Kazna za snove (prvi deo)

Poglavlje 12

"To nije alegorija, tupsone, rekla si suštinu a ne zavijeno u metafore. Jeste, sanjam Mihajla među bedrima, svoje noge oko njegovog struka, a to koliko je nešto ispravno ili pogrešno... Postaje diskutabilno!"

"Da, da, Nesa filozof i njen pravac filozofije koji se zove tupsonizam! Kako može da bude pogrešno nešto što bi te zadovoljilo? Daj, bre kao da slušam one tetke iz osamnaestog veka! Još da te bičijemo zato što imaš svrab, a Mihajlo ima pravi alat za češanje!"

"Anja... Ima još nešto... Mislim da me Mihajlo nije drogirao. Mislim... Ne postajem skoro sigurna da je to bio neko drugi."

"Znaš šta si mi upravo rekla? Da je bilo još muškaraca to veče!"

"Ne... Kad se malo bolje zamislim, stajali smo pred zadnjim ulazom u hotel. Tu je bio neki Dima, nešto je dobacivao, ali me je pre toga očešao kad je prošao pored mene. Bar se tako nešto sećam. I onda sam krenula na suprotnu stranu, kao kući... I otišla s Mihajlom na piće. Mogu da se zakunem da je taj Dima, ili neko pre toga. Mihajlo nije..."

"To onda menja dosta toga. Znači, Mika ne mrzimo, ne?"

"Mrzim ga, neću da se lažem, ali ga ujedno želim do ludila! Ima li to smisla?"

"Ima... Hajde, vodim Nataliju kući, Sergej će da odlepi, pobegla sam momcima!"

"Sergej će da odlepi već za par godina kada Natalija malo poraste. Ujak je to, a ona je anđeo..."

Anja je živela kod Sergeja. Nikada nije napustila kuću koju je stekao za njih dvoje, ali u tu kuću nije mogao da kroči Natalijin otac.
Kada je čuo da je Anja trudna, jednostavno je rekao da je suviše mlad za tako nešto i otišao. Tada nije znao ko je Sergej, a sada kada zna, voleo bi da se vrati, ali Anja ne daje... Niti će, ikada.
Rerki su bili ljudi poput Anje, Nese ili Sergeja. Retki su bili oni koji žele da pomognu, a ne traže ništa za uzvrat. Međutim, budale nisu bili, nisu voleli ni da ih iskorišćavaju, takođe.
A Natalijin otac je tako želeo da iskoristi Anju, naročito sad.

Noć je pala na grad.
Nakon večere i složenih puzli, dve priče, pa još jedne slikovnice Liam je napokon zaspao, a Nesa izašla na balkon. Leto na izmaku, ali noći su još uvek prijatne, koristila je to, jer kada padne prvi sneg sedenje na balkonu sa čašom belog vina u rukama moćiće samo da sanja.
Udahnila je duboko...
Neki poznati osećaj uvukao joj se u kosti. Osetila je istovremno ushićenje i nervozu, napetost i radost. Noć je mirisala sveže, a trnci su se širili od sredine njenih grudi, pa sve do udova.

Čula je korake.
Liam je spavao, momci iz obezbeđenja su bili vani, retko su ulazili u kuću.
Uvukla se s balkona u dnevnu sobu i dohvatila prvi predmet koji joj je bio pod rukom.

"Ustani, ne puzi po podu", čula je glas, ali ga u mraku nije videla.
Polako se pridigla s poda, ne ispuštajući svoje oružje.

"Izađi da te vidim!", bila je prisebna, iako joj je srce lupalo kao ludo.

"Hoću, ako baciš pištolj!"

"Nemam pitolj, kretenu! Ne umem da ga koristim!", nasmejala se samoj sebi, đavolji advokat bez naoružanja, "Pištolje drugi koriste za mene!"

Prišao joj je bliže, zatim uhvatio za ruku u kojoj je bilo njeno oružje.
Uhvatio je za drugu ruku, poljubio dlan.

"Cipela? Branila bi se od provalnika cipelom?"

"Vidi li kolika je štikla? Pa oko ima da ti iskopam!"

"Pokušaj!", uneo joj se u lice i zagledao se u njene zelene oči. 
Bila je ista. Vreme, godine, okolnosti je nisu promenile fizički, ali jesu je svakako ojačale. Bila je zanosna, isto kao i godinama ranije, primamljiva, meka, izazovna.
Ne mogavši da se suzdrži, spustio je svoje usne na njene, očekivao je da ga udari.
Da mu oko istera onom štiklom koju ima u ruci. Da ga povredi.
Očekivao je...
Ali Nesa je otela slobodnu ruku iz njegovog stiska i obmptala mu je oko vrata, uzvraćajući poljubac istim jačinom.
Drobili su usne jedno drugog, samo stajavši tako, pored vrata balkona.
Bacila je cipelu i drugu ruku gurnula ispod Mihajlove košulje, grabeći mu kožu s leđa.
Trebao joj je, kao vazduh koji je halaljivo udisala dok mu je odgovarala; trebao joj je, kao oslonac koji je nalazila držeći se jednom rukom za njegovu kosu, a drugom za njegova leđa.
Želela ga je, morala je da ga uzme.

Spustio je ruke na njen struk i podigao je da mu bude u ravni. Brzo ga je obgrlila nogama i bez reči pokazala put ka spavaćoj sobi.

"Želim te mirnu", šapnuo je na uho.

"Želim te grubo", odgovorila je, ali dalje su reči bile suvišne.
Dok mu je kidala dugmad s košulje, on ju je nežno ljubio. Dok je ona dahtala, padala i dizala se u vrtlogu u koji je upala, on je sporo milovao njenu kožu. Dok je ona hrlila ka trećem, on je bio još na prvom orgazmu i dok je jutro svanulo, oni su bili pokošeni u vremenu i prostoru.

"Mislim da je vreme da ideš", rekla je  ne pomerivši glavu s jastuka. Bila je premorena.

"Mislim da se vidimo kasnije", obukao se lagano, spustio poljubac na njeno rame i nestao...

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖

Dobro jutro, laku noć!
Ljubim, volim...