Be careful making wishes in the dark

PART 15

,,Mnogo sam srećan što više ne ideš tako kasno noću i vraćaš se ujutru. Napolju je tad mnogoooooo mračno, ali tebi ništa ne može biti što si ti hrabra Merida, je l da?", Marko skačući oko mene priča svojim nežnim glasićem i tek sada vidim koliko je srećan zbog ovog.

A i ja.

Ne moram ga više ostavljati samog noćima.

,,Vidi šta sam ti kupila"- kažem mu zabavno pružajući mu kesi u gumenih bombona kojoj se on, naravno, obraduje.

Uzima svoj omiljeni autić, a ja odlazim u našu malu kuhinju tražeći šta ću spremiti danas za ručak.

**********

Ujutru uporedo spremam sebe, a uporedo i ovog malog koga molim već dobrih pola sata da stavi kapu jer ovog jutra duva jak vetar.

Pre nego izađemo, pogledam se u ogledalu. Dugi, plavi pramenovi moje kose mi padaju preko lica te nađem dve ukosnice koje stavim. Sve više i više se dopadam sebi ovakva.

Svoja.

Obična.

Nosim široku sivu trenerku i crne, nemarkirane patike.

Nemam ni trunčice šminke na sebi, pa se tome još vise nasmejem.

Zadovoljno uzmem Markovu ruku u svoju i njega odvedem do vrtića, a zatim se uputim ka vili Nikolića.

,,Oh, stigla si."- kaže Aleksej nekako smoreno i razočaravajuće.

Mada, možda sam pogrešno shvatila.
,,Ovaj, vidim nisi napravio neki
prepoznatljiv lom od juče pa sam se pitala da danas očistim tvoju sobu?- upitam kroz šalu, a on izvije kut usana u mali smešan, klimne glavom te nestane iz mog vidokruga.

Okej.

Posle tri i po sata čišćenja njegove sobe, shvatim da je ovo bila greška.

Na svakom koraku nailazim na rabacane čarape, donji veš i košarkaške dresove.

Međutim, iza ormara vidim ogromnu crnu, prašnjavu kutiju. Odlučim da je uzmem kako bih je obrisala, a onda mi isklizne iz ruke od njene težine.

Vidim beli papirć zalepljen na njoj na kom piše Za Alekseja.

Pažljivo je otvorim i ugledam najlepšu gitaru koju sam videla u životu.
Starija gitara iscrtana raznim šarama tera me da je dodirujem i mazim kao da je živo biće.

A odjednom mi se glava razbistri i kao da sam se setila svih pesama koje sam ikada znala da odsviram na svom omiljenom instrumentu.

Uzimam je nežno i počinjem da sviram i lagano pevam "Let her go", jednu od svojim omiljenih pesama.

Nasmejem se.

Zapravo, nikada nisam zaboravila svirati.

Samo sam to potisnula u unutrašnjosti jer nisam želela da osoba poput mene radi neke stvari, za koje sam mislila da su svete i da su prave umetnosti.

Krajičkom oka slučajno ugledam njega, naslonjenog na vratima.

Bože, koliko dugo je tu?

Istog trenutka prestanem da pevušim i ostavim je u kutiji.

,,Ti sviraš?"