Be careful making wishes in the dark

PART 3

,,Ne", ponovim mu odlučno.

Novi član Bogdanovićeve družine stoji ispred mene sa spuštenim pantalonama zbog čega se susrećem sa njegovim nabreklim udom.

Gleda me direktno u oči.

Bez stida.

Pored svega, mislim da je ovo najgori osećaj koji doživim tokom posla.
"Mušterije" koje me gledaju halapljivo, proždrljivo, u isto vreme svojim očima neprestano lutaju po mom telu čineći da se osećam kao prava kurva.

,,Rekao sam ti da pušiš", blago povisi ton i gurne me tako da se nađem u klečećem položaju.

Mrzim da radim ovo, zato obično izbegavam jer nisam iskusna u tome, pa ću samo izvisiti za bakšiš, a i taj deo mi je najneprijatniji.

,,Ej, imaš druge devojke koje bi ti pušile, ako želiš jebi me, ako ne, da idem ja", momentalno ustanem i obrišem svoja kolena od prašine koja nije čišćena godinama.

,,Nemam ja vremena da se zajebavam ovde, devojko. Ako sam izabrao tebe, onda ćeš ti uraditi.Ti si kurva i tebi se plaća."

Odgovara toliko drsko, sa toliko odvratnih reči, mada uzdržavam se da ne odgovorim jer kad malo bolje razmislim, ni nemam šta da kažem.

Odmahnem pognute glave u znaku "ne", on izdahne bezvoljno i navuče pantalone na sebe.

,,U pravu si, ima drugih koji će to uraditi", na vratima kaže i iz džepa izvadi novac pokazujući i mašući njim.

Shvatim da sam upravo ostala bez bakšiša, a u koliko ovaj izda, možda i bez plate.

Prolazim kroz separe kad me nečija ruka povuče i nađem se u njegovom krilu. Bogdan.

Prelep dečko zgodnog i mišićavog tela, kratke oštre kose i dečačkog osmeha.

,,Kakav je Ali?", upita me mazeći mi butinu, a ja pogledam upitno.

,,Znaš, ovaj novi, Aleksej."

Znači zovu ga Ali. Kakav je, Bože to nadimak.

Pa je li on veznik neki?

,,Ovaj ja ni...", krenem da se pravdam kad se odjednom ubaci "Ali".

,,Nije mogla da sazna kakav sam ja jer nisam želeo da je jebem.Bogdane, brate, nađi mi neke manje kurve od ove, nisam toliko nisko pao", izgovori smejućise sa ostatkom društva, a ja osećam kako mi se oči pune suzama i kako ću da eksplodiram.

Brzo ustanem i krenem u kupatilo gde, na moju nesreću zateknem "Leksi" kako se jebe sa nekim.

Devojka je ovde od kad ovo postoji, zna svakog, a niko ne zna nju.
Sve što znamo jeste da zahteva da je zovemo Leksi i niko joj ne zna pravo ime, a ni koja je muka naterala da ovo radi ceo život.

Počnem trčećim korakom da tražim praznu prostoriju i... bingo.
Soba za vip goste je prazna.
Probam da upalim svetlo, ali kada se setim da u ovoj sobi nema svetla, nasmejem se jer mi je upravo to sad potrebno.

Tišina.
Mrak.
Plakanje.

Bilo bi mi veoma drago kada bi ostavili svoje utiske. :)