Ime joj je ljubav🌹|1 SEZONA||asensio.m

11 dio

Šta sam uradila to? Stvarno me izludio,doveo me do ludila više svojim ponašanjem,ne mogu se nositi sa njim.
Nemoguće je.Najbolje da odem spavati...sutra je već jutro...možda je i najbolje da se kuci vratim.

Ulazim u sobu te naslonim se na vrata pokušavajući da unormalim svoje disanje.
Ne mogu više da držim ove suze u očima,jednostavno ne mogu.
Dosta mi je,zar ne vidi koliko sam slaba?
Iako se trudim da budem jaka ne ide,ne mogu.Toliko sam po slomljena od života i svega,i samo mi on još treba da poludim.
Zar mu nisu dovoljne djevojke oko njega?Toliko njih,a on uživa da me ljuti.
Bolje nekad uživa sa njima..zar to nije jednostavno?
Puštam suze da idu dok mi prolazi kroz glavu Nouova rečenica.

"Nisam lud da tebe ženim..."

Zar sam tako loše dijete?Šta činim a da toliko guram ljude od sebe?Šta činim da me ne vole.To je tako od rođenja izgleda.
Ja se pitam zašto jedan Nou tako govori a moji"roditelji" su možda i gore rekli kad su ostavljali.
Zašto?Zašto nisam mogla imati njihovu ljubav kao i druga djeca?
Kako li su sad moja braća?
Sjećam se trojice,ali ne i imena,ma ni izgleda...
Kako glupo,imam tri brata...ma ni oni me ne bi voljeli...
Tako je to...
....

"Sutra sam u Franfruktu..."-kažem Julianu dok pakujem stvari.

"Zašto?Tek si 7 dana tamo, je li sve u redu?"-upita me zabrinuto.

"Jeste...samo ne mogu više...želim kući...uskoro će utakmice..."-kazem te se nasmije.

"U redu... čekamo te..."-kaže te se pozdravimo.
Prekinem vezu i dovršim svoje pakovanje i spremim sve stvari.Želim sutra samo da odem.Niti Noua niti....ma nikog ne želim da vidim više.
Samo da se vratim kući.

____________________________

"Šta je ovo bilo maloprije..."-upita me Igor dok idemo prema sobi.

"Šta? Ništa nije bilo..."-govorim želeći sto prije doći i zaspati.

"Kako ništa...doveo si djevojku do ludila..."-govori mi te nastavim dalje.

"Bezveze..."-dodam.

"Bezveze...kakvi Arapi?I sta tebe toliko zanima...njena stvar,Marco previše se zanimaš razumiješ... očigledno je da djevojka nije kao ove tvoje..."-govori ali ne želim da se svađam,itako sam sav nemiran.

"Glupost...u pravu je Igor...zaista ne znam zašto ti je zabavno da nekog mučiš!"-ubacuje se Alberto.

"Momci...molim vas sutite više..."-govorim i ulazimo u sobu.

"Jadna djevojka...koliko joj je bilo neugodno...i toliko si je iznervirao..."-govori Igor te ga pogledam .

"Dobro,šta te toliko zanima?Je li?Šta toliko pričaš o njoj?Ne treba da te zanima ona,u redu?.."-govorim te me pogleda.

"Ništa...onako kažem..."-doda.

"Onako...da,da... onako!Pregledao si u nju cijelu noć.."-kazem mu nervozno.

"Je li ne smijem?Očigledno je da te muči to što nije kao ove tvoje...ha?Djevojka te ne želi čovječe,lud si zbog toga.."-govori mi dok skupljam šake,želeći da nešto ili nekog na polomim.

"Igor,molim te ušuti više!UŠUTI!'-viknem te krenem se pripremiti za spavanje.

"Ovdje ćeš spavati?"-upita me Alberto te ne shvatim baš najbolje ovo pitanje.

Zar ovo nije moja soba?

"Zašto?Šta sad tebi ne odgovara?"-upitam.

"Onako...čudno je da sam spavaš..."-reče te se namsijaše dok stojim gledajući ih sa željom da sve izbacim iz sobe.