Ustala je ranije od planiranog i odmah povukla zastore sa prozora. Obožavala je izlazak sunca i to je bio najlepši deo dana u kom je uživala sakrivena u sobi.
Danas je taj dan, Yaseminino venčanje!
Za koji trenutak će komšiluk i posluga navaliti u dvorište da pomognu u poslednjim pripremama oko dočeka svatova. Danima su dolazili i avlijom se orio smeh i pesma. Morala je glumiti raspoloženje i ako bi najrađe pobegla i nestala u planinama ridajući dok ne prođe.
Sestra je preživljavala nalete dobrog i lošeg raspoloženja, satima je plakala zarivenog lica u jastuke. Eda je na sve načina pokušala da je smiri ne znajući razlog njenog već zabrinjavajućeg ponašanja. Nešto debelo nije bilo u redu a Yasemin je ćutala odbijajući svaku priču. Verovala je da svaka mlada ima strah u ispravnost svoje ili mladoženjine odluke.
Na kraju dana postajala bi sasvim druga osoba, smejala se i pevala sa devojkama iz komšiluka. Namršti se na pomisao da će venčanje biti nastavljeno u konaku Yamanovih i da nema mrdanja do završetka veselja. Njihova vila bila je usamljena na ogromnom imanju opasana zidinama. Prva skupina kuća bila je udaljena dobra dva kilometra i nisu imali nikakvih dodirnih tačaka sa meštanima.
Halil Yaman je sve posede u okolini otkupio sa ciljem da ih izoluje što mu je na kraju i pošlo za rukom. Ozbiljno se bavio proizvodnjom pamuka i pšenice. Mnogo ljudi iz Batmena i Hasankayefa radilo je na njegovim poljima i u proizvodnji. Vrlo brzo su upali na top listu od pet najbogatijih porodica.
Otrgnu se iz teških misli i ogrnu ogrtač, hladan tuš će razbistriti misli i pomoći da pregura dan.
...............................................................................................................................................................................
Kolona vozila sa konjanicima kretala se sporo uz zvuk bubnjeva i pucanjave veselih svatova. Narod ih je sa oduševljenjem dočekivao ispred kapija jer retko su se viđala bogata veselja. Cela atmosfera bila je pod jakim adrenalinom izazivajući uskomešane osećaje sreće, straha i očekivanja.
Sedele su na zadnjem sedištu bele limuzine sa zatamnjenim staklima i posmatrale ushićenu rulju prilično iznenađene njihovim raspoloženjem. Yasemin je bila tiha nakon dirljivog rastanka sa roditeljima i potoka suza. Sestra je morala biti uz nju i to je bio uslov koji je tražila ne sluteći da je ona poslednja osoba za držanje za ruku i podršku. Ipak, ona i Firat su bili tajna i tako mora ostati.
Jedva se borila sa sopstvenim osećanjima, izgubila je ljubav a sa njom i sestru koja zauvek napušta dom u kom su odrasle. Borila se sa sobom ne skidajući osmeh sa lica trudeći se da Yasemin ulije dovoljno snage da izdrži ovaj dan.
Iza skupine stenja puče pogled na zelena polja i oblaci se raziđoše otkrivajući kristalno čisto nebo. Na stotinak metara ispred njih izroni Konak kao iz bajke. Forma kuće ostala je ista ali obnovljena i potpuno stilizovana kao iz starih istorijskih knjiga o seldžucima. Kameni zid protezao se u nedogled pokazujući vrhove kula sa krovovima od crepa i prozorima skrivenih mušepkama od kovanog gvožđa.
Yasemin tiho prošaputa.
-Seko, bojim se...izgubiću se u ovoj kućerini. Nikada nisam zamišljala svoj život na ovakvom mestu.
-Prelepa je...uživaćeš, veruj mi! Ako ti je za utehu, mislim da ćeš najviše vremena provoditi u Istanbulu. Firat je na fakultetu a i ti ćeš verovatno nastaviti školovanje. Ne brini!-steže je za ruku.
Limuzina polako uđe u dvorište uz grmljavinu bubnjeva i pucnjavu. Sa terasa i otomana postovljenih ispod tendi gomila naroda pevala je i podvriskivala od uzbuđenja čekajući da vide mladenku. Od tog trenutka kao da su ušle u usporen film prepun boja i lica.
