Laži mi (#WWC 2016.)

Are You There, God?

„Gdje me vodiš?" Pitao ju je nakon deset minuta hoda.

„Kod mene."

„Ne. Obećala si."

„A kuda bi ti onda? Kako da ti pomognem?" Vikne očajno, u strahu za njegov život.

„Nemoj vikati. Idi doma, uzmi prvu pomoć i vrati se tu. Čekati ću te."

„Da, ići ću. Onako, doći ću na vrata i reći im da mi trebaju zavoji, ali nemojte se brinuti, nije za mene, za mog prijatelja je, ali vidite idiot je i neće uđe. Pusa."

„Dogovoreno."

„To je bio sarkazam."

„Previše si sarkastična za jednu dobru djevojku Snow."

Djevojka zastane. Nije očekivala da bi joj mogao zapamtiti s obzirom na to koliko davno mu je to rekla. Ono što ona nije znala, a on joj nikada neće reći je da je njeno ime bilo jedino koje je znao.

„Zapamtio si mi ime?"

„Naravno da jesam, bila si mi prijateljica."

„Još sam ti prijateljica." Reče ona blago i uhvati ga za ramena te se trgne kada vidi kako su slabašna. „Zato ovo i radim."

„Nudim ti zabavu na pladnju, koja će pokvariti tvoj mirni život na par sati i ti se nećkaš. Daj ne budi luda pahuljice, propuštaš zabavu svog života."

„Zabava krpanja tebe?"

„Ništa bolje nećeš dobiti od mene. Žalosno, ali bolje ti ne mogu ponuditi." Djevojka na to samo slegne ramenima. Ako je tako, prihvatiti će i to malo. Zbog njega, bar na kratko.

„Stani tu." Reče mladić i sjednu na klupu. Djevojka nije prigovarala. Ako već kisne, bar kisnu zajedno. „Ajde do onog grma i zavuci ruku. Naći ćeš kutijicu."

„Nemoj da mi nešto iskoči."

„Neće, nemaš se čega plašiti."

Djevojka zavuče ruku i izvadi kutiju. Polako je otvori i vidi malu bočicu alkohola, vaticu i zavoj.

„Moje je, nije zarazno. Trebati će ti, vjeruj mi." Odgovori joj na neizrečeno pitanje. Ona krene nazad i sjedne pokraj njega.

„Ja mogu lice." Reče mladić i uzme potrebne stvari iz njene ruke.

„Onda me ni ne trebaš." Da ju bar nije trebao, volio bi to više nego išta na svijetu. Da bar ona nije ta koja treba gledati njegovu sramotu. Ali osim nje, nije imao nikoga više. Mada, nije imao ni nju. Da ju nije slučajno sreo na ovaj kišan dan, nikada ju ne bi tražio za pomoć. Sam je sebe začudio što je pitao jer volje za život više nije imao. Zašto ju je onda zaustavio? Mogao je slobodno nastaviti dalje, a ona ga ne bi ni primjetila.

„Stani." Uhvati ju za ruku i zaustavi. „Nisam gotov, trebam tvoju pomoć."

„U čemu? I sam si možeš srediti lice, kao što si se mogao i tući sa nekim." Odgovori mu oštro, na što ju on samo pogleda i rukom pokaže na klupu, kao da ju moli da ostane bar još malo. Samo da na neko vrijeme ne bude sam.
Polako krene skidati majicu, koja je zalijepljena za tijelo, što zbog krvi a što zbog kiše.

„Kog vraga misliš da radiš? Jesi ti poremećen?" Mladić ne odgovori ništa, nego skine majicu do kraja i okrene joj leđa.

Djevojka vrisne i stavi ruku na usta. „Bože." Prošapće.

„Nisam siguran da te čuje. Hoćeš li mi pomoći onda?" Kao odgovor promrmlja nešto nerazumno te smoći vaticu alkohol i polako krene prelaziti njegovim leđima.