Jedan čudesan mačak 19: Žene, majke, kraljice

Klara čini medvjeđu uslugu za Franju i Lili

Izvadila je kovanicu od 5 kuna i dala je Filipu u ruku, a Filip je rekao: Ne zbog toga, nego gladan sam… Klara je spremila novčanik u torbu i rekla: Onda idi, a onda mi sjedi na jednu stolicu i čekaj nas… Filip: Ok… Onda je otrčao do automata, a Klara je gurala kolica do Petrovih vrata i rekla Aurori(kroz smiješak): Hoćemo li pokucati?... Klara je pokukala i rekla(kroz smiješak): Kuc-kuc, ima li koga?…  Petar: Naprijed, Klaro… Klara je otvorila vrata i rekla: Evo nas, netko te još htio čuti… Čim je ugledao Auroru, Petar se odmah digao sa stolice, obišao stol, kleknuo pred Aurorina kolica i počeo maziti njen trbuh, govoreći(kroz smiješak): Kako je moja najdraža pacijentica?... Klara: Dobro je… Petar: Što mi nisi rekla da dolaziš sa ovom ljepoticom?.... Klara: Oboje su tu, i Filip je tu, ali odmah je htio ići po čokoladicu… Petar se digao na noge, prišao stolici i rekao: Sjedi Klaro… Petar je prvi sjeo, a nakon toga i Klara, te mu je rekla: Znaš Petre, da me ti jedini zoveš imenom u bolnici, a ne direktorice, nego da čujem što si sredio za večeras?... Petar: Pa kada vam ide avion?... Klara: Nisam stvarno stigla da nazovem zračnu luku, ali reci što si sredio?... Petar: Pa ovako, kada budeš išla, spusti se u garažu, Mateo će Brisu posjest u auto i otpratiti će vas do zračne luke, ja znam da ćeš se ti dobro brinuti za nju u Mexicu, ali čim stignete u Mexico, moraš joj nabaviti dosta krvi… Klara: Ali gdje?, teško mi je u bilo kojoj bolnici išta uzeti... Petar: Ok, ok, Mateo će u prijesnosnom hladnjaku nositi nekoliko vrećica krvi… Klara: Hvala ti, nego ovako zamjenski direktor si ti, a neka moje psihijatrijske poslove preuzme Maja… Petar: Ali ja… Klara ga je prekinula i rekla: Znam da nemaš previše vremena ali ne mogu tražiti sada drugog… Klara se digla sa stolice, prišla kolicima, primila ručke i rekla: Molim te, mogu li na tren vidjeti Brisu?... Petar se digao sa stolice i rekao: Naravno, otpratit ću te do nje… Klara je izašla sa kolicima iz ordinacije, a za njom i Petar koji je i zatvorio vrata ordinacije, a Filip je mirno sjedio na stolici, ali kada je Klara izašla, pitao ju je: Mama, idemo?… Klara: Još samo minutu, mama mora nekoga prvo vidjeti…  Petar: Bok Filipu, kako si?... Filip: Dobro, a vi?... Petar: Dobro…  Petar je zaustavio prvu medicinsku sestru koja je prolazila, te je rekao: Petra, molim te pričuvaj ovo dvoje preslatke djece na minut-dva… Petra je odmah prihvala kolica od Klare i rekla: Naravno, direktorice, pričuvat ću ti djecu kada god treba…  Klara: Hvala ti… Klara i Petar su ušli na intezivnu njegu i samo stavili maske na usta i ušli kod Brise… Klara je sjela pored nje, a Petar je stajao iznad Brise i rekao: Mlada damo, večeras napuštaš državu… Brisa: Hoću prvo znati je li Ana Marija preživjela?... Klara: Tko?...  Petar: Dvomjesječna beba koju je pogodilo set oštrih noževa u tijelo… Klara: Aha… Brisa: Pa je li preživjela?.... Petar: Nažalost, nije… Brisa je odmah počela plakati i govorila na španjolskom: (Što ako ja budem loša majka, što ako povrijedim svoje dijete, možda ga ubijem?)… Petar: Što govori, Klaro?... Klara: Ostavi me nasamo s njom, može?....  Petar: Može, idem reći sestri neka joj da sredstvo za smirenje u venu… Petar je otišao, a Klara je rekla: Zašto bih bila loša majka?... Brisa(kroz suze): Zar ne vidiš što se ovoj jadnoj bebi dogodilo?... Klara: Vidim, i to svaki dan vidim kroz prozor moje ordinacije…  Brisa(kroz suze): Tebi je to normalno, što ako ja ubijem tako svoje dijete, nikada si ne bih to oprostila...  Klara: Ne, Brisa, i meni je teško to gledati i još teže mi je reći i stisnuti ruku onome tko je izgubio nekoga, možda je to bilo lakše mom direktoru koji se s godinama navikao na to sve, ali ja sigurno neću, ali zato sam psihijatrica, a ne neki kirurg, sada me direktor ovlastio da čuvam bolnicu za njegovu kćer, pa sam sada primorana stiskati ruke ljudima kada im netko premine, a što se tiče tvoga djeteta, sigurna sam da ćeš biti dobra majka…  Tu je Klara malo zastala, pa nastavila:  A što se tiče opraštanja,  ja sam morala naučiti živjeti sa tim da sam ubila svoju Vicky u svojoj utrobi, a isto ću tako morati živjeti s tim da će moja Aurora za koju ne znam kojoj je pravi otac, niti me zanima, ostati cijeli život vegetivna, ali vjerujem da moju Vicky da je negdje u raju sa svojim ocem, mojim i tvojim roditeljima i direktorom… Brisa(kroz suze): Vjeruješ u raj?... Klara: Da, mama me naučila da vjerujem u raj, a poslije je to Maite tu vjeru produbila o Bogu, Isusa, raj i sve to ostalo… Brisa(kroz suze): A što je raj?... Klara je tek tada shvatila kako ih je Lili loše odgajala, ona se šalila da su oni za nju bebe, ali sada je shvatila da je to istina i koliko se Brisa zapravo boji Lili… Medicinska sestra je ušla, a Klara je rekla: Razgovarat ćemo u avionu, za koji sat vremena dolazim po tebe… Klara je izašla iz intezivne njege, bacila masku i rekla: Jadna djeca… Izašla je na hodnik, prišla Petru i rekla: Nije dobro, morat ću raditi na njoj… Petar: Samo onda nazovi portirku kada dođete u garažu, ona već sve zna… Klara: Možeš li djecu odvesti do prizemlja?, ja samo u ordinaciji moram nešto uzeti… Petar: Naravno… Klara mu se zahvalila i brzo se spustila stubama do svoga psihijatrijskog kata… Ušla u svoju ordinaciju i izvadila fascikl koji je jutros ostavila u ladici, također je izvadila i pismo i stavila ga u fascikl i onda rekla: (Ovo svima može vratiti normalan život, a pogotovo Tophi-u)… Kada je to rekla, stavila je fascikl u torbu, izašla iz ordinacije i zatvorila vrata… Sišla je laganim korakom do prizemlja, te rekla: Djeco, idemo… Petar: Hoćeš da ti pomognem kolica prenijeti dolje?... Klara: Ako ti nije problem, da, molim te…  Klara je otvorila vrata bolnice, a Petar je izgurao Aurorina kolica, onda je Klara primila za jednu stranu kolica, a Petar za drugu i zajedno su spustili kolica na pločnik ispred bolnice… Petar je sada rekao: Filipe, budi dobar, slušaj mamu i čuvaj sestru… Filip: Naravno da hoću, gospodine... Klara je pružila ruku Petru i rekla: Prepuštam ti bolnicu, ako bude problema, ti zovi… Petar se sada rukovao s njom i govorio: Bolnica će imati jednu preinaku na sebi, a tebi, djeci i Brisi želim sretan put u Mexico... Klara je uzdahnula i rekla: Hvala ti, nego ovo je drugi put otkako nema direktora, a ja odlazim u Mexico... Petar: Nedostaje ti kao i svima nama?... Klara: I više nego što možeš zamisliti, nema dana da njega ne pomislim, još osjećam da je ona stolica njegova, a ne moja… Petar je sada uzdahnuo i rekao: Da… Klara je uzela ručke na kolicima i rekla: Moram ići, nadam se da se brzo vidimo… Klara, Aurora i Filip krenuli su prema kući, a Klara je rekla Filip: Stvarno želiš naučiti seki stavljati sondu?... Filip: Naravno, mama, molim te nauči me… Klara: Pa pokušat ćemo zajedno u Mexicu, može?... Filip: Može… Sada je Klara stala u kraj sa kolicima, izvadila mobitel iz torbe i utipkala broj zračne luke u Zagrebu i podigla na uho mobitel… Portitka joj se odmah javila: Zračna luka Zagreb, izvolite?... Klara: Dobar dan, zanima me kada leti avion za Mexico večeras?... Portirka: Ide u 20 sati… Klara: Molim Vas rezervirajte mi…čekajte ne… ovako rezervirajte mi četiri mjesta u prvom razredu i imam dva invalida pa će mi neki lift trebati… Portirka: Ali gospođo, prvi razred je automaksi popunjen… Klara: Molim Vas plaćam dvostruko, ma trostruko plaćam… Portirka: Ok, vaše ime je?… Klara: Klara Kolar… Portirka: Rezervirano… Portirka je poklopila… Klara je ponovo stavila mobitel u torbu i nastavila sa Filipom i Aurorom put kući… Filip: Kada letimo?...  Klara: U 20 sati… Filip: Jupiiiiii, jedva čekam… Pričom su došli do ceste koja je dijelila kuću i kolnik gdje su stajali Klara, Filip i kolica koja je Klara gurala… Klara je primjetila da su vrata otvorena,  a to je značilo samo jedno – Lili se vratila kući… Kada je semafor označio zeleno za prolaz, prešli su ulicu i Klara je izvadila ključ iz auta i otvorila stražnja vrata svog crvenog auta… Filip: Što radiš mama?... Klara: Idemo mi odmah u zračnu luku, samo ću spremiti nekoliko stvari u kofer i odmah dolazim…  Filip: Ok… Klara je otkopčala Auroru i čim joj je skinula maskicu, na mobitelu se uključio alarm koji je Lili doveo do vrata kuće… Dok je Klara namještala Auroru u auto sjedalicu, Lili se oglasila: Neka prestane alarmirat!!!... Klara: Bez brige, nećeš alarm dugo čuti… Lili: O odlučila si ju eutanizirati?, super… Klara je sada namjestila Auroru, sada je uzela prijenosni respirator koji je bio iza kolica, oslobodila ga i stavila na desno stražnje sjedište i stavila maskicu i alarm se više nije čuo… Klara je čula riječi koje je rekla Lili, ali nisu je zaboljele jer je bila napokon istinski sretna, pa se pravila glupa pa ju je pitala: Oprosti, što si rekla?…  Lili: Rekla sam odlučila si ju napokon eutanizirati?... Klara se nasmiješila i rekla: O ne, idemo kod bake i djeda na nekoliko mjeseci jer baka snima telenovelu… Klara se obratila Filipu: Sjedi, dušo, brzo ću doći… Filip: Ne zaboravi Fifi… Klara: Ne brini se, neću…  Filip je tada sjeo na lijevo stražnje sjedalo i zavezao se sa sigurnosnim pojasom… Klara je potom sklopila kolica i stavila ih u prljažnik, te pošla u kuću po stvari… Lili i Klara su ušle u kuću i Lili je rekla: Ti ideš u Mexico?, a nisi ni sazvala „raport“... Klara: Nije mi se dalo, a znam da ne bih ni išli, pa svejedno, kakva korist od „raporta“, a ovako vam pravim medvjeđu uslugu, ne?…  Klara se popela do svoje i Markove sobe, izvadila svoj kofer, stavila ga na krevet i počela ubacivati stvari u njega… A Lili ju je pratila u stopu, te je rekla: Da, radiš nam velikodušnu uslugu… Klara: Da Vas sram može biti, ali vi ne znate što je to… Lili je sada poludjela i počela vikati: Ja da ne znam što je sram, ja ti naređujem nestani odavde… Klara je bila smirenija nego ikad prije, te joj je rekla: Drage volje seko… Lili(viče): Da tebe, tvojih i dječji stvari nije bilo tu kada se vratim iz potrage za Brisom u koju idem sada ponovo tražiti… Lili je zalupila vrata od spavaće sobe i od ulaza… Klara: Svakako me nećeš više vidjeti, zbogom… Klara je spakirala sve svoje stvari u jedan kofer, ali nije ga još zatvorila… Otišla je u Brisinu sobu i uzela njenog medu i sliku na kojoj je ona sa svojim roditeljima i bratom koju je ostavila da zavara Lili… I na kraju je otišla na tavan, uzela je jednu vrećiću i stavila je neke albume sa slikama i dvd-e sa snimkama obitelji Lomotić i snimku svojeg vjenčanja sa Markom… Onda se vratila u sobu, spakirala to i zatvorila kofer, otišla je sa koferom do Filipove sobe i u njegov plavi ruksak spakirala sve što mu je drago i nužnu odjećom, Aurorinu sobu je spakirala u pet minuta u jedan kofer, njezina medvjeda i jednokratne sonde koje su ostale od Maite stavila u njen ruksak, spakirala je u njega čak i baby odašiljač… Onda se sa dva ruksaka na leđima i sa dva koferom u ruci i u drugoj ruci krletka sa papigicom uputila prema stubama… Kada je sišla, slučajno je bio upaljen televizor pa je čula najavu za „Sjaj ljubavi“(„Blago ljubavi“)…   Klara je to morala i vidjeti, pa je odmah spustila sve i otišla do ekrena, a tv reklama je upravo govorila: Sudbina prve dame Mexica i jednog neuglednog prosjaka isplestit će se do krajnih granica, hoće li se ipak izborit za svoju ljubav ili će ih zaustaviti okolnosti, ne propustite saznati u „Sjaju ljubavi“ od sutra u pola jedan sati na HRT1, a u glavnim ulogama gledajte neodoljivu Maite Perroni i Williama Levyja… Klara: Krasno… Onda je ugasila televizor pokupila stvari s poda i izašla iz kuće… Filip se odmah otkopčao i izašao iz auta da primi svoju papigu Fifi… Kada ju je primio, ponovo je sjeo u auto i zavezao se sigurnosnim pojasem… Klara je stavila svoj kofer i dječje ruksake u prtljažnik i dok je zatvarala prtljažnik, pogledala je čeznutljivo kuću i rekla: Zbogom kućo, ali ovaj put zauvijek… Klara je sjela u auto i rekla: Idemo po Brisu, pa u zračnu luku… Filip: Mama, zar ti znaš gdje je Brisa?... Klara je krenula prema svojoj bolnici, te mu je rekla: Naravno da znam, u mojoj je bolnici, sada je vodimo sa sobom u Mexico… Filip: Zašto?, zar je bolesna?... Klara mu je dala mobitel iz svoje torbe i rekla: Saznat ćeš, nego evo ti mobitel, nazovi moju bolnicu i reci portirki da direktorica stiže za minutu i da Mateo i Brisa siđu u garažu… Filip je uzeo mobitel i rekao: Ok, mama… Filip je našao broj od bolnice i nazvao je, odmah mu se javila portirka i rekla: Bolnica Orao, izvolite?... Filip: Bok, ja sam Filip Kolar, moja mama vam poručuje da stiže za minutu i da Mateo i Brisa siđu u garažu… Portirka: Ok, Filipu, znam sve, reci mami da će sve biti sređeno… Filip je poklopio i stavio mobitel u utor od auta… Filip: Rekla je portirka da ti kažem da će sve biti sređeno… Klara se nasmiješila i rekla: Evo nas, idemo u garažu, kao u malom toboganu će biti… Klarin se auto spustio u garažu i Klara je pakirala neposredno pred liftom koji je vodio do odijela bolnice… Klara je izašla, otvorila prtljažnik i rekla Filipu: Filipe, izađi molim te… Filip je otkopčao sigurnosni pojas i za tren izašao, te rekao: Mama, reci što je?... Klara se naslonila na auto i rekla: Znaš, mama ovo ne radi zbog toga što se nešto ljutim ili nešto, nego… Klara je tu zastala, a Filip je rekao: Mama, slobodno reci što je?... Klara je kleknula pred njega i rekla: Pa morat ćeš sjediti u krilu jednom gospodinu jer nema dovoljno mjesta, taj će gospodin ići s nama do zračne luke, je li se ljutiš?...  Filip: Naravno da ne, majčice, znam da seki treba onaj aparat treba za disanje, ja ću ako treba u prtljažniku biti, zašto bi se ljutio?... Klara ga je poljubila i rekla: Baš si pažljiv prema svojoj seki, mislila sam da ćeš ljutiti jer je moja sestra Lili uvijek ljutila kada bih morala meni u krilo kada smo bili mali jer i tada nije bilo mjesta u auto.. Filip se nasmiješio i zagrlio Klaru… A u tom trenu su izašli iz lifta Mateo koji je jednom rukom gurao Brisu koja je bila u invalidskim kolicima, a drugom rukom je držao Brisin planinarski ruksak, prijenosni hladnjak i stalak na kotačiće na kojem je bila transfuzija… Klara se brzo digla na noge i uzela prijenosni hladnjak iz Mateove ruke i rekla: Koliko?... Mateo: 12 komada…  Klara: Ok, hvala ti… Klara je stavila hladnjak i njezin planinarski ruksak u prtljažnik… A Filip je kada je vidio hladnjak, pitao Klaru: Mama, što je to u hladnjaku?... Klara: Tekućina od životne važnosti… Brisa se oglasila: Ne bih da kvarim ovaj trenutak ali trebali bih krenuti, može naletiti znaš već tko… Klara je otvarala suvožačka vrata i govorila: Ok, ok, idemo… Mateo ju je dogurao do suvožačkih vrata, a Klara je gurala stalak… Mateo je objesio transfuziju o držač od auta i prenio je Brisu u naručju do sjedišta, zavezao ju je i zatvorio pažljivo vrata… Mateo je sklopio invalidska kolica i spremio ih u Klarin prtljažnik…  Klara: Ne znam kako se stalak sklapa, a avionu će trebati… Mateo se nasmiješio, te digao stalak i pokazao maleni gumbić na dnu i rekao: Vidiš ovaj gumbić?... Klara: Da… Mateo ga je stisnuo i stalak se odmah sklopio, te ga je Mateo stavio u prtljažnik i rekao: Kada ćeš ga rasklapat, stisni taj gumb i drži dok ne postigneš željenu visinu… Klara: Hvala ti… Brisa je zatrubila… Klara je viknula na nju preko prtljažnika: Idemo, idemo…  Klara je zatvorila prtljažnik i rekla: Mateo, sjedi na lijevo sjedalo i nadam se da ti nije teško da ti Filip sjedne u krilo… Mateo je uzeo Filipa u naručje i sjeo s njim na sjedalo i zavezao se sigurnosnim pojasom… Klara je sjela na svoje vožačko mjesto i rekla Brisi: Dobro, što je tebi?...  Brisa: Molim te, samo kreni, ali prvo se sveži… Klara se svezala, krenula i rekla: Zadovoljna?... Brisa: Bit ću zadovoljna kada ću biti udaljena bar pola sata od znaš već koga… Klara: Brisa, ovo nije film Harry Potter i ne moraš se boriti protiv Voldermora da ga moraš zvati znaš već tko, Lili nije zabranjeno ime… Brisa: Ali kao da jest, osjećam da ako joj ime izgovorim da će ona biti tu… Izašli su garaže, a Klara je rekla: Filipu, znaš koju dobru pjesmu da raspoložimo tetu Brisu?... Filip: Naravno da znam, može ova; Noć je puna ljubavi, dok sutonu prijeti dan… Brisa se sva sada snuždila, te rekla: Samo ne tu, molim te… Filip je sada zapjevao: Flinstons, obitelj Flinstons živi u kamenom dobu jer su oni obitelj Flinstons, jabaduuuuuu… Nakon sat vremena: Klari se oglasio alarm za hranjene Aurore, te je ona rekla: Alarm za hranjene Aurore, stat ću i nahraniti ju, ionako imamo višak vremena za stići do zračne luke… Brisa: Klaro, molim te vozi dalje, molim te… Klara: Ali Aurora mora jesti… Brisa: Molim te vozi dalje, neću biti mirna dok ne budemo u avionu... Klara: Ali Aurora… Mateo: Ja je mogu nahraniti, samo reci gdje ti je sonda?... Klara: Imam jednokratne koje su mi ostale od jedne prijateljice, u ruksaku sa svim tim je iza tebe, točnije više desno u prljažniku… Mateo je našao torbu i izvadio jednu sondu i jednu vrečiću sa mlijekom… Klara: Propast ću od srama, ja bih ti trebala biti neka direktorica, a ti sada moje mlijeko daješ Aurori… Mateo je sada spojio to sve i sada je pažljivo skinuo masku Aurori i brzo ugurao u nosić Aurori sondu i vratio joj masku i rekao: Direktorice, ma daj molim te, medicinski brat mora sve raditi, ne možeš zamisliti što sam ja prošao kroz svoj život, ovo je samo sitnica, ne moraš se zamarati s tim, usput Aurora jede… Filip: Mama, i ja bih ovako brzo seki davati hranu kao ti i tata i ovaj gospodin… Klara se nasmijala i rekla: Rekla sam ti da ćemo pokušati u Mexicu, nego je li ti udobno u Mateovom krilu?..  Filip: Ok, mama, udobno da ne može biti udobnije… Mateo: Možeš me zvati Mateo, Filipu… Klara: Je li ti Petar dao otpusno pismo za Brisa?... Mateo ga je sada izvadio iz džepa i rekao: Jest, jest… Klara: I što piše?... Mateo: Ukratko: Da izlazi na vlastitu odgovornost, iako joj je propisano strogo ležanje i primanje tranfuzije… Nakon sat vremena: Napokon su sjedili u zračnoj luci, bilo je još sat i 15 minuta do leta, Klara je platila karte i preuzela ih… Već je počeo ukrcaj stvari za taj let, pa su stavili sve stvari na traku i ponovo sjeli… Mateo: Kako ćeš sve sama u Mexico?, Brisa se ne smije micati bar 5 dana, a Aurora je u kolicima i treba tvoju svu moguću brigu… Klara: Neću biti sama, puna će kuća biti.