Be careful making wishes in the dark

PART 2

Pola 11, ja hodam ulicom idući na mesto gde postajem neko drugi. Postajem jedna od onih osoba koje sam uvek gledala sa prezirom i koje su u meni izazivale gađenje.

Mrzela sam svoj noćni život. Mrzela sam sve ono što postajem noću, a zapravo to nisam.

" Bože, pomozi mi. Pošalji mi u život samo jednu osobu za koju znam da će biti uz mene, to mi je najpotrebnije. ", izgovorila sam tiho pre nego što sam ušla u to odvratno mesto.

Čim sam ušla, miris cigareta pomešanih sa alkoholom je ispunio moje nozdrve. Klub još uvek nije bio skroz pun jer prava predstava počinje tek oko pola 12.

Otišla sam u posebnu prostoriju gde smo se presvlačile. Kad sam ušle zatekla sam par devojaka koje su se spremale. Bile su prilično dobre volje, kao i obično. One nisu glumile da su srećne što ovo rade, jer su zaista radile ovo jer su to htele, ne jer su bile primorane. Jednostavno devojke niskih standarda i još manje inteligencije. Mrzila sam činjenicu što su me ljudi poredili sa njima, govorila da sam ista.

Svaka je nosila haljinu drugačije boje, kako nas 'mušterije' ne bi zamenile.
Bilo nas je 7 i svaka je uvek plesala u određenom separeu. Moj separe je bio taj poslednji, sa brojem 7. Tu su uglavnom uvek dolazili mlađi muškarci, na moju sreću. Bar nisam morala da plešem pred nekim ljudima koji mogu da mi budu očevi.

Obukla sam svoju odvratnu, crvenu, previše kratku haljinu na sebe i popravila šminku. Mrzela sam crvenu boju.

" Izgledaš lepo večeras. ", rekla mi je Katarina kad smo bile spremne da izađemo.

Samo sam se slabašno nasmešila, jer sebi uopšte nisam bila lepa. Najlepša sam bila kući u omiljenoj trenerci sa čupavom punđom na glavi.

Pre nego što izađem, iz novčanika izvadim sliku Marka i poljubim je. On je bio jedini razlog za sve ovo i davao mi je snagu. Spremila sam sliku i izgubila se u masi.

Došla sam do 'mog' separea i tu videla dobro poznata lica. Bogdan Bogdanović, sa svojim drugarima iz košarkaškog kluba. Sve sam ih poznavala jer su oni stalni posetioci ovog separea, za kojeg mogu reći da definitivno pripada sportistima.

Međutim, za oko mi je zapao momak kojeg do tad nisam videla. Svetle kosice po kojoj su sarale razne boje od svetala iz kluba i nekih bezobraznih očiju. Rekla bih da je on najgori od svih i da je večeras on glavni za 'zadovoljavanje'.

" Marta, ovo je Aleksej, novi član društva. ", rekao je Bogdanović pokazujući mi na njega.

Sa njim sam imala okej odnos. Ako se može tako reći. Smatrao je da sam ja samo 'njihova' striptizeta i nikad nije dao nikom drugom da me maltretira. I na tome sam bila zahvalna, jer nemam pojma kako bih se ponašala da moram da zadovoljavam potrebe nekog dede koji je već jednom nogom u grobu.

" Usmeri se večeras na njega. ", šapnuo mi je Bogdan a ja sam samo potvrdno klimnula glavom. Kao da sam imala izbor da odbijem.

Prilazila sam mu a on me odmeravao od glave do pete, bezobraznim pogledom.

Izgleda da radno vreme zvanično može da počne.

Pišite komentare :)