Ležala je na mekim jastucima, sve je mirisalo na mentu. Ušuškana pod debelim pokrivačem gledala je u mesec kako se skriva iza oblaka. Zavese su jedva primetno plesale na povetarcu polako je uvodeći u san. Zaspala je kao dete prvi put nakon toliko vremena sa saznanjem da je Bariš dobro. Narin je umirila i nestala negde u kući.
Sanjala je Hasankayef i kuću u kojoj je rođena. Sa basamka otac joj je mahao i govorio koliko je ponosan na nju. Jahala je poljima slobodna i divlja utapajući se u sunčevim zracima. Ležala na mekoj travi pored reke svesna njegovih nežnih dodira po kosi i vratu koji se lepe za kožu. Ne želi otvoriti oči, strah da će nestati u očekivanju poljubca koji će ih dovesti do neizbežnog.
Stisak šake na bedrima izazva čudan talas panike i ona otvori oči. U sekundi se razbudi i sa užasom shvati da je stvaran i iznad njenog lica. Jedva ispusti neki čudan zvuk nalik režanju.
-Šta...kako si ušao? Skloni se! Vrištaću!
-Slobodno...niko te neće čuti!
-Naaaaarin............Naaaaaaarin!-spusti dlanove na njegove grudi i panično pokuša da se izvuče ispod njega.
-Nikog nema!-spusti usne na njene i prekide dotok vazduha istražujući bez pitanja njihovu mekoću. Krajičkom svesti čula je svoje mumlanje gurajući ga samo da ga skine sa sebe. Svakim pokretom dobijala je za uzvrat jači pritisak. Zakovana za krevet prepuštena njegovim usnama i prstima koji su palili svaki delić kože trzala se pokušavajući da se oslobodi. Strah je obuze...slike su prolazile brzinom svetlosti izazivajući podrhtavanje koje je njega sve više uzbuđivalo.
-Molim te...nemoj! Ja...-preseče je dubok poljubac, popusti pritisak lagano klizeći rukom niz liniju vrata do grudi. Zavrte joj se u glavi. Krv kao nabujala reka krenu venama i njen otpor popusti. U trenutku nestade strah i toplina prođe telom pretvarajući se u čudno osećanje slatkog iščekivanja.
Nesvesno uroni prste u njegovu kosu osetivši kako divlja taj osećaj koji želi podeliti sa mušakarcem. Kao entitet van svakog razuma širio se i nestajao u zagrljajima prepuštajući da ga traži u najudaljenijim delovima njene duše. Težina čvrstog tela preraste u požudu i isprekidanim dahom dobijala je svaki dodir kao Božiji dar u slatkom očekivanju. Teškom mukom suvih usana prošaputa.
-Zašto...ovo je pogrešno za oboje. I onako...
-Ti si mi žena, želim te od prvog trenutka. Briga me za tvoju prošlost, niti koliko će ovo trajati. Ti si kriva, dovela si me do ludila!-tihi šapat stopi se sa njenim uzdahom.
-Nemam prošlost...-tiho zaječa.
Zavuče šake ispod spavaćice oslobodivši bedra meke tkanine i zalepi se za njenu kožu ne dozvolivši da govori i reaguje. Drhtala je, bilo je stid on je prvi muškarac pred kojim je bila kao od majke rođena. Zažmuri i nehotice zgužva čaršav očekujući poslednji čin. Njegov vreo dah oprlji nage grudi izazivajući jecaj sa usana koje su molile ni sama ne zna šta. Vrelina preplavi celu utrobu i oseti kako lagano postaje deo nje. Još jedno tiho „nemoj" pretvori se u uragan lomeći sve pred sobom, steže zube i obgrli ga svom silinom puštajući da je povede sa sobom do neba, do zvezda, paperjastog sveta satkanog od dodira i poljubaca. Kao u bunilu mokra od vreline upadala je u vrtloge strasti i iznova izranjala kao davljenik stegnuvši snažna ramena prateći svaki pokret, svaki poljubac, dodir i uzdahom gubila sebe i postala deo njega.
Tamu razbi zračak svetlosti spolja i zaigra na kamenom zidu privlačeći njegovu pažnju. Nije mogao zaspati posmatrajući dugo nežna ramena kako podrhtavaju od tihog jecaja sve do trenutka kada utonu u san. Okrenuta leđima želela je samoću sakrivajući tugu za koju je jedino objašnjenje bilo da nije bila spremna za ono što je želeo od samog početka. Težak uzdah razbi tišinu i on zari prste u kosu pokušavajući da savlada napad želje i probudi je i ako je jedva zaspala. Sve što bi rekao bilo bi suvišno i verovatno je još više povredilo. Njene reči su bile u suprotnosti sa govorom tela. Nikada ni jedna žena nije sa toliko želje i skrivenog očaja davala sebe kao ona. Da li se predala iz straha ili zahvalnosti? Da li je želela prekinuti agoniju samo da bi ga zavarala? A opet, on je bio taj kom je pripala i ako je bio ubeđen da je odavno poznavala sve ljubavne igrarije. Stisnu usne i zažmuri, kajanje kao bujica preplavi njegovo snažno telo i sa gađanjem tiho se izvuče iz kreveta. Morao je pod tuš da razbistri misli i sabere utiske. Najmanje je želeo ovakav ishod i kao igla mozak mu probode misao, istu situaciju doživeo je i njegov mlađi brat. Užasnut sopstvenim postupkom njegova namera da joj se osveti i pokori pretvorila se u gomilu šuta koji mu pritiska dušu. Poludeo je od ljubomore kada je video sa momkom za kojeg je verovao da je jedan od njenih ljubavnika. Danima ga je mučila svojom hladnoćom, šetala u svili otkrivajući lepotu svog tela, širila opojni miris cveća...nehotice ga izazivala. Ni trenutka nije bila svesna svoje privlačnosti. I bez obzira na sve, nije smeo postati rob sopstvene požude. Kasno je shvatio očeve reči. Sa tim je rođena, rođena kao mučiteljka muškaraca. On je pao na prvi pogled, sve ostalo su samo opravdanja i negiranja, zaljubio se u svoju ženu kao ni u jednu do sad. Izlomila ga je, isekla u korenu držeći na svojim dlanovima njegove srce koje kuca samo za nju. Telefon zasvetli u mraku i on ga nevoljno podiže čitajući poruku.
-Aga, stigli smo...za petnaest minuta bi trebalo da krenemo u konak. Počele su priče u Mardinu da je aginica pobegla. Bilo bi dobro da jutro dočekate u kući...Džan.
Ogrnuta širokim šalom i uvijena u maramu ušla je poslušno u dvorište konaka ne pitajući za razlog noćne vožnje još uvek pod utiskom njegove blizine. Na momente stezao je njenu ruku toliko jako da bi na glas zaplakala ali ponos joj nije dozvoljavao da pokaže bol. I ako nije izgovrio ni jednu reč nakon provedene noći osećala je u dubini duše da je iz nekog razloga nesvesno pokazivao želju da je umiri jer situacija nije bila nimalo naivna zbog njenog ispada sa Barišem. Postala je njegova žena u pravom smislu te reči i sam Alah je znao kako će se stvari dalje odvijati. Za njega se ništa posebno nije dogodilo, imao je žena a ona je samo jedna u nizu. Nakon svega vratiće se svom životu i sve ovo će biti samo neželjena epizoda koje se neće sećati.
-Dila...odvedi aginicu u sobu i pripremi kupatilo. Pozovi još jednu ženu ako bude trebalo!-njegov glas odzvanjao je dvorištem.
-U redu aga. Ramiz, Safet i Emir su ispred kapije. Tata je rekao ako treba može i on doći!-devojka je govorila spuštene glave.
-Pozovi ga...on će biti na stepenicama, na gornjoj terasi.
Eda je ušla u svoje odaje i jedva se oslobodi marame i šala. Nemoć je lomila i osećala se iscrpljeno. Stres je učinio svoje i ponovo je strah ušao na mala vrata. Izgubila je samopouzdanje, slomio je njen ponos i pretvorio u ranjivu ženu željnu njegovih zagrljaj i poljubaca. Okrenuo se njen svet u par sati i ostala je zaglavljena u vrtlogu strasti još uvek ne shvatajući šta je snašlo. Po glavi su se vrzmale misli od kojih je želela pobeći.
-Gospođo, sve je pripremljeno. Hoćete da vam pomognem?-Dila se toplo osmehnu.
-Ne, hvala ti. Idi odspavaj, užasno se osećam jer sam razlog tvog umora.
-Draga aginice, nisam oka sklopila. Ja i devojke iz komšiluka smo jako uzbuđene zbog novog age, našeg Savaša Yamana i Vas. Celo veče divimo se vašoj lepoti i sigurna sam da ćemo konačno imati prave gospodare!
Gledala je nevino lice mlade devojke ne shvatajući o čemu priča jer ni jednog trenutka nije pomislila da će nekom gazdovati. Čak šta više užasavala se statusa odabranih. Ona će uvek biti samo obična devojka iz mahale. Klimnu glavom i zatvori polako vrata za sobom. Prijala joj je samoća.
Mekan peškir klizio je niz njena bedra skidajući njegove dodire i miris. Mlazevi tople vode opuštali su zategnute i bolne mišiće. Jačina strasti koju je osetila nakon bola ostavila je traga i jedva se borila sa umorom. Sa žaljanjem ustade iz kade i navuče bade mantil, i ako svesna gužve koju je napravila san joj bio preko potreban. Zavuče se ispod hladnih čaršafa koji su širili miris divljeg jasmina i utonu u jastuke, utuli lampu puštajući zlatastu svetlost da dodiruje tamnu površinu drveta noćnog stočića. Za manje od par minuta utonula je u san.
Svežina je ulazila kroz otvorena vrata terase i lepila se za njene vitke noge i ramena. Oseti hladnoću i otvori oči. Tišinu je remetio vetar ulazeći u sobu njišući tanke krajeve zavesa, bila je suviše pospana da bi zatvorila vrata, povuče tanak pokrivač i oseti kako je obrgli snažna ruka i povuče na sredinu kreveta. Za trenutak izgubi dah i ukoči ne očekujući ga u krevetu. Bilo je strah da se okrene i pogleda ga u lice osetivši navalu stida. Odahnu kada začu njegovo duboko disanje i toplina snažnog tela je opusti. Uhvati je dremež i ušuškana u zagrljaju muža zaspa dubokim snom.
Pozdrav za sve,
Iskoristiću priliku da se zahvalim svima na komentarima.
Nadam se da ću ostati na visini zadatka jer dugo nisam pisala, unapred se izvinjavam na grešakama. Malo sam zaribala...
Voli vas SilaBoran
