Obukla je čakšire i široku košulju, izglancala čizme očekujući poziv Emira konjušara. On je Dilanin daidža i održavao je konjušnicu sa par grla u sklopu imanja.
Besnela je još uvek zbog njegovih reči. Ko mu je dao za pravo da je poziva na red? Ni jednog trenutka ništa nije tražila od njega a ni njegove porodice. Mogla je sve sama rešiti po cenu života samo da tata nije uradio ono što jeste. Telefon zazvoni i hitro dohvati aparat plašeći se da će neko čuti poziv.
-Eda...halo?
-Bariš! Konačno! Gde si?
-Na par kilometara od Mardina, gde da dođem?-njegov glas joj se učini kao najlepša muzika.
-Ne ulazi u grad! Sačekaj me na prvoj raskrsnici! Uspela sam da se izvučem iz konaka na par sati. Želim da se što više udaljimo, idemo do reke.
-U redu, za par minuta sam tu.
.................................................................................................................................................................................
-Emiiiiiir...gde si dođavola?-uleteo je u dvorište kao da ga jure besni psi. Ljutito ustrča na sprat i otvori vrata njene sobe.
Ogrtač prebačen preko kreveta, toaletni sto pun mirisnih bočica i odškrinuta vrata gardarobera. Priđe i širom otvori. Pade mu kamen sa srca, njene stvari složene pod konac mirisale su na blagi parfem. Steže rukom potiljak i oseti jezu kako prolazi celim telom. Gde je otišla?
Pobegla sa par sitnica?
Nije imala puno novca ali opet dovoljno da kupi autobusku kartu. Trebao je predpostaviti da će ovako nešto uraditi nakon one večeri. Nije dugo čekala, vrebala je trenutak kada je otišao na plantažu pistaća da bi ispoštovao Hasan agu, jednog od glavnih ljudi provincije Mardina. Prisluškivala je telefonski razgovor i odmah svoj plan odlaska sprovela u delo. Nije znala da će večeras cela elita Dijarbakira, Batmana i Mardina biti u konaku. Odluka je trebala biti doneta večeras. A ona se pokupila i otišla i ako se sve što radi ticalo i nje! Besno zalupi vrata i još žešće viknu.
-Aman...ima li nekog u prokletom konaku?
-Gospodine Savaš...došla sam odmah kada sam čula da zovete!-Dila skrušeno uđe na vrata.
-Gde je Emir?
-Ne znam, mislim da je u štali!
-A moja žena? Gde je ona?-steže vilice i prostreli devojku pogledom.
-Rekla je da ide provetriti glavu, izjahala je pre 13h...rekla je da će doći do 18h!
-Sada je sedam, od nje ni traga a ni glasa! Vidim da je ostavila telefon na noćnom stočiću...baš se potrudila da dobro „provetri mozak"! Zašto me nisi obavestila?
-Nisam znala da ne znate...ja...izvinjavam se!
-Nemam ništa od tvog izvinjenja! Sledeći put hoću da znam svaki njen korak! Razumela? Odmah zovi Safeta!
Posluga je žurno postavljala posluženje, ostalo je par minuta do dolaska šeika i aga. Sve je moralo biti u najboljem redu. Mladi gazda besno je šetao terasom bacajući nervozno pogled na sat. Znali su da je na mukama zbog gazdarice. Od samog početka njihov brak nije funkcionisao kako treba. Šuškali su između sebe da između njih nisu čista posla i ako su oboje bili najlepši par koji hodao Mardinom. Mogli su se zakleti da nisu hladni jedno prema drugom ali nešto ih je kočilo. Bili su u strahu zbog gospođe, nikako nije dobro ako je otišla a večeras Gazda dobija zvanje age! Njen postupak u njihovom svetu značio je samo jedno...bekstvo!
......................................................................................................................................................................
