Jedan čudesan mačak 19: Žene, majke, kraljice

Dva buketa crvenih ruža od dva muža

Koreografkinja je popravljala vjenčanicu rukom, a Maite je za to vrijeme vezala plavu vrpcu oko struka u mašnu, te je rekla: (Previše me je on puta vidio u vjenčanici, možda zato i imamo toliko nesreće)... Klara je bila u šoku, ali se Maite zatim počela nekontrolirano smijati, te je rekla(kroz smijeh): (Šalim se, ne možemo imati više sreće od ove)... Klara: (Zašto vrpcu vežeš?)... Maite: (Običaj u starim vremenima; Nešto novo, nešto staro, nešto posuđeno i nešto plavo)... Klara: (Da, i što je što, osim te plave vrpce?)... Maite: (Nešto novo je ova prekrasna vjenčanica, a stara je biserna ogrlica koju mi moraš staviti, nešto posuđeno su ove cipele, a nešto plavo je sama si rekla ova vrpca)... Koreografkinja je dala Klari ogrlicu što je i ujedno pretposlijednji detalj koji treba za scenu i pitala: (Maite, hoćeš da ti ja zavežem mašnu?)... Maite je već svezala mašnu, te je rekla: (Ne, hvala Renata, možeš ići)... Renata je otišla, a Klara je došla iza leđa Maite i rekla: (Ide ogrlica)... Dok joj je stavljala ogrlicu, Maite ju je pitala: (A gdje je naša Clara?)... Klara: (Priča sa Anom Brendom i Juan Diegom)... Klara joj je stavila ogrlicu i rekla: (Gotovo)... Nakon pet minuta: Maite su napravili kovrčavu kosu, a Ani Brendi su još izravnali kosu i Juan Diego je Maite odveo u kućicu sa puno bala sijena, te su došli kamerman i ostali, te je Clara rekla: (Svi sve znate, zar ne?)... Juan Diego: (Da, znamo)... Clara: (A ti Ana, pokušaj da trganje ogrlice izgleda bijesno, ali budi blaga prema Maite, nemoj joj sada polomiti vrat)... Ana Brenda: (Znam)... Clara: (Stavi ruke iza leđa, Maite)... Maite je stavila ruke iza leđa i Clara joj je počela vezati užetom ruke, a kada je završila, pitala ju je: (Jesam li te previše stegla?)... Maite je provjerila tako da je napravila nekoliko poteza rukama, te je rekla: (Ne, dobro je)... Clara: (Sada ćemo te poleći na pod, ali s glavom na sijeno)... Juan Diego: (Claro, ja ću je poleći)... Clara: (Ajde)... Juan Diego je Maite uzeo za ruku, te ju doveo do bale sijena i rekao: (Lezi Maite)... Maite se spustila na koljena i pružila se pola na pod, a pola na sijeno i okrenula se na bok i skupila koljena, te je Clara rekla: (Super, ajde Juanu na svoje mjesto)... Juan Diego je otišao iza Ane Brende, a i Clara je otišla na svoje mjesto iza kamere, te je Clara rekla: (Maite, zatvori oči, počinjemo)... Maite je zatvorila oči, te je Clara rekla: (Tišina, snima se)... Klara je gledala scenu naslonjena ramenom na vrata... Ana Brenda je gledala u Maite i rekla Juanu Diegu: (Gdje je Loreno?)... Juan Diego: (Lucia, obavio je posao i otišao)... Ana Brenda: (Odlično je on obavio posao, trebao je ovu moju sestru smaknuti, ali ne, on je uzeo novce i kukavički pobjegao, ostavio je tu onesvještenu)... Juan Diego je izvadio pištolj i usmjerio ga prema Maite, te rekao: (Evo to ja odmah mogu srediti)... Ana Brenda: (Čekaj, kada bolje razmislim, to mi nije dovoljna osveta, ako je ubijemo, ona će biti anđeo u raju, a mi kada umremo gorjet ćemo u paklu, najbolja osveta će biti da je ti odvedeš na rasprodaju robova)... Juan Diego je spremio pištolj, te rekao: (Na rasprodaju robova, ovakvu i još sa tom bisernom ogrlicom, ti se šališ?)... Ana Brenda je sada prišla Maite i istrgla joj ogrlicu sa vrata, te rekla: (Ne, dragi, ne šalim se uopće, uzmi neku odjeću iz robovske kuće i presvuci je i odvedi je na rasprodaju robova što dalje odavde, ali samo ju nemoj oštetiti, čuvat ćemo je za novog gospodara ako ju bude htio, a ja imam za tebe nešto bolje)... Juan Diego: (O da, nitko ne voli oštećenu robu, a što ćeš sa ogrlicom?)... Ana Brenda je sada ogrlicu u Maitine svezane ruke, a Maite ju je stisla čvrsto, a Juan Diego je rekao: (Jesi ti luda?, hoćeš da se probudi, i onda cijela predstava ode pa-pa, i uostalom zašto si joj dala bisernu ogrlicu?, može ju jednostavno prodati i vratiti se i vidjeti da je sve ono bila samo jedna obična predstava u tvojoj režiji)... Ana Brenda: (Smiri se, ljubavi, kao prvo ovo je konjsko sredstvo za uspavljivanje, kao drugo nema šanse da se vrati jer se boji da nam ne nađe grobove i moja predstava je dobro odrađena, svi su odmah popadali u san od strelica u pištolju, a kao treće misliš stvarno da bih ju gospodar pustio da ode i kao četvrto dajem joj tu ogrlicu jer znam da će joj to biti jedina uspomena na sve što je imala jer se nikad više vratiti, a i novi gospodar će ju mučiti kao i sve druge robove, tako da neće ni pomišljati na ogrlicu, idem ja planirati naše vjenčanje)... Ana Brenda se okrenula i krenula van iz kućice, ali ju je Juan Diego zaustavio sa pitanjem: (Zar ću sam ovo obavljati?)... Ana Brenda se okrenula i rekla: (Pa ne moraš sam, dragi, pozovi si svog dragog prijatelja Lorena)... Ana Brenda mu je poslala rukom pusu i otišla iz kućice... Clara: (Rez, sve je bilo savršeno, iako smo morali promijeniti scenu i improvizirati zbog Pabla, bilo je savršeno)... Juan Diego je za to vrijeme digao Maite i odvezao je, te je Maite rekla: (Hoćeš mi pomoći da se presvučem, Juan Diego?)... Klara se oglasila: (Ja ću ti pomoći).. Maite: (Ne,Klaro, vi idite u auto i čekajte me)... Svi su otišli raditi svoja posla... Nakon pola sata: Juan Diego je dopratio Maite do auta i smjestio je, te rekao: (Vidimo se sutra,Maite)... Klara: (Juanu, gdje smo sutra?)... Juan Diego: (Sutra smo opet tu)... Klara je upalila auto i krenula prema studiju, te pitala: (Zbilja nam nećeš reći kakvog ti to imaš posla u studiju?)... Maite: (Sve ćete saznati kada dođemo, nego što ti je Estefanija ispričala?)... Klara: (Nemoj mijenjati temu, Filip, ne želiš saznati što će baka radi u studiju?)... Filip: (Bako, želim znati, reci nam)... Maite: (Ajde okej, kada bakino zlato pita, ne mogu to odbiti)... Klara: (Pretvorili smo se u uho)... Maite: (Za drugi koncert koji će biti besplatan, potpisat ću 2 000 autograma i autogram i po dvije ulaznice ću staviti u svaki bijeli balon koji će na kraju prvog koncerta i završne pjesme padati po obožavaljima)... Klara: (Samo malo, besplatan koncert, bijeli baloni, 2 000 autograma, zašto?)... Maite: (Drugi koncert je na dan bijelog štapa, 15.10, pa su bijeli baloni, obožavatelji će podijeliti ulaznice, a sebi ostaviti autogram)... Klara: (A prvi koncert je kad?)... Maite: (Ne pravi se kao da si zaboravila, znam dobro što se dogodilo na taj dan, zato i hoću da održim povratnički koncert na taj dan)... Nakon sat vremena: Maite, Aurora i Klara su bile u studiju i primile se posla, Klara joj je držala papirić na koji se Maite potpisivala, a ona se potpisivala brzinom munje i to je pisala svaki autogram sa („S ljubavlju, Maite Perroni")... Filip je htio ići u park koji je bio preko puta studija kada su došli, Klara ga je pustila... Klara je sada u studiju rekla Maite: (Dobro, zašto si to radiš?)... Maite: (Što si radim?)... Klara: (Organiziraš koncert na dan kada si zauvijek zatvorila oči i to zbog Elizabethe?)... Maite: (Dvostruka borba za život me promijenila, sada sam nova osoba, gledam svijet drugim očima, sada sam ona stara Maite koja sam i bila, a koncert sam baš htjela održati na taj datum jer ću dopustiti da neke riječi izlaze same od sebe)... Klara: (Ok,ok kako god hoćeš)... Nakon 6 sati: Napokon su bili u vili i dok su ulazili u predsoblje, Kailey je silazila sa dva buketa crvenih ruža, te rekla: (Cure, gdje ste vi do sada?, imate dostave)... Klara se napokon okrenula prema njoj i vidjela dva buketa, te rekla: (Za koga su i od koga su?)... Kailey je napokon sišla, dala jedan buket Maite u ruku, te joj rekla: (Mama, ovo je za tebe od tata je, ima i poruka)... Maite je pomirila ruže i rekla: (Kako krasno mirišu, dušo moja, daj mami pročitaj što je tata napisao)... Kailey: (Sad ću, mama)... Kailey je sada otišla do Klare, te je rekla: (Ovaj je za tebe, od Marka je i imaš i poruku)... Klara je uzela buket, uzela kuverticu, te uzela pisamce i naglas pročitala: {Draga moja kraljico, uz ovaj miris ruža malo mi odspavaj i sanjaj me, a vi moji mali prinče i princezo, tata vas voli i misli na vas i brzo se vidimo, a kraljico moja, vidimo se slijedeći mjesec i puno te voli tvoj kralj, Marko"}... Kailey je sada izvadila i Maitinu poruku, te ju počela čitati: (Mama, slušaj „Draga, nadam se da uživaš u snimanju i svim obavezama, a da kada zaspeš, sanjaš mene, bliži se dan kada ćemo ponovo biti skupa, ovdje je hrana nikakva, jedva čekam da mi ti napraviš nešto svoje, tvoja je hrana ukusna, volim te puno i čuvaj nam djecu i unuke, tvoj Willy")... Klara je sada pretvorila u jednoručnu ručku kolica i primila ju, te rekla: (Idemo mi sada u sobu, nazvati tatu i zahvaliti se za ruže)... Klara je otišla sa Aurorom i Filipom gore, a Maite je uzela telefon i rekla: (Kailita, dušo, nazovi mi tatu)... Kailey je uzela telefon od Maite i nazvala Williama, te kada se javio, rekla mu je: (Tata, samo da te pozdravim, pored mene je netko tko te više želi čuti od mene)... Kailey je dala Maite telefon i rekla: (Evo ti, ja se idem spremiti, dečko dolazi po mene i idemo u kino)... Kailey je otišla gore, a Maite je rekla u slušalicu: (Ej ljubavi, čuješ li ti ovo?)... William: (Čujem, da, ta naša djeca odrastaju nam pred očima)... Maite: (Da, nego dobila sam buket, prekrasan je, hvala ti puno)... William: (I kako mojoj ljubavi prolaze dani bez mene?)... Maite: (Pa danas smo imali terensko snimanje na imanju San Marino, Thelmici je bilo od jutra zlo, na kraju je pala u nesvijest kada je snimala scenu s mnom)... William: (Što je Thelmi?)... Maite: (Ti ne znaš?, Thelma je trudna sa Pablom, oženili su se u Las Vegasu, a bit će ono crkveno vjenčanje kada Thelma rodi negdje u trećem mjesecu slijedeće godine)... William: (Opa, čestitaj im u moje ime)... Maite: (Čuj idem staviti ruže u vodu i moram večeru kuhati i učiti tekst za sutra, a i u 19 sati je telenovela koju gledamo svi kod Brise u sobi, onda si pripremim užinu za sutra i idem spavati).... William: (Da se ja ne vraćam iz Washingtona?, vidim da ti uopće ne nedostajem)... Maite se nasmijala i rekla mu: (Idem spavati u hladan krevet i komforan, bez tvoje topline, dodira, daha, nemam s kim gurati na krevetu, nemam se s kim nadmetati za pokrivač).. William se nasmijao i rekao: (Znači da se ja ipak vratim?)... Maite: (Da, očekujem u ponedeljak da se probudim pored tebe)... William: (Onda da se ja ipak vratim?)... Maite: (Da!, volim te, pusa)... William: (I ja tebe, laku noć)... Maite je spustila telefon i otišla ruže staviti u vazu, a u međuvremenu u Aurorinoj sobi je Klara zvala Marka, te govorila Aurori: Zovemo taticu, da, da... U Hrvatskoj je bilo 2 sata: Marko je spavao na krevetu na napuhavanje koji je napuhao na podu nove kuće, na zvuk telefona se probudio i javio se kada ga je vidio koga zove, te rekao(zijevajući): Ej ljubavi... Klara: Ej ljubavi, oprosti što sam te probudila, tek sada sam stigla u vilu i vidjela buket i porukicu, hvala ti puno, nego jesam li ja probudila Krešu?... Marko: Ne, izašao je tulumariti, tako da sam sam u stanu, nema na čemu, kako si?... Klara: Super sam, nikad bolje, opet sam srela Pedrovog ubojicu u običnoj trgovini... Marko: Molim?... Klara: Htio je ponovo da mu kažem gdje je Mauricije... Marko: Reci mu onda lijepo... Klara: Neću, čovjek je pronašao bar neki mir u zatvoru, ne mogu mu reći da je u zatvoru jer će mu ići otvarati stare rane... Marko: Nego kako je Aurora i Filip?... Klara: Filip je dobio novi autić na daljinski, a Aurora igračku za grickanje... Marko: Daj mi malo Filipa... Klara: Evo, ja te pozdravljam i laku ti noć želim... Klara je dala mobitel Filipu i rekla: Tata te želi čuti, nemojte dugo, u Hrvatskoj je dva sata poslije ponoći i tata je jako pospan, ja idem do tete Brise, kada završiš, dođi mi dati mobitel i odi nahrani papigu Fifi... Klara je ostavila buket na stolu, digla se, uključila oba baby odašiljača, jedan si stavila u hlače i izašla, ali zadnje čula bilo je: Da, plav je i naravno da ćemo se igrati s njim kada dođeš... Klara je otišla do Brise, te kada je ušla, pitala je: Kako je moja pacijentica?... Brisa: Jedva čeka sutra da ustane i izađe iz kuće... Klara: Pa ideš do toaleta sama... Brisa: Aha, i to mi je neka šetnja, a i vučem stalak s tranfuzijom... Klara: Ni sutra nećeš moći previše hodati ni ostalih šest mjeseci, imat ću te na oku na ovaj ili na onaj način... Brisa: A kada idemo ujutro?... Klara: U pet sati, ali ja mislim da bih bilo bolje da se vratila po tebe oko sedam sati.... Brisa: Ne, molim te povedite me sa sobom na snimanje, dosta mi je ležanja i ove sobe... Klara: Ok, ok, samo nemoj sutra isčupati tranfuziju... Brisa: Ok, neću... Oko 21 sati je Klara otišla Maite dati MP3 da uči scenarij, a ona u Aurorinu sobu da snima scenarij na svoj mobitel, a Filipa je poslala na spavanje... Oko 3 sata je Maite kada je došla Kailey ponovo zamolila da joj upali kompjuter da nešto opet obavi, Kailey je to s zadovoljnostvom učinila i otišla spavati... Maite se sjetila da joj je Klara govorila o svom takozvanom „kolegi" Bruni Šimleši kako je prije desetak godina osvojio nagradu za jedinu mušku osobu koja nesebično pomaže ženama oboljelim od raka dojke... Maite je sada poslala video zahtjev kojeg je Bruno odmah prihvatio, te rekao: {Oprostite, tko ste vi?}... Maite: {Da vam se predstavim, ja sam Maite Perroni i meksička sam glumica i pjevačica}... Bruno: (Onda možemo na ti biti i na tvom jeziku razgovarati, reci što ti je sa očima?)... Maite: (Možemo biti na ti, zašto ne?, ti znaš španjolski, nisam znala)... Bruno: (Da, znam jer idem sa obitelji svakog ljeta u Španjolsku na odmor, a i žena i ja smo bili na fakultetu za profesore španjolskog jezika, nego što ti je sa očima?)... Maite je uzdahnula, te mu rekla: (Slijepa sam, ali ne zovem te zbog toga, sasvim zbog nečeg drugog te zovem)... Bruno: (Dobro, reci što je to drugo?)... Maite: (Moja posvojena kćer iz Hrvatske i tvoja mogu tako reći kolegica, ona mi je rekla da si ti nesebično pomagao ženama oboljelim od raka dojke i pošto ja pripremam svoj treći koncert na dan ružičaste vrpce i neke ljude sam već pozvala da dođu i pjevaju na tom koncertu, voljela bih da i ti dođeš i kažeš koju rečenicu o svom nesebičnom pomaganju, naravno ako možeš)... Bruno:(Naravno da ću doći, nikad ne odbijam da širim dobro među ljudima)... Maite: (Hvala ti, a sada idem spavati, i sutra imam još jedan naporan, ali divan dan)... Maite je isključila kompjuter i otišla spavati...