Noć se prikradala kroz napuštene sokake starog grada poigravajući se škiljavim svetlom uličnih lampi. Kroz modru sumaglicu i miris prvih pahulja zima je dolazila u velikom stilu na vrata ogromne anadolijske ravnice. Iza velikih prozora pucao je pogled na ogoljena polja koja su još samo posećivala jata zalutalih ptica. Zagledan u sumoran pejzaž stisnu usne i nesvesno steže čašu sa ružičastom tečnošću starog sirijskog vina. Miris cigarete ispunjavao je prostor dok je vatra iz kamina širila toplotu bojeći zidove u zlatnožutu. Tiha muzika parala je tišinu i on nervozno prođe rukom kroz kosu. Mrzeo je zatvoren prostor a danima nije izašao iz konaka.
Ni posle godinu dana od njenog odlaska bol u grudima nije prestao...vraćala se u mislima i mučila ga u dugim noćima svojom lepotom. Polako se okrete i pogled mu odvuče prelepa slika Šahmaran koju je toliko volela..."Zamolila bih te ako se odlučiš za prodaju kuće da „Šahmaran" prodaš meni. Volela bih da je imam u ovom izdanju. Umetnik je preneo svaku emociju koju ni legenda o njoj nikada nije mogla do kraja dočarati!". Njene reči su još uvek odzvanjale u glavi kao i one večeri kada je prvi put videla.
Nikada je neće dobiti! Ništa što pripada njemu neće dobiti sem mržnje! Kukavički je pobegla, zavela, obmanula i izdala! Uništila sve lepo u njemu. Ubila poslednju nadu da će ikada biti zajedno.
Proklinjao je dan kada je ušao u juvelirnicu.
Ceo život pretvorila u pakao.
Preplavi ga bes i snažno zamahnu tresnuvši čašu u zid. Zvuk slomljenog stakla za trenutak ispuni dušu mirom dok je posmatra kako vino klizi niz kameni zid.
-Aga???-ženski glas ga trže iz teških misli. Dila utrča u salon i ukopa se u mestu ugledavši rasuto staklo po podu.
Iste sekunde se pribra i ošinu pogledom zabrinutu devojku. Smetalo mu je prisustvo ljudi.
-Zašto ulaziš bez poziva? Čovek ne može imati mir u sopstvenoj kući od radoznale čeljadi! Uostalom šta radiš ovde kada sam rekao da svi imate slobodan dan?
Devojka spusti glavu i tiho odgovori.
-Mislila sam da će vam nešto zatrebati pa...
-Zatrebati? Šta konkretno?
-Ne znam...niste danima izašli iz konaka. Zehra je rekla...
-Devojko, briga me šta kaže kuvarica...nadam se da imaš preča posla od tračeva!-zareža i okrete joj leđa. „Užas! Šta je dozvolio sebi! Ko zna šta će nesrećnica pomisliti.......verovatno da je sišao s' pameti! I to zbog koga?".
-Pokupiću staklo. Ako hoćete večeru mogu doneti?-nije odustajala, njegove reči nisu povređivale. Znala je da pati. I ona još uvek tuguje za njom. Nije trebala pobeći i ostaviti muža. Posebno ne njega. Voleo je iskreno i duboko. Mogla je osetiti svojom napaćenom dušom veličinu njegovih osećanja prema aginici. Njenim odlaskom sve je nestalo, čak i nada u bolje sutra za kojom su svi čeznuli godinama unazad. Odmahnu glavom spuštajući se pored kamina. Rasuti komadići stakla podsetiše je na suze, tiho uzdahnu i vrati se u mislima na „onaj" dan.
„Dilaaaaaaa...čuješ li?-gazdin glas odjekivao je dvorištem. –Gde je Eda?
Svi su izleteli iz konaka prestravljeni vikom. Njegovo izbezumljeno lice nikada neće zaboraviti. Oči tamne kao noć sekle su kao oštrica mača dok je tražio po odajama. Niko nije primetio kada je otišla. Zbunjeni stajali su kao voštane figure nemoćni da se pomere. Ona je bila njihov amanet, nisu je sačuvali jer su verovali da se vole...trebala je da zna, sve je počelo dolaskom one „napirlitane ženske"! Drsko je ušetala u konak nepozvana, tek kasnije su shvatili. Iz priče Narin i posluge saznalo se da je nekada bila gazdina ljubavnica. Zar to gospođa Gizem nije znala? Zašto je dovela?
