"Vau", bude jedino što uspem da izgovorim, nakon što pogledom pređem preko Kopakabane. Istina, voziti se pola sata po ovakvoj vrućini baš i nije prijatno, ali zaboraviš na to čim ugledaš ovu lepotu.
"Pa ovo nije loše", Feđa prokomentariše, uz blagi osmeh posmatrajući prizor oko sebe, čemu se nasmejem.
"Šta je smešno?", upita me zbunjeno, a ja slegnem ramenima.
"To što nisi hteo da dođeš", Nikol i Ilja su ga ubeđivali celo jutro da bi jedva nekako popustio i ipak došao.
"Plaža kao plaža", potrudi se da sakrije malopređašnje oduševljenje, zbog čega prevrnem očima. Zar mu je toliko teško da prizna da jutros nije bio upravu.
"Najbolje još reci da ti se više sviđa Soči, nego Rio", izazovem ga, pa napokon začujem njegov smeh. Još od onog razgovora pored bazena, kad je ušao u kuću, nisam ga čula da se smeje.
"Ne Soči, ali Saratov mi je ipak lepši", namigne uz blistav osmeh, a ja se zbunim.
"Saratov?", upitam, jer nisam sigurna da sam ga dobro čula. Otkloni moje sumnje, nakon što potvrdi svoje reči.
"Ali Saratov nema more", primetim zbunjeno, što ga očito nasmeje.
"A ja baš mislio da ima", uzvrati uz osmeh, ali meni i dalje nije jasno zašto Saratov.
"Rođen sam tamo", objasni, nakon što primeti moju zbunjenost. Klimnem glavom uz osmeh, kad shvatim da je vezan za rodni grad. Nekako je slatko.
Ja se za razliku od njega, ne osećam vezanom za rodni Soči. Provodim tamo deo svog odmora, zbog roditelja, ali tokom sezone ne putujem tamo. Posle onog što mi se desilo, nisam želela da provodim vreme s njima, da ne bih morala da objašnjavam svoje ponašanje. Još uvek ne mogu da provedem puno vremena tamo.
"Ksjuh!", trgnem se iz razmišljanja, pa zbunjeno pogledam ka Nikol.
"Ideš li?", upita zbunjeno, očito ne shvatajući zašto Feđa i ja i dalje stojimo.
"Idem, idem", dobacim, pa krenem za njom.
"Zamislila si se", ne izdrži da ne primeti, a ja uzdahnem.
"Mislim da je slatko to što toliko voliš svoj rodni grad", jezik mi bude brži od pameti. Nakon što shvatim šta sam rekla, ubrzam za Nikol da ne bih morala da objašnjavam zašto sam rekla to što jesam.
Bog me ubio, ako znam šta pričam kad sam u njegovoj blizini.
•Feđa's pov•
Ilja me već nekih desetak minuta uporno posmatra, verovatno očekujući izvinjenje za juče, ali neće ga dobiti. Sve što sam rekao, mislio sam i nemam nameru da se izvinjavam za svoj stav.
Jedini put kad sam se izvinio zbog nekog svog stava je bilo kad sam se izvinio Kseniji, ali i to samo jer sam imao utisak da ju je moj stav lično povredio. Ne njenu ideologiju i njene stavove, već lično nju.
"Stojim iza svega što sam rekao. Bez petljanja u moj ljubavni život", kažem mu kratko i jasno, jer mi taj pogled ide na živce. Prevrne očima, ali ništa ne kaže.
"Kume", Filip dođe do mene, a ja klimnem glavom puštajući ga da kaže šta želi.
"Igraćeš fudbal sa mnom?", upita uz osmeh, no ja ga pogledam zbunjeno.
"Gde ovde može da se igra fudbal?", preletim pogledom po plaži i jedino što vidim je pesak. Na kilometre peska.
"Ima tamo teren za fudbal na pesku", Artjom mi objasni, a ja ih pogledam kao da su sasvim poludeli.
"Na pesku? Ali ja igram normalni fudbal", pobunim se, ali me njihovi molećivi pogledi ipak nateraju da pristanem.
"U redu, ali teško vama ako se povredim", pripretim im prstom, što njih nasmeje.
"Ideš li?", okrenem se ka Ilji, koji nikad ne odbija bilo kakav vid sporta.
"Naravno da idem. Devojke, uživajte", obrati im se uz osmeh, pa krenemo ka terenu, koji su klinci primetili.
"Ko je sa mnom u ekipi?", pogledam momke upitno, a Filip bude onaj brži i izabere da igra sa mnom.
"Džaba se toliko raduješ, fudbal na pesku baš i nije moja specijalnost", kažem mu odmah, da se posle ne bi razočarao.
"I dalje si bolji od tate", zbog činjenice da je to rekao tako ozbiljno, Ilja se namršti.
"Izgleda da si nekome ipak heroj", obrati mi se, aludirajući na razgovor od juče.
Iako je ovo poprilično dobar osećaj, to ipak nije ono što sam imao u vidu. Ne mogu ceo život da se zadovoljavam tim što ponekad čuvam njegove klince. Nekad mi je to bilo dovoljno, sad više nije.
•Ksenija's pov•
"Kako vam je bilo sinoć u gradu?", zainteresovano upitam, a njih dve kao da su jedva dočekale da ih neko to pita, odmah se raspričaju.
"Nismo grada ni videle. Čim smo naišle na prvi tržni centar, Lina me odvukla unutra i više nismo ni izlazile", Nikol se požali, a Lina se nevino osmehne.
"Nisam baš videla kese iz šopinga", primetim, pa dobijem priliku da gledam kako Lina prevrće očima.
"Šta god se meni svidelo, ona nije odobrila", zakuka zbog maminog ponašanja, a ja ozbiljno pogledam u Nikol. Nekad zaista jeste upravu, ali zna i da pretera.
"Ne brini, Lina, ići ćemo ti i ja jedan dan", obećam joj, pa ona uz osmeh ode da pomogne Evi sa zamkom u pesku.
"Ne-", pođe da mi izdiktira spisak propisa za šoping s Linom, ali je ja odmah prekinem. Uši će mi posle zahvaljivati.
"Sve znam. Svaki put mi pričaš isto, tako da sam već i napamet naučila", zaustavim katastrofu, koja preti da nastane, pa umesto toga odlučim da je pitam nešto što me već duže vreme interesuje.
"Šta se desilo sa Sonjom?", znam da baš i nije pravo vreme za to, ali ne pamtim kad sam poslednji put bila ovako nasamo sa njom. Uvek je neko s nama.
"Mislim da je bolje da pitaš Feđu", pokuša da me prosledi njemu, no ja odmahnem glavom.
"On mi je rekao da pitam tebe, ako me bude interesovalo. Kaže da ne želi ponovo da priča o njoj", prenesem joj njegove reči, a ona uzdahne, jer se ni njoj očito ne da da priča o tome.
"Zašto bi te to interesovalo?", pogleda me zbunjeno, pa ja samo slegnem ramenima.
"Pokušavam da ga razumem. Ne želim ponovo da kažem nešto pogrešno", pojasnim, iako ni sama nisam sigurna zašto me to toliko interesuje.
"Pretpostavljam da te onda interesuje i nihov odnos, pre nego što se desila ta nesreća", nemo klimnem glavom, a ona se zamisli, kao da pokušava da shvati odakle bi trebalo da počne.
"Upoznali su se jako davno, još pre nego što sam ga ja upoznala, tako da ne znam baš najbolje kako i gde. Bili su jedan period zajedno, ali je on otišao u Roterdam na neku pozajmicu i tad su raskinuli. Nakon par godina su se ponovo sreli na nekoj žurci, ovde u Moskvi, i odlučili su da vezi daju još jednu šansu. Preselila je u Krasnodar zbog njegovog fudbala, nedugo nakon toga su se i venčali, i sve je delovalo savršeno", potrudi se da mi ukratko objasni njihov odnos, iako po glasu primetim da joj je teško da priča o njoj.
"Ilja i on se znaju dugo, ali smo počeli mnogo vremena da provodimo zajedno tek kad je došao u Krasnodar. Tako da sam ja Sonju faktički poznavala koliko i njega, ako i ne bolje. Obožavao ju je. Niko me ne može ubediti u suprotno", oči su joj već pune suza, pa pođem da joj kažem da je okej, da ne mora više da mi priča, ali mi ne dozvoli. Nastavi s pričom kao da je sve uredu.
"Često su čuvali klince, kad bismo nas dvoje negde otišli, ili kad god bih ja imala nekih obaveza, a Ilja bio u Americi, pogotovo nakon što su prešli u Moskvu. Pa Filipu je on bio poput oca, kad Ilje nije bilo tu, neko na koga se ugledao. Zbog njega je i zavoleo fudbal. Znaš, bilo je samo pitanje vremena kad će se i njih dvoje ostvariti u ulozi roditelja, koju su tako dobro igrali s mojim momcima", otkako ih poznajem, znam koliko je Filip vezan za njega, ali nikad do sad nisam kapirala zašto.
"Imao je neku utakmicu taj dan, pa nije mogao s njom kod njenih. Nagovarao ju je da odloži za sutradan, da će ići zajedno, ali je ona iz nekog razloga bila zapela baš za tu subotu. Posvađali su se oko neke gluposti, što je bila prava retkost, i ona je otišla za Tulu sama. Nekad početkom drugog poluvremena, trener ga je zamenio i sto puta je ponovio koliko je ljut bio u tom momentu. A onda su mu rekli. Doživela je saobraćajnu nesreću i poginula na licu mesta", bledo gledam u nju, napokon shvativši koliko su ga moje reči povredile.
"Mislila sam da će da umre za njom. Nakon sahrane je pobegao iz zemlje i nije želeo ni sa kim da razgovara. Odlučio je da se vrati zbog fudbala, ali ga mi nismo videli do Lininog rođendana. Izbegavao je svakoga, ko ju je poznavao, i bio je okrenut isključivo fudbalu. Iako se sad pretvara da je dobro, znam da nije. I ne krivim ga. Mislim da ga ubija to što nije uspeo da joj se izvini, da joj kaže da je voli bar još jednom."
Kakva sam ja budala!
"Gde ćeš?", upita zbunjeno, nakon što se u par sekundi nađem na nogama.
"Moram da mu se izvinim."