Be careful making wishes in the dark

PART 32

Moj otac je predsednik Partizana?

Ovo je sve bilo toliko zbunjujuće.
On nikad nije bio ljubitelj sporta, nije navijao ni za jedan klub.
Kako je ovo moguće? Da osoba poput njega vodi košarkaški klub?

Da vodi klub koji je okružen sa toliko ljudi koji ga vole?

On je osoba koja ne voli nikoga i definitivno ne pripada tu.

" A jel znaš išta o njemu? ", upitam plašeći se njenog odgovora.

Pogleda me upitno i podigne obrvu.

" Poznat mi je od nekud, zato pitam. ", kažem brzo kako bih se izvukla.

Mrzela sam kad moram da joj lažem, ali svakako ću joj sve reći kad budem 100% sigurna i kad rešim sve ovo.

" Do sad je radio kao neki advokat valjda, ne znam. Znam da ima ženu i ćerku. Mislim da je ćerka 2001. godište. Mala je baš utripovana. Čula sam da se muva sa Bogdanovićem. "

U tu zadnju rečenicu nisam poverovala jer sam smatrala da Bogdan nije pedofil, a sve i da to jeste istina rekao bi mi.

Naš otac jeste bio advokat, sve se to poklapa.
A i poklapa se da je varao majku od početka i da je opet bila u pravu za sve.
Ta devojka je samo dve godine mlađa od mene.
Ali zašto se opet vratio mami i sa njom dobio Marka?
Tog čoveka nikad nisam razumela, niti ću.

Pre utakmice sam odlučio da se izvinim i Urošu i Bogdanu. Teška srca, naravno.

Imamo novog predsednika i neću da kruže priče kako sam ja taj koji pravi probleme u ekipi. Ovaj klub mi je previše značio da bih ga napustio zbog gluposti koje sam uradio zbog neke devojke.

Devojke?
Mislim kurve.

Obojica su prihvatili izvinjenje, što je bilo dobro.
Čuo sam da predsednik ima neku ćerku, ove godine postala punoletna.
Mislim da bi to bila itekako dobra prilika za isprobati neku novu.

" Srećno večeras momci. ", njegov glas me natera da podignem glavu i ugledam ga.

Kraj njega je stajala visoka devojka, malo tamnije puti sa smeđom kosom.
Nasmejem joj se bezobrazno jer sam primetio da joj je pogled prikovan za mene.

Dobra mala.

Izlazimo na teren i vidim Andreu u društvu koje će definifivno da je pokvari.

Mogao bih da joj predložim da počne da se druži sa ćerkom od predsednika, da mi olakša posao oko te male.

Utakmica je završila, a ja nisam mogla prestati razmišljati o tom čoveku.
Neću da kažem o mom ocu jer je to uvreda za sve ostale očeve koji brinu o svojoj deci.

Marko me moli da ga odvedem do terena kako bi video Uroša.
Čak ga je i Marko mnogo zavoleo.

" Gde si mališa? ", govori mu Uroš nabacujući mu pet.

Marko se nasmeje onako iskreno, dečački, a zatim mi naredi kako ja moram da odem jer oni imaju neke privatne razgovore.

Nasmejem se i sklonim se u stranu gledajući gde je taj divni predsednik.
Videla sam ga kako se rukuje sa nekim ljudima.
Bljak.

" Marta, vidi, vidi. ", čujem Markov glas i osetim kako me vuče za rukav.
Pogledam ga i vidim da je obučen u Urošev dres.

" Ma jesi to ti tražio? ", pitam pomalo iznervirano jer mi je bilo glupo.

" Nisam, sam mi je dao. ", digne ruke kao da se predaje.

Pogledam u Uroša koji je na terenu i ustima oblikujem jedno ' Hvala ti. '
Nasmeje se i prođe rukom kroz svoju čupavu kosu.

Pogledom počnem da tražim Andreu i vidim da je nemam.

Uzmem Marka za ruku i krenemo u potragu jer smo se dogovorile da ćemo otići do kafića kako bi proslavile pobedu jer je ona od početka bile ubeđena da definitivno pobeđuju.

" Tražiš Andreu? ", začujem dobro poznati glas iza sebe.