Susret sa sestrom nakon nešto više od mesec dana bio je dirljiv. Yasemin se gušila u suzama neispuštajući je iz zagrljaja. Bila je iznenađena ovim izlivom osećanja i više nego sigurna da stvari nisu onakve kakvim ih je predstavljala u telefonskim razgovorima. Njene oči su bile pune tuge. Kroz glavu joj prođe Savašova rečenica da „nisu srećni". Prođe je jeza okrznuvši pogledom zeta koji nije bio u boljem stanju od svoje žene. Cela atmosfera u kući odisala je napetošću i usiljenim mirom. Halil i Fahrije trudili su se da pričom zataškaju situaciju nutkajući je kolačima i čajem zapitkujući za roditelje i šta ima novo u Hasankayefu i Batmanu. Još uvek pod šokom vezano za scenu pored puta jedva je odgovorala na pitanja pokušavajući da izgleda normalno. Savaš je sedeo na kanabetu ne skidajući svoje vrele zenice sa njenog lica i uživao u muci sa kojom se lavovski borila odgovarajući kratko i nejasno..
-Seko, mama je rekla da si odlučila prespavati u hotelu?
-Da...najbolje je tako jer moram rano ustati pa je nezgodno da budim sve u kući zbog sastanka. Nadam se da ću brzo završiti sa klijentom i plan je da se prvim letom vratim u Batmen.
-Zašto odlaziš tako brzo, nadala sam se da ćeš ostati par dana? Nismo se videle čitavu večnost!-Yasemin je pogleda sa suzama u očima.
-Istina Eda, zar ne možeš malo produžiti posetu? Svima bi bilo drago da te ugostimo-Fahrije je pogleda puna očekivanja.
-Ne znam...malo je nezgodno vreme. Počela je sezona i imam prilično posla u radnji. Ja i Jusuf jedva uspevamo da završimo porudžbine. Iskreno, ovaj put nisam planirala!-izgovori rečenice osetivši kako je nešto u stomaku steže. Najmanje je želela biti u kući bivše ljubavi koja je u braku sa njenom sestrom i ako je to svakim danom sve manje bolelo, sa druge strane susreti sa Savašom su postajali više nego opasni. Iz nekog razloga želeo je osvetu, kinjio i poigravao se sa njom.
-Molim te ostani večeras...molim te!-Yasemin se jedva suzdržavala da ne zaplače. Jedva izdrža pogled svih u prostoriji koji su sa pažnjom čekali odgovor. Nije imala kud, ružno bi bilo odbiti poziv, uvredila bi Firatove roditelje i što je najvažnije nije joj se dopalo sestrino stanje. Sa mukom prevali preko usna.
-U redu...ako ne smetam, unapred sam zahvalna na vašoj pažnji. Trudiću se da ujutru ne probudim ceo konak...
-Ne! Ne brini, posluga je već oko šest u kuhinji. Naručićemo za tebe doručak...mada verujem da ćemo ti se pridružiti ja i Yasemin-Fahrije se zahvalno osmehnu i steže njenu ruku.
Popodne je proteklo u neobaveznom ćaskanju. Halil i Savaš su neko vreme proveli u kancelariji, Firat je otišao do fakulteta tako da su ostale njih tri zadubljene u priču o dešavanjima u mahali. U jednom trenutku pojavi se mlada devojka i obrati se Fahriji.
-Gospođo, soba je spremna. Preneli smo kofere samo ih nismo otvarale jer gospođica ništa nije rekla.
-Hvala...ja ću rešiti kada uđem u sobu. Više od pola su „sitnice" koje je mama spakovala za sve vas.
-Ah, prija je divna...nije trebalo da se muči.
-Neeee...to je za nju bilo pravo zadovolljstvo...ako nemate ništa protiv, otišla bih malo da se osvežim i izvadim poklone-Yasemin oseti napad umora, jedva je držala oči otvorene.
-Naravno draga, za tri sata je večera. Iskoristi vreme da se odmoriš. Mi smo baš neuviđajne a ti umorna od puta...okružile smo te sa svih strana. Ko zna šta ćeš pomisliti o nama?
-Ne brinite....jedva sam čekala ovaj susret ma koliko god bio neplaniran.
Devojka je povede uz široke mermerne stepenice na sprat.
Vila je bila luksuzno opremljena, pastelni tonovi zidova izvanredno su se uklapali u moderan nameštaj koji je odisao notom opuštenosti i jednostavnosti. Umetničke slike i po koja vaza puna cveća davali su osećaj topline. Bila je prijatno iznenađena enterijerom. Drugo krilo kuće se uveliko renoviralo i mogla se zakleti da neće zaostati lepotom i udobnošću od postojećeg.
