Ime joj je ljubav🌹|1 SEZONA||asensio.m

23 dio

Nakon više od sat vremena plakanja i otpuhivanja jer ne dolazi,ležim u dnevnom salonu gušeći se u novogodišnjim kolačima,čekajući da odgovori na do sada moju 50 poruku koju mu šaljem.

Baš me zanima šta radiš za praznik,da mi ne možeš čak ni odgovoriti.
Pošaljem 51 poruku za danas.Naravno,neću stati sve dok mi ne odgovori.Ne može mi samo napisati da ne može doći,pa kakav je to izgovor.

"Leina,dijete ustani uskoro će noć!Trebaš se spremiti za izlazak!"-potpuno normalno se ponaša,kao da ne vidi u kakvom sam stanju.

"Ma kakav izlazak teta...neću nigdje!'-govorim gledajući u telefon,čekajući da dođe bilo šta od njega.
Ovo me već brine,da mi ni na jednu poruku nije odgovorio.Ovo se do sada nikad nije desilo.

"Leina,ne budali molim te nego se spremi i izađi sa prijateljima!Nećeš valjda dopustiti da Charlie i Ann budu same u društvu sa Julianom i Leonom?'-upita takvo pitanje na koje sam se morala nasmijati,iako mi nije do smijeha.

"Baš će se naljutiti ako budu same sa njima!"-govorim sarkastično.

"Dijete,oni su već rezervisali restoran u kojem ćete biti!Molim te ustani se,haljina ti je tamo spremna!Hajde!"-nastavlja po svome,iako znam da nisam dobro.

"Ne želim!Kako da igdje idem kad ne znam gdje je on,ne znam je li dobro uopšte?Možda se nešto desilo..."-objašnjavam joj zabrinuto,iako ona želi da ne budem takva.

(...)
"Ja ću biti samo par sati i onda idem,ne da mi se toliko dugo biti!'-govorim Julianu dok idemo prema restoranu koji je rezerviran mjesec dana prije.

"Molim?Šta ti je čovječe,pa nova godina je, i ti ćeš kao biti malo!'-dobacuje pomalo iritantno prebacujući svoje oči.
Mnogo me to nerviralo kod njega.

"Jule,valjda ja znam koliko mogu biti i kad treba kući!Nisam uopšte dobro!"-pokušavam ga ubjediti da zaista želim ranije.

"Baš si se veselila novoj godini,šta se sad desilo Lei?"

"Nije ništa,samo dođe dan kad mi nije ni do čega i ni do koga!'-govorim mašući rukama.

"Ni do mene čak?Kako je to moguće da ti nije ni do mene ni do Leona?"

"Jeste samo...bit ću do ponoći u redu?A onda idem!"-dodam samo kako bih završili ovo raspravljanje.

"Važi!"-potvrdi bez problema te konačno stižemo do hotela.

Kako imam glup osjećaj u sebi kad ovako sve pogledam.Je li moguće da se čovjek ovoliko veže za nekog i da ga zavoli?
Najradije bih prespavala sve ovo i probudila se nastavljajući dalje,kao da se ništa nije ni desilo.Koliko god se trudila da budem sretna i pozitivna ne ide.Brinem se,bojim da mu se nešto nije desilo.Možda je nešto ozbiljno pa ne želi da mi kaže,a možda opet...šta ako je shvatio da ne može ovako i da ne želi ništa na daljinu?Šta ako je ovo samo neki znak da je kraj svega ovoga?Bojim se ali opet želim da izgledam jako,ako dođe trenutak za to.Moram ostati stabilna i jaka,šta god da bude poslije ovoga.
Ne znam šta može da se desi,a da ni na poruku ne može da odgovori,zar je toliko zauzet?