Možda je sve san iz kog će se probuditi negde na obali reke u hladovini drveta i sve će biti kao nekada. Vratiće se vreme sreće, želja i planova.
Zar sreća tek tako nestane i zauvek zatvori vrata?
Sedela je na stolici ispred ogledala obučena u venčanicu očekujući poziv da siđe u dvorište konaka. Haljina je blještala pod zracima popodnevnog sunca otkrivajući lepu bistu i dekolte prekriven prozirnom čipkom. Na glavi veo vazdušast kao oblak krio je zlatasti sjaj njenih očiju i bledilo obraza. Tupo je gledala svoj odraz nemoćna da se pomeri. Ništa nije mogla promeniti, ništa učiniti, sve su drugi odlučili smatrajući šta je najbolje za nju. Udaje se za čoveka koji je ne voli i koji je primoran na brak da bi sačuvao njenu čast i život. U tog čoveka je zaljubljena i osuđena na večno ćutanje, njihovo venčanje je formalno i trajaće dok se strasti ne smire i Čaganovi prihvate odluku o povlačenju na neko vreme. Nije bezazlena stvar kada veće izglasa odlazak u senku. Tad porodica gubi sve privilegije i na njoj je da ponovo zasluži poverenje. Dešavalo se i mahom prolazilo neprimetno, mnogi iz plemena nisu znali ko je isključen i zašto. Sada je bilo drugačije. Orhan Čagan nikada neće zaboraviti javnu sramotu i teško će prihvatiti poraz posebno kada se radi o devojci koja nije plemenitog roda i još oteta ispred njegovog nosa. A sa druge strane Halil Yaman nije želeo stvari prepuštati slučaju jer njegova porodica bila je direktno povezana sa njenom. Svi su bili u opasnosti. Morala je pristati na venčanje zbog Yasemin i Firata. Oni su imali pravo na sreću!
-Seko, sve je spremno –mlada žena sva ozarena ulete u sobu. Iz njenih očiju blistalo je oduševljenje sestrinom pojavom.- Prelepa si! Najlepša mladenka koja je zemljom hodala...-pažljivo je zagrli plašeći se da ne pokvari njen savršen izgled. –Samo da ne zaplačem od sreće! Ne znaš koliko si srećna...Savaš je divan!
Eda je ukočeno posmatrala pitajući se da li ona zna istinu ili je u romantičnoj euforiji? Njeno lice se za trenutak zgrči i jedva skupi snage izgovorajući.
-Yasemin, ovo je predstava za pleme. Ne znam zašto si ti toliko srećna? Savaš je divan i ja sam duboko zahvalna zbog žrtve koju podnosi. Iz tog razloga sam napeta i nervozna, ne znam kako ćemo se ikada odužiti Yamanima?
-Odužiti? Ne razumem...seko, vas dvoje ste rođeni jedno za drugo! Dovoljno je da se pogledate i plamen poleti do neba – nasmeja se gledajući zbunjeno lice svoje starije sestre. – Da, da...gledaj me kao da sam pomerila pameću ali vreme će pokazati da sam u pravu!
-Molim te, ne pričaj gluposti...on je do juče bio veren sa Deniz i sigurno će nastaviti tamo gde je stao kada se cela ova zbrka završi!
-Nikada nije verio Deniz...i oni su raskinuli. Rekao mi je Firat još pre dve nedelje!
-Naravno, to je priča za vas – nije je želela poverovati ni u jednu reč. Ne bi izdržala još jednu lažnu nadu.
-Govorim istinu, upoznala sam Savaša i tvrdim da stoji iza svake svoje reči. Sem toga objasni mi zašto je hteo ubiti onu propalicu? Zašto ako ništa ne oseća prema tebi? Nikada ga nisam videla tako besnog i uplašenog kada su te doveli u bolnicu. Ni trenutka se nije odvajao od tvog kreveta...
Nervozno priđe prozoru, sestrina priča izazivala je nemir. On nikada ništa nije radio bez velikog razloga, a razlog nije ljubav! U jedno je bila sigurna, vreme će pokazati istinu.
-Verujem da bi isto reagovao da je neka druga devojka u pitanju. Ne samo on nego svaki normalan čovek!
-Da...opet ti podvlačim, potegao je pištolj na aginog sina to niko „normalan" ne bi učinio! Vrlo dobro znaš da su braća Čagan oduvek bili nasilnici i nikada im se niko nije suprodstavio!
Na poslednju rečenicu naglo se okrenu shvatajući da je Yasemin u pravu. Nervozno skloni pramen kose sa lica i tiho odgovori.
-Ne bih više pričala o tome, sama pomisao na taj dan čini me nervoznom!
