New life,different me

Plan

-"Majmune jedan,uplašio si me!"-okrenula sam se.
Inače bih ga vjerojatno šakom udarila u rame ili ga samo ćušnula ali trenutno nisam bila sposobna za ništa osim za duboko disanje.

-"Što ti je tako dugo trebalo da se dovućeš dovdje?"-uhvatio me za nadlakticu te polako povukao da se pokrenem.

-"Ako nisi znao,pet je sati i ljudi u ovo doba idu sa posla. Busom, tramvajem,nogama ili biciklom,nije bitno. Gužva je."-sabrala sam se.

-"Mogla si mi jednostavno reći da je gužva u gradu."-blesavo se nakezio pokazujući svoje biserno bijele zube.

Preokrenula sam očima.

-"Nemoj to raditi. To ne valja. Jednog ćeš dana ostati bez oba oka i onda će ti biti žao."-rekao je bez trunke neozbiljnosti.

Nekad mu se zaista divim kako može ostati hladan dok provaljuje glupost za medalju.

Naposlijetku sam ponovno preokrenula očima njemu u inat.

Zauzvrat sam dobila ćušku.

Hodali smo kratko,uz razgovor o zimskom jorganu kojeg ja još nisam promjenila u ljetni,a još malo je lipanj.
Uz pokoju ćušku,odguravanje na sred ulice i tako dalje.

Sjeli smo u kafić te naručili.

-"Dakle,imamo problem."-uzdahnula sam.

"Što?"-srknuo je kavu.

-"Karmen se vratila."-pogledala sam ga.

On je na moju izjavu izpljunio sve što je malo prije srknuo i ubrzo sam htjela propasti u crnu zemlju.

-"Jaoo!"-viknula sam te pozvala konobara da počisti nered koji je mangup Luka upravo učinio.

-"Meni je zaista žao."-ispričavala sam se umjesto Luke jer se činio sav izvan sebe.

Tresao je nogom i grizao nokte s pogledom prikovanim o stol.

Kada je konobar otišao,udobnije sam se smjestila popravljajući rub majice.

-"Kada?"-i dalje je tupo piljio u prazno.

Zbunjeno sam ga pogledala dok mi nije došlo do mozga da priča o Karmen.

-"Kada sam došla kući ona je tamo bila."

Umorno je uzdahnuo.

-"Što ćemo sada?"-naposlijetku je izustio jedva čujno.

-"Zato sam te i zvala."-promrmljala sam.

Ponovno je duboko uzdahnuo.

-"Luka..ja ne mogu.."-

-"Znam. Znam sve."-prekinuo me.

-"Ali ne možemo ništa.."-rastužila sam se.

-"Možemo."

Upitno sam ga pogledala.

-"Izludit ćemo ju sve dok ona ne odluči sama otići."-zlobno se osmjehnuo.

-"Ali povrijedit ćemo tatu."

-"Ne,Lana. Spasit ćemo ga."

Slabašno sam se osmijehnula.

"Imam plan."-nagnuo se na stol.

-"Slušam."-napravila sam isto kao da se bojimo da će netko ćuti.

-"Za početak samo budi hladna. Ako ti se obrati,ignoriraj ju. Ne boj se. Tata ti ne može ništa. To će ju izbaciti iz takta."-govorio je.

Ukočeno je sjedio za ovim stolim. Stiskao je ruke kao da je bijesan. Vjerujem da nije ni daleko od toga. Oči su mu postale tamnije. Duboke. Kao ocean. Pratio je svaki moj pokret. Izdah ili uzdah. Svaki treptaj. Svaku riječ je pozorno slušao. Stiskao je usne i zatvarao oči svaki put kada spomenem Karmen. Kao da je htio reći nešto vrlo loše ali se suzdržavao kako je znao i umio. I jest,bio je bjesan. Ali me nije htio uplašiti pa se suzdržavao.

Ne mogu vjerovati da smo nakon svega sada u kafiću. Sjedimo za ljepljivim stolom i razmatramo plan kako se riješiti Karmen.

Onaj tko je rekao da se čuda ne događaju,taj se grdno prevario.

●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●●

Hi 🙋

Eto mene i nastavkaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa .

Malo je kraći nego inače.😩

Mogu reći da se priča polako približava kraju...😩😩
I da imam još jakooo puno ideja za nove priče😩😩😩😩😩

Ovaj čika je zakon 😩😩😩😩😩😩😩

Khm..

😩😩😩😩😩😩😩😩😩😩😩😩😩🚜😩

Da...votajte i komentirajte ako vam se sviđa!

Lov ju♥♥♥♥