Vidiš li onu djevojku tamo?
Izgleda tako sretno,zar ne?
Smije se,priča viceve,zabavlja se.....
i umire iznutra.
Povrijeđena je. I umorna.
Umorna od cijele drame,umorna što nije dovoljno dobra,umorna od života.
No,ona ne želi izgledati dramatično.
Ne...
-"Lana,otvori vrata!"-trgnem se na glas svoga oca.
Momentalno potrčim niz stube jer netko već duže vrijeme sjedi na zvonu. Otvorim vrata i susretnem se sa poznatim očima.
-"Pusti me unutra."-govori hladno.
Kao da smo se vidjele dva puta u životu i kao da nemamo nikakvih uspomena. Potpuno hladno.
-"Tata!"-viknem ne skidajući pogled sa nje.
-"Molim?!"-odjekne glas kućom.
"Za tebe je!"-viknem natrag.
-"Neka uđe sada ću ja!"
Nisam skidala pogled s nje. Baš kao ni ona s mene. Ali na poslijetku je ona popustila i ušla unutra.
Ignorirala sam ju. Ne želim obraćati pažnju na nju. Ne želim joj dati ni trunku pažnje. Ne želim se prisjećati. Ne želim otvarati stare rane. Jedva da su se spojile...
Odšetala sa u svoju sobu ostavljajući vrata odškrinuta. Prisluškivat ću.
Znam,znam,glupa sam. Ali netko mora i to biti! Zar ne?
Ne!
Kako god.
Začula sam mumljanje pa sam poskočila sa kreveta prema vratima.
Naslonila sam se na njih i slušala.
-"Ti to znaš."-Karmen.
-"Znam."-tata.
-"Pa onda? Što imaš još za razmišljati?"
-"Nije toliko jednostavno."
-"U čemu je problem?"
-"U djeci."
-"Oh Daniel. Mislila sam da smo to već riješili."
-"Jesmo. Ali Lana nije."
"Koga briga za nju."
-"Karmen! Upozoravam te. Najgora i najveća greška koju možeš učiniti je govoriti loše o mojoj djeci! Mene je briga za nju! A ako tebe nije,možeš se vratiti odakle si i došla!"
Čudno. Vratila sam se na krevet. Neka samo ode. Ne želim ju gledati.
Mrak je u hodniku. Očigledno netko izigrava majmuna. Neka upale svjetla! Ubit ću se. Barem nitko neće vidjeti.😏😏
Hodam po hodniku smrdljive ustanove. Čudovišta se guraju,smiju kao hijene,i smrde. Može li me netko podsjetiti što ja tu radim?
Hodam. Gledam okolo. Pazim da se ne ubijem. Potepem se. Poljubim pod. Ustanem. Isprašim ruke. Nasmijem se. Nastavim dalje.
Možda sam ipak tamo gdje mi je mjesto...
-"Alooo"-trgnem se kada me netko iza leđa uhvati za struk.
-"Aaaa!"-viknem.
Refleksno se okrenem i zunem kretenu šamarčinu.
Pa ti pipaj!
-"Koji..."-lik se sagne držeći obraz.
-"To sam ja tebe namjeravala pitati!"-prekidam ga.
On ustane i podigle pogled.
Svjetla se upale.
-"O bože! Oprosti! Stvarno mislila sa da je neki nadrogirani smrad. Mislim nisi ni ti daleko od toga ali svejedno.."-odmjeravala sam poznat lik.
-"Pa baš ti hvala!"-prekrižio je ruke na prsima.
-"Oprosti. Stvarno nisam htjela. Uplašila sam se. Bio je mrak. A ti me pipaš u mraku..."-ispričavala sam se.
No kao i uvijek on me mora prekinut.
Stavio je svoj prst na moje usne i prošaptao jedno kratko "ššš".
Zapanjena njegovim postupkom prestajem sa pričom i sa disanjem
Zagledao se u mene. Polako je prislonio svoju ruku na moj obraz. Približio se,a ja sam se doslovno usrala.
-"Khm!"-odglumila sam kašalj.
Odmah se sabrao i maknuo ruke s mene.
-"Khm!"-I on se nakašljao pokazivajući biserno bijele zube.
Stala sam na prste i u trenutku otisnula mali poljubac na njegovom obrazu.
-"Aj bar nešto."-prošaptao je.
Udarila sam ga u rame.
Nakesio se kao malo djete te me zagrlio. Pritom me ugušio.
-"Leon?"-promucam.
"Mhm?"
-"Gušiš me."
-"Oh! Oprosti! Samo si mi jako draga!"-ispravio se.
-"Vidim!"-nasmijala sam se glasno,a on zamnom.
-"Lana..što smo mi sada?"-pažljivo me promatrao.
Ne znam.
Ne znam.
Ja neznam odgovor na to pitanje.
-"Ne znam."-rekla sam tiho.
Spistio je glavu. Izgledao je tako tužno. Došlo mi je da ga sada izljubim i da mu se ispričam i da mu kažem da ga volim najviše na svijetu.
I skoro pa jesam,ali se onda vratio stari hiperaktivan Leon.
-"Znaš što?!"-široko se nasmijao.
-"Što?"-gledala sam ga sa zanimanjem.
Bilo je stvarno divno promatrati ga ovakvog.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-"Nakon škole te vodim negdje!"-čekao je moju reakciju.
-"Stvarno?!"-uzbuđeno sam poskočila.
-"Daa!"
Iskreno,moj je san bio naći dečka koji će biti đentlmen. Koji će me svuda voditi. Nikada nisam htjela novac. Bitno mi je bilo da je on sa mnom na svim mogućim mjestima.
I...našla sam ga.
-"Ne mogu dočekati!!!"-skakala sam uokolo.
Sve ide na bolje...
Čini se da još ništa nije gotovo.
Čini se da je nova priča tek započela.
______________________________________ Holo!
21...bože kako ovo brzo idee Nadam se da vam se sviđa nastavak Votajte,komentirajte. Amoré ♡♡♡
