Be careful making wishes in the dark

PART 1

I'm his hero.

Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati kada su loše.

Koliko je u svetu naučnika, filozofa, teoretičara, a nijedan nije dospeo do srži ovog univerzuma.

Zbog čega živimo ovaj život? Zbog ponosa mame i tate? A šta sa onima koji ih nemaju?

Zbog osnivanja porodice i ostavljanja svojih potomaka za sobom? Da, u nekom slucaju. U nekom i ne.

Moja poenta je NE ostati sam.

Ono, život teče, prolazi, ukoliko ga stigneš, nećeš biti sam, ukoliko ne, žao mi je.

Da život piše tipične, kliše američke romane dokazao je i moj susret sa sudbinom pre pet godina kada mi je mama ostavila mlađeg brata na čuvanje i brigu nakon što je preminula kada ga je donela na ovaj svet. Od svoje četrnaeste godine se brinem o Marku, koji nije upoznao ni mamu, a ni oca koji nas je napustio neposredno pre maminog porođaja zbog nalaženja, kako on kaže nove sreće. Mogu misliti na šta se svodi ta sreća.

Nakon što sam završila srednju školu, iako sam celog života maštala o tome da upišem muzičku akademiju, "zaposlila" sam se u striptiz baru kako bih bratu obezbedila što normalnije i bezbrižnije detinjstvo.Plate koristim za njegov boravak u vrtiću, hranu, a nekad se nađe mesta i za neku igračku.

Obećala sam i sebi, a i mami da ovo neću upropastiti.

Nakon godinu i po dana privikavanja na ovakav bedan život, svaki dan mi se svodi na isto. Kad ostanem sama plačem, noću glumim nedodirljivu, iako se i pored plesa oko šipke dajem drugima jer za to dobijam povišicu, a ako budem imala sreće i neki bakšiš od njega.

,,Marta, Marta, ajde da mi sviraš onooo", dok oblačim obične trenerke i pakujem haljinu za "posao", moj petogodišnji brat mi donosi gitaru i traži da mu odsviram omiljenu pesmu.

Časove gitare sam pohađala jako dugo, međutim, okolnosti su takve da sam morala da prestanem i da jedem, a da ne pričamo o sviranju gitare.

,,Rekla sam ti da se spremam za posao, Marko", nežnim glasom kažem i poljubim u čelo.

,,Ali Pepeljiga može da čeka", nasmejem se kad čujem njegovo pogrešno izgovaranje imena, pa mu odsviram možda i jedinu pesmu koju trenutno znam na gitari.

On misli da mu je sestra super junakinja koja se bori protiv zlikovaca jer noću nikad nije kući, a da joj je Pepeljuga najbolja drugarica, koju glumi moja drugarica Katarina sa nazovimo posla.

Kako pričam svima da super živimo i da radim u prodavnici odeće, zbog netrpeljivosti žaljenja, od rođaka ne dobijamo više od onog što smo dobijali pre nego što sam ostala sama sa njim, što naravno nije dovoljno.

Nakon što završim pesmu, stavim ga u krevet i koliko god mrzela šminku, ona je najbolja stvar tokom ovih noći, nanesem puder, koji sam uspela da priuštim ispod očiju kako bih prekrila podočnjake koji su nastali nakon godinu dana nespavanja.

Kao i obično, pre nego što izađem iz kuće, pomolim se da Marko slučajno ne ostane budan kad dođem i vidi moje prljavo, uplkalano lice pre nego što tuširanjem hladnom vodom ne sperem to sa sebe. Spakujem svoju torbu i tri put proverim vrata nakon što ih zaključam.

PAŽNJA
PRIČA SADRŽI PSOVKE, SEKSUALNE SCENE, TERMINE KOJE NISU ZA SVAKOGA!
Čitate na svoju odgovornost.

Komentarišite, zanimaju me vaši utisci. :)