Ime joj je ljubav🌹|1 SEZONA||asensio.m

4 dio

Madrid,5 dan.

Moram vam se pohvaliti,sve je super.Čak sta više i odlično.Već peti dan sve ide kako treba,ako izmemo onaj prvi dan.
Moram vam reći da mi je Luca postao tako drag,ne na neki ljubavni način.Ne znam ja to,ne brinite.Nego kao prijatelj, razmišljamo isto,čak su nam rekli da ličimo.Nikad nisam znala kako je imati brata ali...mislim da takvu ljubav osjećam prema njemu.
Divan je,čak sam upoznala i njegovu braću Enzu i Thea.Znate šta...mali Theo ima oči kao ja,tako da ne mogu ga se nagledati.Ne,nisam egoista 😎.

Divna si danas,kao neka krofnica.

Stiže mi poruka na mobitel.Mene neko zeza?Okrenem se oko sebe ali me vidim nikog da me gleda.
Šta je ovo?Moj broj nema niko,mora da je pogriješio.

Ne okreći se džaba,ne vidiš me.Ali ja imam tu privilegiju da tebe vidim ❤️"Druga.

Mene neko stvarno zeza?Šta je ovo...o Bože još ću i mafiju sebi na leđa navrnuti.
Ko je ovo...malo me nemir hvata,ali neko me posmatra.Moram se ponašati kao da me baš briga.

Tako samo jako,pahuljice!"

Dat ću ja tebi pahuljice.Ko je ovo?Bože,osjećam da sam već u problemima.

Ko si ti čovječe?"
Pošaljem.

Odgovori mi,odakle ti moj broj?Ko si ti?Šta želiš?".

Opet ništa.Ne znam šta je ovo,ali moj broj imaju samo najbliži a njih je malo.
Počinje da me zabrinjava ova situacija,ne znam ko je,šta želi!
Ko zna sta će sutra eventualno danas tražiti,uraditi.

Ne drami Lei, nije smak svijeta!

-"Tebe nisam nisam ništa pitala"-kazem te se trgnem iz misli.
Dobro sad bih stvarno mogla stati i smiriti se.Nije smak svijeta,možda neka zezancija nešto.
Nebitno,koga briga.Vrijeme je da idem kod ovih igrača iz Reala,kojima kasnim.Trebala sam već odavno biti ali ovaj "nepoznati junak",me zadržao i zabrinuo.

"Dobar dan...izvinite kasnim,nadam se da nije problem!"-govorim ulazeći u salu gdje su opet svi razbacani po njoj.

"Ne,naravno dođi..."-govori Luca te me zagrli.
Ne znam zašto ali ovog momka baš volim,kao da se znamo čitav život.

"Jesi dobro,İzgledaš blijedo!"-govori te klimnem glavom .

"Nego,treba li vam nešto?Zvali ste me..."-kažem te opet primjetim da Zinedine Zidane gleda u mene.Ne toliko tako prvi put ali kao da nešto traži,kao da bi me nešto pitao.
Možda ga podsjećam ne nekoga...ko će znati.

"Zapravo da,treba nam livadica neka"-obrati se Toni.

"Livadica?"-upitam dizajući obrve.

"To je ono zeleno znaš,raste iz zemlje,predivno miriše!"-dobaci,koliko sam zapamtila od sinoć Marco.
E da,onaj dosadni, koji samo čeka moj šamar.

"Zanimljivo, jede li se to?"-upitam stavljajući ruke na bokove.

"Jedu životinje..."-reče i namignu.

"Aaa,sad mi je jasno zašto si tako dobro upućen..."-kazem te se ostali nasmiju kao i do sada zabrinuti Zinedine Zidane.

"Smiješno...nego pazi kako razgovaraš!"-kaze te se sjetim da sam na dužnosti.

"Izvinjavam se,previše ste me iznervirali...a i dan je tako loš.Mada ne brinite,naćit ćemo neku travu,je li.Ali za šta treba?"-upitam te Luca krene objašnjavati.

"Želimo piknik,neku zabavu, roštilj..."-reče te ga pogledam.

"Znam trenutno misliš...pa imate plažu ali...momci su malo zahtjevni!"-dodade ovo zadnje tiho.