New life,different me

Iznenađenje

Zazvonilo je i svi smo ustali te u strci spremali svoje stvari.

-"Kuda?! Sjedite!"-viknuo je nastavnik.

Svi smo sijeli.

Neki su još brbljali pa je nastavnik stavio prst na svoje usne čekajući da se svi utišaju.

-"Dakle..."započeo je.

-"Lanaaa!"-netko je žustro otvorio vrata te je nastavnik izgubo našu  paznju.

Našu pažnju je sada pridobio dečko crnih očiju i smeđe razbarušene kose sa buketom ruža u rukama.
(ČČČ )Wattoholicarka 😂😂

Nastavnik je ljutito pogledao u njega te raširio ruke u znak "šta je sad ovo?" Ili "šta oš?".

-"Khm. Trebam Lanu. I nastava je završila prije točno.."-pogledao je u ručni sat. -"pola minute."

U učionici se zašuškalo. Šaputanje je bilo tiho ali se moje ime izdvajalo.
Cure su okretale očima.
Grizle usne.
Ljutito otpuhivale.

Uhvatila sam Leonov pogled.

Spustila sam glavu.

-"E ona sad baš neće izaći van odavdje do pola jedan. A znaš zašto? Zato što mi remetiš nastavu!"-viknuo je nastavnik.

-"Nemate pravo zadržavati učenike ako je nastava završila."-Leon mu se podrugljivo nasmijao.

-"Smijem ja šta god hoću!"

-"Cijenjeni nastavniče. Ja razumijem da ste ljuti i nervozni kad vam se život svodi na predavanje sarkastičnoj omladini. Ali i vi morate razumjeti da to nije naš problem. Isto kao što nije to da vas je žena ostavila i da već dugo nemate što za...drmnit."-razredom je odjeknuo smijeh učenika.

-"Leon Black! Izlazi van iz moje učionice!"

Opet me pogledao i ustima oblikovao nešto kao"izlazi van".
Ustala sam te brzim korakom odšetala iz ovog smrada.

"Lana Milington! Vračaj se unutra!"-to je bilo zadnje što sam čula prije nego sam zatvorila vrata.

-"Ti nisi normalan!"-glasno sam se smijala dok me on bedasto gledao.

-"Pa peder sere na mrtvo."-nonšalantno je rekao.

Prijekorno sam ga pogledala.

-"Jao oprosti."-stavio je ruku na usta.

Nasmijala sam se.

***

-"Pa kuda me to vodiš?!"-nestrpljivo sam uzdahnula jednom rukom držeći se o njegovo rame a drugom držeći moju nogu koju sam maločas uganula.

Zaboravila sam pomenuti da nemam pojma gdje smo jer imam svoj šal na očima.

-"Bože, stvarno si dosadna. Evo još malo smo tamo. Izdrži."-rekao je.

-"Ali boli me."-uzdahnula sam tužno.

-"Jao jao.."-rekao je te me podignuo u svoje naručje.

Neugodno.

Šutim.

I on šuti.

Sve što se čuje su njegovi duboki uzdasi i izdasi.

Možda sam mu teška!

Jao koja sramota.

A točno sam znala da nisam trebala pojesti one muffine.

Ej živote pokvarena instand juho iz vrećice. (Rekla bi manusbbygirl 😂😂)

Nedugo nakon me ponovno spustio.