Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 15

"Čuo sam vas juce!"

Mihajlo je pobegao, jer da nije, smejao bi se do smrti, a tost u tosteru bi pregoreo.
Nesa je za to vreme smišljala kako da kaže detetu da seks i keks svakako nisu isto, ali i da nepoznate ljude ne sme da vređa.
Liam je s druge strane bio dovoljno inteligentan da zna, čim mama ćuti, smišlja kako da ga kazni, pa je brže bolj pobegao iz majčine sobe.

"Znači, pričate o seksu pred detetom?"

"Slađa priča, uglavnom. Ja, pa i ne baš!"

"Nemaš o kome?", nasmešio se pod brk.

"Nemam o čemu. Ništa naročito...", iskrivila je usta, slegnula ramenima i ubrzo se našla u Mihajlovom naručju.

"Imaš sreće što je budan, jer da nije... Bilo bi tebi ništa naročito!"

"Ti imaš sreće što misli da je kažnjen doživotno!"

"Nesa... Trebalo bi da postavimo stvarina svoje mesto. Definiši šta smo mi, jer Liam će me svakako češće viđati."

"Imaš volju da ga upoznaš?"

"Ako mi dozvoliš. Da kažeš ne, ne bih mu prišao, raspitao bi se, ali mu ne bih prišao."

"Rekla sam da si prijatelj, kao Sergej."

"Drugih prijatelja nije bilo?"

Ne, što se Liama tiče znao je tih deset osoba koji su čuvali kuću u tri smene. Nisu joj bili prijatelji, već sene. I znao je par njih koji su ponekad išli kolima iza njih. Ponovo, nije znao da li su prijatelji ili poznanici, još uvek ni sam nije pravio razliku.
Prijatelji su bili ujaci Sergej, Gale, tete Anja i Slađa.
Momčila, a pre njega Slavišu nije dovodila kući, nije upoznavala sa Liamom, njih nije ni razmatrala kao kandidate za nešto više od puke razbribrige...
Momčilo... Da, treba preseći repove, ostaviti kosti u prošlosti da se kosti ne bi povampirile u budućnosti. Ili da Momčilo ne bude skraćen za glavu na pravdi Boga.

"Nisam, a i sada nemam vremena za specijalne prijatelje."

"Sama godinama?"

"Ne pravi se lud, bila sam devica, sada svakako nisam svetica. Nisam dovodila muškarce kući, ja to odradim u hotelu."

Tri, dva, jedan...

Mihajlov izraz lica je signalizirao da Hjuston ima problem. Ogroman problem, stravičnih razmera.

Nula!

"Nesa! U hotelu? Koliko ih je bilo? Ko su oni?"

"Jesam li ja tebe pitala koliko ih je bilo? A? Testirala sam se na sidu čim sam shvatila da sma trudna!"

"Nesa!"

"Nemoj ti meni da se dereš, da se ja ne izderem na tebe! Rekla sam ti šta sam imala, prihvati ili izlazi napolje!"

Miris zagorelog hleba u tosteru naterao ih je da se pokrenu. Liam u naopačke obučenoj majici i pantalonicama mlatio je peškirom da istera dim, oni su otvarali širom prozore.

"Čika tupsone, tako se ne peče tost!"

"Liame! Mika ili Mihajlo."

"Tupson, zagoreo mu hlebac!"

Da li je pred Liamom kapitulirao? Jeste. Da li je odmah zaboravio na raspravu? Jeste. Da li će se vratiti na temu, da ispravlja neispravivo i time izgubi ovaj osećaj? Nema šanse!

U tišini, pojeli su ono što je preostalo a nije izgorelo. Popili po kafu i spakovali Liamove stvari za vrtić. Krenuli zajedno...
Da li osećaj bio stran?
Ne. Mihajlo je imao osećaj da je oduvak pripadao tu, pored njih dvoje. Ne da ih je upoznao koji dan ranije, već da je sve vreme uz njih.
Nesa... Fascinantna crvenokosa koju je prvi put video one noći u hotelskom klubu ostala mu je likom ucrtana u umu. Sada, kako je upoznaje, sve više osećaj kao da je vreme stalo one noći kada mu je pripala telom. Sada, činilo mu se da polako pripada i dušom.

"Molim Eleonora, na spikeru si nisam sama!"

"Požurite, imate dva nenajavljena klijenta."

"Koga? Kaži slobodno!"

"Advokate Milana Dimitrijevića i Jovana Aleksića"

"Stižem za petnaest minuta, ponudi ih kafom..."

Mihajlo je neznatno stegao vilicu. Nije joj promakla primena ponašanja, ali ni to da se stvari odvijaju upravo onim tokom kako su jr upozorili. Janja, Segej, na kraju krajeva i sam Mihajlo.

"Zapamti jedno. Moje dete je van svega. Nikada neće biti u tom krugu u kom smo ti i ja. Proveri svoje poslovanje, neću da budem tovarni magarac, još manje, neću da me razvlače različiti idioti. Drugo, prošlost ostaje u prošlosti i ako se još jednom povede pitanje u budućnosti... Mihajlo, moćićeš da zaboraviš na mene! Na nas!"

"Preterao sam..."

"Nisam te ništa pitala i zahtevam isto s tvoje strane. Gde da te ostavim?", polako se približavala raskrsnici. S jedne strane je put koji vodi ka njenoj kancelariji, s druge strane... Nije znala gde on ide.

"Ovde je savršeno!"

Ništa nije bilo savršeno. Otvorila su se nova pitanja i Nesa je imala osećaj da su samo privremeno sklopili primirje.
Opet, bolje i privremeno, jer pred njom je opasan put.
U igri su životi, a ona mora da odigra pametno. Onako kako joj je davno još rekao njen profesor.
Osuda kriminalcu nije oduzeti mu slobodu kretanja, kazna zatvorom ili novcem.
Najgora je osuda koju mu dodeli onaj ko ga brani...
Ovoga puta, to je Nesa...
A Nesa ima sve o svima njima...

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖