-Dobro jutro!-dubok glas je dočeka sledećeg jutra u prostranoj trpezariji. Stajao je pored prozora držeći u rukama fasciklu.
-Dobro jutro...-tiho izgovori buknuvši u licu. Jedva izdrža tamu njegovog pogleda pokušavajući da se osmehne. Osećala se glupo, pred očima je igrala slika njegovih usana dok istražuju svaki pedalj njenih grudi.
-Nadam se da si dobro spavala, skoro je podne?-nije skidao oči sa lica svoje žene. Uživao je u lepoti koja je pripadala samo njemu osetivši plamen kako se širi njegovim preponama. Mogao je imati i uživati u njoj svakog trenutka ako bi i ona isto želela.
-Videla sam. Nadam se da nisam dodatno opteretila žene oko spremanja. Mogu sačekati ručak, i onako nisam gladna-izreče laž samo da je ne shvati pogrešno. Pobegla bi u sobu samo da je ne gleda crnim očima punim požude. Njega je zanimalo samo njeno telo i to je samo želeo, ljubav je prevaziđena stvar koju je iskonzumirao davno i bilo je očigledno da mu nije prijala. On je bio vuk samotnjak, to nijedna žena neće promeniti, može biti svačiji i ničiji.
-Nema potrebe da čekaš. Ručaćemo kasnije i onako moram za Batmen. Neću doći pre šest sati.
-Dobro. Da li znaš kako su Firat i Yasemin? Tvoji, mama?
-Javio se Firat. Dobro su i uživaju u Istanbulu. Pozovi majku, verujem da bi te želela čuti...za sada je sve u redu!-okrenu se za trenutak i dohvati sa stočića njen mobilni telefon. –Nadam se da ćeš ga ubuduće pametnije koristiti?-opor ton njegovog glasa izazva jezu od koje se strese polako uzimajući aparat.
Vrhovima prstiju dotaknu njegove i jedva zadrža aparat da ne padne na pod. Dodir je bio ravan udaru struje. Spusti ga na brzinu u džep i tiho odgovori.
-Hvala.
-Sedi i doručkuj!
-Ne bih jer skoro će ručak...popila bih čaj i sačekala...
-Eda, uskoro krećem za Batmen – prekide je u pola rečenice.- Ceo konak ti je na raspolaganju. Ukoliko želiš u kupovinu, na stolu je broj Džanovog telefona. Obavezno ga obavesti o svom kretanju jer stvari više nisu iste!-uroni u njene zenice i saseče iste sekunde svaki komentar. Iz nekog razloga osetila je strah i shvatila da je njenoj slobodi došao kraj. Prokockala je poverenje a to je značilo samo jedno, moraće polagati račune što nikada nije radila. I opet, izostala je njena reakcija, kao da je nestala ona Eda a došla neka druga pomirena i krotka jednom muškarcu. Klimnu glavom i kao po komandi iz nje izlete pitanje zbog kog bi samoj sebi odgrizla jezik ali uzdrhtalo srce je jače od ponosa.
-Kada se vraćaš?
Savaš se iznenađeno okrete i podiže obrvu. Odmeri je pogledom i lenjo razvuče odgovor.
-Večeras. Zašto? Ili da zaključim sam...verovatno opet imaš sulude misli vezano za momka iz Hasana?
Njegova ironija bila je ravna kofi ledene vode pljusnute u lice. Ispravi ramena i suzi oči spremna na svađu.
-Ne! Ne želim ga nikada više dovesti u opasnost! Pitam jer želim preći u drugu sobu, neću deliti postelju sa tobom!-izgovorena laž je zabole do srca ali želja da ga povredi bila je jača.
-Ne moraš izlaziti iz svojih odaja! I onako nisam planirao spavanje u zajedničkom krevetu!
-Gospođo, uživajte u samoći...-besno prođe pored nje i zalupi vratima.
-Divljak!-promrlja sebi u bradu i sede za sto.
Leto je polako bojilo okolinu u sve nijanse žute. Topao vetrić poigravao se sa cvećem u visokim žardinjerama. Sedela je na terasi posmatrajući krovove i sa osmehom na licu pratila let ptica. Mardin je bio predivan gradić, posebno Midjat njegov stari deo. Vijugavi sokaci obojeni mistikom vodili su do glavne ulice nestajući ispod niskih prolaza načičkanih kuća. Mahala u Hasankayefu bila je draga ali ova definitivno lepša zaglavljena u vremenu bez obzira na tehnologiju koja je stigla i u ovaj kraj sveta kao neminovnost napretka civilizacije. Ipak, stariji meštani teško su prihvatali promene ne želeći da se išta ispreči običajima i životu koji su vekovima vodili smatrajući da je tako jedino ispravno. Ceo život je provela u takvom okruženju i nikada pomislila da je to otežavajuća okolnost za bilo koju ženu sve dok se nije našla u situaciji za koju sama nije imala rešenje. Priče o ugovorenim brakovima dešavale su se nekom drugom i na njih se gledalo suviše romantično jer većina devojaka odrastala je sa jednim ciljem...udaja. Njihova uloga je bila biti dobra supruga, izrađati decu i u svakom pogledu na usluzi svim ukućanima. Duboko se kajala zbog studija, mogla je zauvek okrenuti leđa Jugoistočnoj Anadoliji. Suza joj skliznu niz lice setivši se oca. Jednu stvar nije mogla poreći, sama je bila kovač svoje sudbine. Ona i Yasemin su živele sasvim drugačiji život i na kraju se udale iz ljubavi baš onako kako je i njihov otac želeo. Sestra je kao i uvek dobila lakši put jer sama po sebi čiste i nevine duše drugačije nije ni moglo a ona ostala da se bori sa vetrenjačama uverena da je dovoljno imati snagu i čast. Na najteži način shvatila je da su ovde muškarci gospodari dana i noći.
