Be careful making wishes in the dark

PART 38

Dogovorila sam se sa Aleksejem da me on danas odveze do Fakulteta.
Bila sam veoma uzbuđena zbog svega. Moj san konačno može postati stvarnost.

Morala sam da se obučem lepo, jer sam htela da ostavim dobar utisak. Ne bi bilo lepo da odem u prekratkoj haljini ili trenerci, iako se moj dosadašnji repertoar odeće svodio samo na to.

Odlučim da prokopam po ormaru i vidim šta zaista ima tu.
Izvučem lepu, običnu crnu suknju koja je išla malo iznad koljena i svetlo plavu bluzu sa tri četvrt rukavima. Obujem obične crne baletanke za koje sam zaboravila da postoje, a kosu ispletem u dve pletenice.
Izgledala sam kao da imam 10 godina, a ne uskoro 20.
Pogledala sam se u ogledalo i bila apsolutno zadovoljna svojim izgledom.
Izgledala sam kao da sam najčistije biće na svetu, tako nevina.

Dogovor je bio da Andrea danas pričuva Marka dok se ne pronađe dadilja, a posle upoznavanja sa faksom idem do kuće koju mi je otac predložio.

Nisam mogla da verujem da je ovo i dalje moj život. Sve je bilo toliko čudno.

Ali i dalje sam želela da nađem neki posao, nisam želela da ovisim o drugima. Najgori osećaj.

" Jebote. ", čujem Andrein glas iza sebe.

Okrenem se i vidim kako sa blago otvorenim ustima gleda u mene.

" Ti si anđeo. ", govori grleći me.

" Hvala ti, draga. ", odgovorim uzvrativši zagrljaj još jače.

Uzimam telefon i krenem da izađem, ali začujem Andrein glas.

" Pazi da ta suknjica ne završi na zadnjem sedištu Alijevog auta. ", kaže kroz smeh.

" Ne brini ništa. ", namignem joj i zatvorim vrata.

Siđem niz stepenice i na parkingu ispred zgrade ugledam Alekseja naslonjenog na svoje auto.
Čim me ugledao nasmešio se, ali ovaj put ne onako fejk kao što je inače radio.
Bilo je drugačije.

Posle nekoliko minuta čekanja vidim je kako izlazi iz zgrade. Jebote. Koliko je bila lepa.

Bukvalno kao da je sad došla iz raja.
Kajao sam se za sve što sam joj rekao ili uradio. Stvarno jesam. Želeo sam da se iskupim na bilo koji način, a ovaj sa fakultetom je jedan od najboljih.

" Hej. ", kaže uzbuđeno cupkajući kraj mene.

" Hej. ", odgovorim i dalje zapanjen njenom pojavom.

Otvorim joj vrata na šta se ona prilično iznenadi, ali se uredno zahvali i uđe u auto.
Usput smo pričali o nekim glupostima, ništa bitno i vredno pomena.

*****

" Mislim da je to ta kuća. ", govorim Alekseju prstom upirući na belu, lepo uređenu kuću.

Izašla sam iz auta i stala ispred ograde.
Nisam mogla verovati da ovo može postati moje.

Ušla sam u kuću. Bila je na dva sprata. Na prvom je bio ogroman dnevni boravak kao i ogromna kuhinja, kupatilo i soba. Na drugom spratu su bile dve velike sobe i još jedno kupatilo. Sve je bilo tako lepo sređeno i znam da nam ovo ne bi uspela priuštiti i da radim svaki dan narednih 20 godina.
Osetim njegovo prisustvo iza mene, a zatim i njegov dah na mom vratu.

" Sad si mi još bliže. ", kaže mi misleći na lokaciju kuće. Delile su nas samo dve ulice.

" Da, biće ti lakše da me maltretiraš. ", prevrnem očima na njegove reči.

" Zašto bih te ja maltretirao? "

Ruke je spustio na moje kukove i lagano me okrenuo sebi. Moje ruke su bile na njegovim grudima. Gledala sam ga direkt u njegove prelepe, bezobrazne oči.

" Zašto ne bi? ", podignem obrvu.

Nekoliko sekundi je vladala tišina. Proučavala sam njegovo lice u pokušaju da shvatim šta će reći ili napraviti.

" Zato što mi značiš. Značiš mi mnogo više nego što možeš zamisliti. ", kaže mi dok se još uvek nalazimo u istom položaju.

I tek sad nisam mogla da se pomerim od šoka.
Njegove reči su mi i dalje odzvanjale u glavi.

Da li je to Aleksej Nikolić upravo izjavio ljubav nekoj devojci?
Ipak, mislim da se zajebavao kao i prvi put, iako sam se kao i prvog puta nadala da su njegove reči istinite.