Ime joj je ljubav🌹|1 SEZONA||asensio.m

14 dio

🎑
"Da sam ti barem rekao "izvini" onu noć kad si otišla pogubljena svojim postupkom!"-izgovori mrtav pijan te pade na krevet.

Izvini Leina,pomisli prije nego li utonu u dubok san.

(...)

"Izvinite,ali ovo je posljednji let za večeras,nemamo karti!"-govori gospođa za pultom dok nervozno tapkam od pod.

Kako nema?Već je 23h i ko zna kad ću stići i gdje da nađem Noua?
Pogledam oko sebe te otpuhnem nervozno.

"Zar ne možete učiniti ništa?Molim vas,jako mi je bitno!Život je u pitanju!"-kazem joj te ona obori glavu kucajući nešto u računar.

"Ne...nažalost ništa!"-govori te se lupim rukom po čelu.

Koliko još nesreće me može zadesiti?
Za sve sam ja kriva,trebala sam pristati i odglumiti tu glupu zaručnicu a onda se ubiti i kraj ove noćne more.
Zaista ne znam šta da radim,nemam nikakvu ideju!Prvi put u životu nemam neku ideju za izlaz.

"Hvala vam.."-dodam te se slomljeno okrenem od pulta držeći kofer u ruci.

"Bravo Leina,možeš li da uništiš još nešto?"-govorim sebi te sjedam na stolicu u kojoj se čeka let.
Ne znam ni zašto sam sjela,kad nemam let.
Najbolje da pozovem Saru i da ode negdje sa Achrafom,kako zna i umije inače će sve propasti.
Gotova je.

"Birani pretplatnik je trenutno nedostupan,molimo pokušajte kasnije!"-oglašava se po stoti put neka žena koja mi ruši svaku nadu u meni.

"Ne radite mi to...molim vas.."-govorim na rubu suza.

"Izvini... dijete,jesi dobro?"-upita me gospođa malo starija te okrenem pogled prema njoj, brisajući suzu.

"Jesam,da..."-kažem,iako nisam.
Raspadam se.

"Zašto plačeš, mogu li kako pomoći?"-upita me te otpuhnem gledajući u pod.

"Ne...niko mi ne može pomoći.."-dodam tiho te stavi ruku na moje rame.

"Putuješ?"-upita me te je pogledam u neznanju,ne znam šta da kažem.

"Trebala sam...ali nemam let.."-dodam joj iskreno.

"Gdje ideš?"-upita me brižno.

"Za Madrid,hitno mi je i nisam stigla uzeti zadnju kartu..."-govorim dok mi se brada trese.

Ne znam koji je ovo put da doživljavam stres u ovih par dana.
Ne sjećam se ni kad sam jela od ovoliko briga.

"Za Madrid?Je li nešto ozbiljno.."-upita me te klimnem glavom.

"I više nego ozbiljno..."-dodam joj te se okrenu prema svom koferu.

"Uzmi...i idi.."-reče dajući kartu na kojoj piše Madrid.
Pogledam je zbunjeno te se ona blago nasmiješi.
Klimnu mi glavom i opet pruži kartu

"Izvinite ali... ne mogu!"-govorim te me pogleda nejasno.

"Zašto?Želim ti pomoći.."-govori mi te pogledam u martu pa u nju.