Letnja noć ispod mastilo plavog neba osutog zvezdama najavljivala je još jedan vreo dan u nizu izazivajući potajnu radost dece okupljene kod starog minareta. Njihova graja pretvorila se u tiho čavrljanje gubeći se u žuborenju Tigra. Tama je sakrila sve nestašluke o kojima su uz kikotanje prepričavali u poslednjim minutima dok majke ne pozovu na večeru i počinak.
Sedela je na terasi zaklonjena od komšijskih pogleda posmatrajući još jednu generaciju mališana sa gomilom snova i nevinim smehom sve do trenutka dok ne upoznaju bol. Ne onu bol zbog izgrebanih kolena i modrica zarađenih u gurkanju. Bol srca koja ostaje kao duboka rana i teško zarasta.
Oči joj se napuniše suzama, težak uzdah nestade u tišini ne donoseći utehu. Toliko drugarica sa kojima deli dobro i loše, sve dobre devojke, razumele bi ali ne bi mogle pomoći. Da li iko postoji kome bi mogla ispričati svoju bol?
Ljubav je najlepša kada se o njoj ne govori, kada je tajna za druge i u tihovanju plete snove od najfinijih osećanja.
Polako i nenadano opseda, ruši predrasude, budi nadu dižući do neslućenih visina.
Kida dušu uz blagoslov.
Ostaje pitanje, možda manje boli ako je izdaja voljenog bića sa nekim koga ne poznajemo jer nada poslednja umire. Živimo u ubeđenju da će se vratiti. Ta neka druga jeste lepša ali ne ume voleti, sa njom nikada neće biti isto. Imamo uspomene koje se ne zaboravljaju i jednako peku kad god se pogledi sretnu.
Sigurno manje boli.
Sa svakom bi bilo lakše takmičiti se ali sa rođenom sestrom nikada!
Yasemin mirno spava sa osmehom na licu. Ona je izabrana. Ušuškana u jastuke sa anđeoskim licem obasjanim mesečinom ni slutila nije koliko njena lepota boli. Ni pomisao da je ljubi pogrešan mladić, sa istom nadom kao i Eda poletela je u njegov zagrljaj. Za nju Firat je najbolji sestrin prijatelj sa kojim je odrasla ubeđena da između njih nikada ne može biti ničeg više sem dubokog poštovanja. Verovala je bezuslovno muškarcu opijena njegovim plavim očima sa dečačkim osmehom na preplanulom licu. Sem toga porodica Yaman najuglednija u provinciji Batman, nekada aginska važila je za jednu od bogatijih. Šapatom se pričalo o njihovom posedu koje se prostiralo dok pogled doseže. Niko nije znao tačno da kaže gde je početak a gde kraj žitnim poljima. Halil Yaman bio je čovek iz naroda školovan na Univerzitetu u Ankari i sa iskustvom od deset godina u Americi. Vratio se iz tuđine sa ogromnim znanjem i željom da pomogne svom narodu. Oženio se sa Fahrije i izrodio troje dece. Savaša, Firata i Gizem. Svo troje su rasli u istoj mahali. Najstariji sin odavno je otišao za Istanbul, Firat je na trećoj godini fakulteta a Gizem udata za industrijalca.
Vitka figura ustade sa otomana i podiže ruke skidajući ukosnice. Duga kosa u talasima polako skliznu niz leđa pokrivajući i deo lica „ostavljene" devojke. Nežna ramena drhtala su ispod tanke haljine prepuštena noćnom povetarcu koji se poigravao tamnim pramenjem otkrivajući nežnu kožu boje slonovače, zlatnosmeđe oči iznad izraženih jagodica i senzualne usne. Lepota koja nikog nije ostavila ravnodušnim. Jasne crte bez mekoće i putenosti stvarale su sliku mlade žene koja zna šta hoće, dovoljno namučena teškim uslovima života u ranom detinjstvu sve do uspeha zahvaljujući talentu i upornosti. Gospodskog držanja ispod kog krije nemirnu prirodu, bezuslovnu ljubav prema porodici, odanost prema svemu što je lepo i slobodi. Sa dvadeset godina Eda Saat bila je jedna od retkih devojaka u mahali od koje su momci imali strah, potajno o njoj maštali ali ni jedan se nikada nije usudio da priđe. Čak ni njihovi roditelji nisu pitali za njenu ruku smatrajući je posebnom i rođenom za velike stvari. Majke su verovale da bi zaludela njihove sinove i odvukla negde daleko i ko zna da li bi ih ikada više videle. Bila je opasna, magična i drugačija.
