New life,different me

Iznenađenje

-"Što je? Jesam preteška?"-uznemireno sam se promeškoljila.

-"Ne,stigli smo."-rekao je.

-"Aa."-pao mi je kamen sa srca.

-"TADADADAM!"-viknuo je.

-"Khm."-neugodno sam se nakašljala.

-"Što j....aaaa eh zaboravih ja.."-trvdoglavo se nasmijao.

Ubrzo sam ponovno ugledala svijetlo dana.

A onda i sve ostalo.

Bili smo na nekoj livadi. Da. Velika livada. Ali ima stazicu koja vodi do ruba livade. I pokraj stazice su poredana drveća. Vrbe...
Ovo je predivno!

Ovo je predivno!

-"Ovo je predivno!"-uskliknula sam.

-"Čekaj da dođemo do najboljeg dijela."-uhvatio me za ruku te smo nastavili hodati stazicom okruženom suzama tužne vrbe.

-"Pogledaj!"-rekao mi je kada smo stigli na rub.

Podignula sam pogled te se zadivljeno ukipila.

-"Wow! Leone ovo je divno!"-zaprepašteno sam gledala dolje.
Nad nama se nadzirao cijeli grad. Ovo je čudesno!

-"Sviđa ti se?"-gledao me.

Da inače me cijelo vrijeme gledao. Valjda da vidi moju reakciju. U svakom slučaju to je vrlo neugodno.

-"Predivno je!"-pogledala sam i ja njega.

On se u trenutku sagnuo te otisnuo svoje usne o moje.
Stavio je jednu svoju ruku na moj struk povlačeći me bliže.
A drugom je držao moju ruku.
No onda me ponovno iznenadio.
Moju ruku je stavio sebi u kosu očekujući....da ju čupam?

A što ćeš? Napalio se.

Šta pričaš to?!

Prepala sam se te momentalno povukla obje ruke smještajući ih između nas.

Odvojio je svoje usne od mojih istog trenutka zbunjeno me promatrajući.

-"Jesam nešto krivo učinio?"-uplašeno je izustio.

Šutila sam.

-"Imam li neugodan zadah?"-stavio je ruku preko usana.

Nasmijala sam se.

Pogledao je u mene te kada je primjetio da se smijem i sam se nasmijao.

-"Što je smješno?"-podignuo je obrvu.

-"Ma što je smješno? "-ponovno me upitao.

Uhvatio me oko struka te u jednom pokretu sam se našla naopačke viseći.
Prebacio me preko ramena kao vreću krumpira. Baš sam se htjela usprotiviti,a onda sam primjetila njegovu stražnjicu.

-"Ups!"-zamahnula sam rukom.

-"Aaa!"-uvrijeđeno je reagirao.

-"Spusti me dolje."-zahtjevala sam.

-"Neću."-hladno je odgovorio.

-"Dobro."-rekla sam te još jednom zamahnula rukom te ga udarila po stražnjici.

-"Hej!"-viknuo je.

-"Spusti me dolje."-smijala sam se.

-"E sad baš neću!"

I ponovno sam ga udarila.

-"E nećemo se tako igrati"-promrmljao je te sam i ja ubrzo osjetila blagu bol na mojoj stražnjici.

-"Leone!"-zaprepašteno sam viknula.

-"Sad smo jedan jedan. Zapravo nismo jer si ti mene tri puta udarila,a ja tebe jednom,ali ne želim biti nepristojan."-ljubazno je odgovorio.

Spustio me dolje.
Snažno mi se zavrtjelo,te sam se pridržala za Leona.

-"Jesi dobro?"-zabrinuto me upitao pridržavajući me za struk.

-"Jesam"-stavila sam ruke na njegove te ih maknula sa mene.

Šutio je.

-"Samo želim ići kući."-pogledala sam ga hvatajući još jedan od njegovih najljepših pogleda.

-"Dobro ako to želiš."-slabašno se nasmješio.

***

-"Jel sve oke između nas?"-upitao me prije nego sam izišla iz auta.

"Naravno."-odgovorila sam.

-"Lana,ako sam nešto krivo učinio moraš mi reći da to ubuduće ne radim ili da ispravim ako je moguće."

-"Ma vjerojatno ja samo malo histeriziram."-odmahnula sam rukom.

-"Reci mi."

-"Ma ne znam. Imam neki osijećaj da samo tražiš priliku da me pipaš."-pogledala sam ga.

Šutio je.

-"Znam,glupo je."

-"Ne,nije. Valjda sam otišao malo predaleko. Oprosti mi."-pogledao me.

-"Ma sve je okej."-nasmiješila sam se.

-"Ne,Lana."-uhvatio me za ruku.-" Ti moraš znati da ja gajim snažne osijećaje prema tebi. I nikada te ne bih povrijedio. Sviđaš mi se. Možda malo i previše. Zato i brzam."-rekao je.

-"Da,pa ne sviđa mi se to tvoje brzanje. Molim te da malo usporimo. Ne želim biti brzopleta pa da učinim neku nepromišljenu glupost. Ne želim tebe izgubiti."-rekla sam.

-"Obećajem da ću promjeniti tu grešku."-naslonio je svoje čelo na moje.

-"Dobro. Idem ja sada."-rekla sam.

-"A-a! Čekaj! A pusa?"-zaigrano me promatrao.

Sagnula sam se te otisnula jedan maleni poljubac o njegov obraz.

-"Hvala!"-doviknuo je za mnom.

Kada sam ušla u kuću,prvo što sam primjetila su bili koferi u hodniku.
Dobro poznati koferi.

-"Tata?"-kućom je odjeknuo moj glas.

-"Da?"-pojavio se na vrhu stepenica,a nakon njega sam ugledala i Karmen.

-"Što se događa?"-namrgođeno sam upitala.

-"Pa vratila sam se natrag!"-uskliknula je Karmen.

Pogledala sam u tatu uplašeno.

-"Mila, znam što sada misliš. Ali vjeruj mi,promislio sam o svemu ovome i mislim da je fer da joj pružimo još jednu šansu. A i rekla je da se promjenila."-rekao je uz osmijeh.

-"Zar to nije divno? Opet smo svi zajedno!"-pljesnula je rukama.

______________________________________

Hello👋

Pa što mislite?
Je li to zaista divno?
Što mislite što će se dogoditi poslije?
Što mislite o Leonu i Lani?
U svakom slučaju ako vam se sviđa votajte i komentirajte.

Amoré💫♥