Be careful making wishes in the dark

PART 47

" Uroš mi je delimično sve objasnio. Stvarno mi je krivo što se nisam ni potrudio da te upitam o čemu se radi, a naročito zbog onih reči, znaš da ništa od toga nisam stvarno mislio. ", kažem joj malo nespretno jer se nikada pre nisam izvinjavao devojci!
Sve sa njom je bilo novo i užasno mi se dopadalo sve to istraživati zajedno sa njom.

" Samo mi je krivo što si mislio da bih ti to uradila. Iako nismo sad kao momak i devojka, dogovorili smo se da ćemo se truditi da budemo odani jedan drugom. I krivo mi je što si ti to već prekršio.", kaže mi nekako tužnim pogledom dok pokušava da se odvoji iz mog zagrljala što joj naravno ne dozvoljavam.

"Što se toga tiče... Nisam ih jebao. Ali ako želiš ti i ja se možemo malo poigrati.", našalim se kako bih video njen smeh. I događa se. Otkriva svoje besprekorno bele zube i meni se automatski stvara osmeh.

Mislim da se zaljubljujem u nju.

*****

"Ja ovo više neću ni da igram, nije fer uopšte. Varasš! ",kaže ovaj ljutko pored mene dok čupa svoju kosu od nervoze.

Ona, Marko i ja igramo 'Ne ljuti se čoveče' i da... Ona je izgubila opet. Kao i onaj prethodni put. I onaj tamo.

"Ali igra se zove Ne ljuti se čoveče", nasmejem se čuvši kako Marko izgovara ovo, a onda je privučem u zagrljaj.

"Oblačite se, idemo negde.", kažem i poljubim je u čelo videvši njen upitni i razdragani pogled i Marka koji već skakuće po sobi od sreće iako nije imao pojma gde ih vodim.

"Ne mogu da verujem da smo ovde", kažem omađijana dok se nalazim na terenu hale Pionir gde Aleksej igra domaće utakmice.

Okej, ovo potpuno drugačije izgleda nego sa tribina. Ne mogu ni da zamislim kako je igračima kad izađu i vide na hiljade ljudi koji popunjavaju i najmanje mesto u hali, ne ostavljajući mesta ni igli da padne.

"Ovi koševi su baš mali.", kaže Marko podižući glavu visoko gore što je bilo užasno smešno.

"Hm, hajde ovako..., kaže Aleksej driblajući loptu.

Da li sam to upravo upotrebila košarkaši termin??? Napredujem što se tiče poznavanja sporta.

...ti i ja igramo zajedno protiv nje, ako mi pobedimo, biraćemo šta god želimo, a ako ona pobedi, ona će izabrati šta god želi od nas.", završi i pokaže prstom na mene, a ja već znam da sam osuđena na propast.
Namerno to radi jer zna da nemam apsolutno nikakve šanse protiv njega i zna da će sigurno dobiti ono što želi. Kao po običaju.

*****

Nakon što se Marko uspava i mi ostanemo sami, ispratim Alekseja jer je već bio kasno, a sutra rano je imao trening.

Naravno, izgubila sam u glupoj košarci i sad samo čekam šta će zatražiti od mene. Otprilike sam znala šta me očekuje. Nisam bila sigurna da li sam spremna za to, ali nisam htela ni da uprsam ovaj odnos sa njim. Jer šta ako se naljuti zbog mog odbijanja?

"Znaš da sam ti rekao da želim da te čekam, ali više ne mogu. Uradili smo ovo i pre, ali sada hoću da bude stvarno...

...želim da te imam jer si ti moja devojka."

Ljudi, hvala vam puno na 3k. Divni ste. 🖤