Jedan čudesan mačak 19: Žene, majke, kraljice

Psić za djecu kao poklon na Božić

Nakon 24 dana: U 3 ujutro: Brisa je spavala, ali odjednom joj se oglasio mobitel zvukom poruke, ona se probudila i pogledala poruku koja je bila od Lole predsjednice udruge samohranih majkih koja je glasila ovako: („Pia se porađa, ako možeš i hoćeš dođi, svi smo tamo“)... Otkad se vratila od Santiaga, Brisa je ključeve od auta morala predati Klari, a tek će ih dobiti kada rodi... Brisa se sada digla sa kreveta, te obukla kućni ogrtač, te je polako došla u Klarinu sobu, te ju je lagano dodirnula, te je Klara otvorila svoje mutne oči i rekla(usnulo): (Tko si ti i što hoćeš?)... Brisa: To sam ja, Brisa, možeš li me odvesti do Pie?, rađa... Klara(usnulo): Brisa, koliko je sati?... Brisa: Tri ujutro... Klara(usnulo): Tri ujutro?, ti mene budiš u tri ujutro?, ja nisam tri mjeseca pošteno spavala i sada napokon malo spavam i ti mene budiš zbog neke tamo Pie, ajde vrati se u krevet i spavaj... Klara je ponovo utonula u san, ali Brisa je čvrsto odlučila da ide, pa je ušla u Maitinu i Williamovu spavaću sobu, te je stala buditi Maite... Maite se brzo probudila, te pitala: (Tko si?)... Brisa: (Oprosti što te budim, ali moram ići do Pie, rađa, a znaš da više ne smijem voziti, a Klaru sam pitala, ali kaže da je preumorna, pa ako bi me mogla ti odvesti)... Maite: (Naravno, mila, sada će tebe tvoja Maite odvesti do te Pie, samo mi daj nekoliko minuta da se spremim i zamolit ću te da nešto napišeš za ove naše, da se ne bih policiju poslali za nama)... Brisa se nasmijala, te rekla: (Naravno da ću im nešto napisati, i ja se moram spremiti, u kućnom ogrtaču sam, pored auta da te čekam ili?)... Maite se već digla, te joj rekla: (Da, pored auta me čekaj)... Nakon 3 sata: Maite i Brisa su izašle iz Pijine kuće, te joj je Brisa rekla: (Hvala ti što si ostala sa mnom tamo unutra, ne bih to mogla bez tebe)... Maite: (Nema na čemu, Brisa)... Brisa: (I moj se termin opasno približava, Maite, strah me, neću to moći)... Brisa i Maite su sjele na obližnju klupu, te je Maite rekla: (Dušo, ne boj se, svi ćemo biti uz tebe, a jednom kada primiš svoje dijete u ruke, zaboravit ćeš na svu bol koju si prošla na porodu)... Brisa: (Da, Pia je bila presretna kada je primila dijete u ruke)... Maite: (A valjda će se i Vlado opametiti i doći ti biti podrška na porodu i biti prisutan u životu djeteta)... Brisa se na spomen Vladimira odmah rasplakati, te ju je pitala: (Možeš li čuvati tajnu, ali ono da je ni Klara, ni da nitko ne sazna?)... Maite ju je zagrlila, te joj je rekla: (Dušice moja, pa ti plačeš, reci mi što je bilo?, obećajem neću nikome reći)... Brisa(kroz suze): (Vlado je...poginuo u avionskoj nesreći prije 5 i pol mjeseci, nema ga više, nije znao da sam zatrudnjela s njim)... Maite: (Dijete moje, nisam znala za to, obećajem ti nitko neće saznati za ovo, hvala ti što mi se povjerila, tu sam za tebe i svi smo tu za tebe)... Brisa(kroz suze): (Hvala ti, to mi jako puno znači, ali ja planiram preseliti se u kuću svojih bake i djede kada se oporavim od poroda, razumiješ, želim biti samostalna)... Maite: (Dobro, ali ako išta trebaš, mi smo uvijek tu za tebe).. Brisa je obrisala suze i rekla: (Zar ti ne moraš biti na snimanju telenovele?)... Maite: (Trebala sam,ali za sat vremena ništa im neće biti, ipak sam ja glavna zvijezda)...  Brisa: (Da, ali pođi sada, ja ću kući taksijem)... Maite se digla sa klupe i otišla svojim autićem na posao... A Brisa je još malo posjedila na klupi, a onda je uzela prvi taksi i otišla kući... Dani su letjeli; Brzo je došla i polovica prosinca, Klara je sa Filipom i Aurorom posjetila Pedrov i Victorijin grob... Tako je došao i Božić, sa pjesmom je dočekan, a Jorge i Martina kako su i obećali došli i donijeli im hrpu darova... Mayita: (Mamice, možemo li sada otvoriti darove?)... Maite: (Jasno, mila)... Mayita, Juanito, Filip i Kailey su se bacili na otvaranje darova ispod velikog bora...  I odrasli su svoje darove podijeli među sobom... Sve su ih brzo otvorili, osim jednog dara čijeg primatelja nije bilo... Mayita: (Mamice, ostao je još jedan dar, a mi ne znamo čiji je)... Maite: (Pa mila, ja i tata smo odlučili sve vas iznenaditi jednim darom koji je namjenjen svima vama,otvorite ga)... Mayita je podigla poklopac od dara i rekla: (Psić?, naš je?)... William: (Da, naš je tj. vaš je, morat ćete se brinuti o njemu, pasmine je pomeranca)... Mayita je pažljivo uzela u ruku psića, te rekla: (A ime mu je?)... Maite: (Nema ime, sami će te morati izabrati)... Filip: (Nadam se da neće napasti moju papigicu Fifi)... Klara: (Sunce, vidi ga, koga bi on napao?)...  Juanito je odlučio za ime, te je donio psića Jorgeu i rekao: (Po tebi ćemo ga nazvati, Jorge, pa ga krsti)... Jorge ga krstio, a Maite je rekla: (Idemo u krevet, mamica ima sutra tj. danas navečer Božićni koncert i mora se naspavati)... Svi su otišli spavati... Došla je i Stara godina: Martina i Jorge su otišli na doček, u kući su se svi pripremali za doček, oblačila se svećana odjeća i kuhala najfinija jela... Klaru nije bilo briga za doček, bila je tužna jer tu nije bio Marko, a već je bila noć...