WE ARE VAMPIRES!

Episode 17.- why I'm so strong but so weak?

ŠTa sada hoće? On misli da sam ja stara Lucy po kojoj može gaziti kako hoće, e pa vara se!

"Šta hoćeš?!" javim se i ljuto ga pitam.

"PA tebe bih najradije.."

"Ne seri Justin, već kaži šta hoćeš!" prekinem ga i iznervirano mu kažem.

"Dođi kod stare zgrade siročišta, pa ćeš čut.'' čujem njegov glupi nezrreli glas.

"Ček, ti misliš da bih se ja s tobom išla nać?'' kažem mu.

"Ako želiš da tvom mužiću kažem da si ga prevarila sa mnom, onda slobodno i nemoj dolazit." nasmijao se sarkastično na mobitel na što sam ja morala svoj mobitel udaljit od uha i kad sam primjetila da se prestao smijat ponovo sam ga približila svome uhu.

"Ti smiješ samo moja biti! Kada bih saznao da je te neko drugi imao, ili da će te neko drugi imat...ne znam šta bih učinio.." sjetila sam se šta je Harry sinoć rekao.

Moram se naći s njim, ne želim Harryju slomit srce koje zapravo ni nema... koje zapravo niko od nas nema.

"Oke dolazim." rekla sam Justinu kroz zube.

Opet se začuo onaj glupi osmijeh.

"Očekujem te ljepotice." rekao je i prekinuo.

Uggh! Zgadila sam se sama sebi kad čujem da mi ON kaže 'ljepotice'. Osjećam se kao najružnija osoba na svijetu

Šta ću sada Harryju reć? Gdje idem? Hmmm, u trgovinu?Idem se naći sa Cat?

Mislim da bi to moglo upalit. 

Brzo sam uzela novčanih u ruku kako bi izgledalo malo istinitije.

Izašla sam iz sobe i krenula dole.

Harryja sam zatekla u dnevnoj sobi.

"Dušo, idem se naći sa Cat." rekla sam mu nervozno dok sam stajala na vratima.

"Zašto ona ne dođe ovdje?" pitao me sjedeći da sećiji.

"Pa...željela je malo da izađemo u grad..." prste sam od nervoze počela pucketat.

Ne mogu da vjerujem da ga lažem. Samo zbog onog budale.

"Oke, pozdravi je." rekao je nasmijano.

Klimnula sam glavom i malo se nasmijala. 

Okrenula sam se i krenula...

"Jesi ti dobro Lucy?" zaustavio me svojim pitanjem. O Bože!

"Da, da.." okrenula sam se prema njemu i nasmijala se.

Uzvratio mi je osmijeh.

"I da, uzmi Rovera da se ne mučiš Audia izvlačit iz druge garaže." ponovo me je zaustavio i rekao.

"Oke,." rekla sam i uzela ključeve sa stolića.

Brzo sam izjurila iz kuće. Sjela sam u Rovera i upalila ga. Stisnula sam gumb za digitalno odvaranje velike kapije dvorišta. 

KRenula sam iz dvorišta i došla do glavne ceste.

Kako sam ga mogla slagat.

Jebote, koja sam ja budala. Muža lažem zbog onog idiota koji ne zaslužuje živit.

Vala, Bog mi je svjedok. Ubit ću ga ako počne zafrkavat!

Ubrzo sam došla do stare zgrade.

Ugasila sam auto i izašla.

Odjednom, Justin je izašao od iza zida.

Imao je osmijeh na licu, dok se meni taj njegov osmijeh gadio.

"Pričaj, šta hoćeš." prilazim mu i kažem.

"Paah, lijepo te je vidit, ljepotice." govorio je.

"Nemoj me tako zvati i pričaj šta hoćeš. Nemam ja vremena ovdje stojat s tobom." govorim mu kroz zube.

"Ouu. Samo ti želim reći, da ako mi se vratiš, mogu ti oživit roditelje." rekao je i naslonio se na zid.

"O Bože, ti nisi normalan. Misliš da bih Harryja ostavila zbog tebe?? nasmijala sam se i onda mu ozbiljno reklaa.

"PA mislim da je bolje to nego da vam dođem u posjetu i sve mu fino lijepo ispričam, i plus se malo nalažem." rekao je i nasmijao se.

To me je razljutilo. Prišla sam mu i stavila ruku na vrat i malo ga odigla od poda.

"Slušaj kretenu, ti meni ne možeš prijetit! Jača sam te i mogu te ubit malim prstom. Čak znam da si ti slabić za mene i znam da se moji roditelji ne mogu ozivit jer su svoje moći dali meni, i vođe ne mogu živit bez moći. Nikad, ma ne znam šta da se dogodi, Harryja ne bih ostavila ni kad bih umirala." rekla sam kroz zube.

Justin je ljuto gledao i onda svojom rukom uhvatio moju i oslobodio se.

"Sad ti mene slušaj! Ja mogu što šta toga učinit i bez ikakve muke ubit nekog od vođa vampira. Ona 4 idiota mi nisu ništa učinila mogu reći, ali Harry mi te oduzeo i stoji na putu naše sreće. Mogu ga ubit kad god želim, a takođe mogu još svašta da vam učinim.Ti si glavni vođa vampira i mislim da bi ti prva bila u problemu kada bih ja raznjeo tvoj dvorac, pobio vojnike a i tvoje bližnje... Ako želiš da tvoj Harry, dvorac i ostala bagra, ostanu na životu onda ima da bude po mojim pravilima. Tvoji u mojoj igri ne važe, ljepotice.'' ljuto mi se približavao i govorio.

"Ko si ti da mi prijetiš?" govorim i ako me pomalo opet strah toga što priča.

"Ja sam ti rekao što sam imao a ti izvoli sada kako želiš." rekao je i odaljivao se.

PRogutala sam pljuvačku dok je Justin odlazio. Ubrzo je nestao...

Ostala sam sama i poražena, opet.

Zašto sam tako slaba, a tako jaka? 

Govorim da nisam više ona stara Lucy ali jesam! Kada ću se više promjenit i ne dozvolit nekome da me porazi? Kada?!

Kako da Harryja pogledam u oči? Kako da mu lažem?

.

.

.

.

.

.

----------------------------------------

E'o nastavka. Nadam se da je malo duži i da vam je barem malo zanimljiv.