Be careful making wishes in the dark

PART 28

Mrak.

Kakvo je to iznenađenje spremio?

Nisam volela mrak, dok sam bila mala jako sam se plašila, a ni dan danas nisam definitivno prebolela i prevazišla taj strah.

Ali to je Bogdan, ne bi mi uradio ništa loše, zar ne?

Osećam kako mi veže maramu preko očiju i polako počinje da me hvata panika. Zaista mi nije svejedno.

" Ovaj Bogdane, kakvo je to iznenađenje? ", upitam nesigurno, ali nabacim smešak kako ne bih odala svoj strah.

A zatim osetim njegove ruke kako dodiruju moju kožu.

" Sad nemaš gde da pobegneš. "

Moj strah, moja panika, sve je to bilo na vrhuncu.
Znala sam da to nije Bogdan.
Glas je pripadao Alekseju. Nasamario me. Rekao je da će se osvetiti. Ispala sam tako jebeno glupa.

Ali ja sam igrač, a on je igračka.
Morala sam da se smirim, da mu ne pokazujem strah.

" Ja na tvom mestu ne bih bila tako sigurna. ", odgovorim skidajući maramu sa očiju.

Okrenem se i pogledam u njega. Tačnije u njegovu siluetu. Zbog mraka u prostoriji se nije ni video.

" Znaš, mislila sam da si kompetentniji, da će biti zabavnije takmičiti se sa tobom. Izgleda da nisi dorastao ovoj igri. ", govorim teatralno, naglašavajući svaku reč provocirajući ga, iako sam se plašila njegovog sledećeg poteza.

Grubo me pribio uz zid i nije mi dao da se pomerim. Njegovo telo je bilo toliko jako da ja jednostavno nisam imala nikakve šanse.

" Devojčice, znam da se plašiš, ne glumi. ", šapne mi.

Naježila sam se.

" Uradićeš onako kako ti ja kažem, inače bi neko vrlo drag tvom srcu mogao da nastrada. "

Marko.

Ne bi valjda?

On ništa nije kriv.

" Oh Aleksej, tako si jadan. ", kažem odlučno i nogom ga udarim u njegovo bolno, osetljivo mesto.

Odmah je jaknuo, pomerio se i uhvatio za međunožje.
Bilo mi je žao, znam koliko to boli, ali igra je igra.
Pronašla sam vrata i brzo se zaputila sve kući.

Tek sad sam mogla da pustim svoj strah da izađe iz mene. Predugo je bio zatvoren. Možda nisam trebala da se upustim u ovu igru. Sve više mi se čini da ovo neće izaći na dobro.

Jebemu Aleksej. Opet si sve zajebao. Zašto sam u njenoj blizini toliko nesposoban za sve? Kako opet smisliti nešto, kad sam i ovo jedva smislio.

Sranje.

Sigurno će sve reći Bogdanu i definitivno će mi zajebati i ove koliko toliko dobre odnose sa njim.

Zašto sam uopšte jebeno to veče otišao u taj klub?

Zašto sam sklopio opkladu?

Zbog Bogdana i Stefana.

Ne mogu ni njih da krivim. Ja sam definitivno najveći krivac.

Samo da sam jebeno sve to izignorisao.

Uvredilo me jer neka kurva nije htela da mi popuši.

Jebeni ponos.

Uvalio sam se u sranje i ne znam kako i šta dalje. Ne mogu joj pustiti da me pobedi, ali isto tako ne znam kako ja nju da pobedim.

Naravno, pitao bih Andreu za savet, ali pošto su trenutno najbolje drugarice to je nemoguće.

Odlučio sam da odem na obližnje igralište sa terenom za košarku.

Morao sam nekako sve ovo da izbacim iz sebe, a to je definitivno najbolji način.
Iako je bilo 22h, za košarku nikad nije kasno.

<< Jesi za to da odemo da prošetamo? Lepo je veče, puno zvezda. :)

Poruka od Uroša.

Možda sam mogla otići, njegovo društvo bi mi svakako prijalo.
Njemu nisam spominjala ništa za Alekseja. Nisam sigurna ni da li bih trebala. Možda se poznaju, neću da im pokvarim odnose.

>> Čekam te u onom parkiću.

Jedva sam čekala da ga vidim.
Ispostavilo se ipak da je on mene čekao, ne ja njega.

U rukama je imao košarkašku loptu.

" Ali ja ne znam da igram. ", rekla sam čim sam ugledala loptu.

" Dobro veče i tebi. Ja sam super, hvala na pitanju. ", kaže mi ironično sa velikim osmehom na licu, a zatim mi priđe i svojom levom, slobodnom rukom me zagrli.

Uzvratim mu i zagrljaj i osmeh.

Koliko dobro miriše.

" Zato sam ja ovde, da te naučim. ", odgovori i baci mi loptu.

" Ali ova lopta je prevelika za moje ruke. ", počela sam se buniti jer nisam želela da igram.

" Jao, samo kukaš nešto. "

Prilazim igralištu i vidim poznatu devojku. Nemoguće.
Zašto bi ona bila ovde? I još da igra košarku sa nekim.
Toliko mislim o njoj da mi se počela priviđati.
Vidim kako dečko i devojka odlaze do klupe, verovatno da se odmore.
Hvala Bogu, moći ću sam da šutiram na koš.

Ali što sam bio bliži shvatio sam da to nije bilo koja devojka, a ni bilo koji dečko.

Šta on radi sa njom?