmah znaš da ne laže.

"Pa ljudi sigurno nisu došli zbog mene. Vi ste ipak najveći ponos države", iako je upravu, primetim kako Ilja prevrće očima. Deluje baš neraspoloženo, što je za njega pravo iznenađenje. On je uvek nasmejan.

"Izgleda da ga je saobraćaj zaista iznervirao. Šta kažeš da nestanemo odavde?", Feđa predloži šapatom, da ga ovo dvoje ne bi čuli, ali ja odmahnem glavom, napominjući samu sebe da mi on ne treba u životu.

"Častim te pizzom, ako me izvučeš odavde", nastavi da me ubeđuje, pa ga pogledam, na momenat razmišljajući o toj ideji.

"Ubiće nas ako sad pokušamo da odemo", odgovorim mu šapatom, zbog čega prevrne očima.

"Šta se vas dvoje dogovarate?", Nikol nas upita uz osmeh, i dok ja pođem da je smuljam, Feđa bude brži i kaže joj istinu.

"Nagovaram je da odemo na pizzu, ali misli da ćete vas dvoje imati nešto protiv", ne znam kako može ovako direktno da im da do znanja da želi da pobegne odavde.

"Joj, Ksjuh, pa što bismo se ljutili? Ilja je iovako užasno nervozan zbog sutrašnje utakmice i najbolje rešenje bi bilo da gledamo neki film kući", Nikol nam da dozvolu da se izgubimo, dok Ilja i nama nije uništio raspoloženje.

"Eto vidiš. Ustaj", naredi mi i već krene ka izlazu iz kafića.

"Vidimo se sutra", ljubazno se pozdravim, pa požurim da ga sustignem.

"Ovo je bilo bezobrazno", prekorim ga, ali ne deluje kao da ga je previše briga za moje mišljenje.

"Treba da naučiš da malo više misliš na sebe", podeli još jednu svoju životnu lekciju sa mnom, ali nisam sigurna da baš želim da je naučim.

"U potpunosti sam zadovoljna i trenutnim načinom života."

"Vidim. Baš je primetno koliko si srećna", kaže hladno ni ne pogledavši me.

"Ako si ti bezosećajan, ja nisam", kažem kratko i jasno, čime zaradim njegov frustrirani pogled.

"Ja bezosećajan?", zatraži da ponovim, što uradim drage volje.

"Zapravo svi muški su bezosećajni. Uvek mislite samo na sebe i ni na kog drugog. Nije vas briga kako će vaši postupci uticati na ljude oko vas, samo dok je vama dobro", napadnem ga, iako nije kriv. Jednostavno želim da izbacim iz sebe sve što trenutno osećam.

"Šta ti uopšte znaš o meni? Šta uopšte znaš o muškarcima, kad sam ja jedini s kojim si spavala u poslednje tri godine?", upita frustrirano, davši mi do znanja da je pričao s Iljom. Ne postoji drugi način na koji bi mogao da zna taj podatak.

"Znam da si lažov. To mi je sasvim dovoljno da shvatim kako ne želim da provedem i trenutka više s tobom", odbrusim mu, pa se jednostavno okrenem i odem. Nije ni pokušao da me zaustavi i objasni kako nije nikom rekao, baš kao što sam i mislila da neće.

Kakav izdajnik.