𝑇𝑟𝑒𝑛𝑒𝑟 ✅

•24•

👆 Svaki put se iznova oduševljavam Motovoj lirici 😍🙈 👆

"Давайте, парни, dignite glavu. Pa nije sve tako crno.", ovo je ono čega sam se najviše plašila. Potonuli su, a pred sobom imaju celo drugo poluvreme. Gol u poslednjim sekundama poluvremena obično ima takav uticaj.

"Kako nije, kad gubimo na poluvremenu?", očekivala bih ovakav komentar od Alekseja, pa možda i od Dmitrija, ali ne i od osobe, na koju se ugledam otkako sam ušla u prvi tim.

"I šta? Otkad je to sramota gubiti od ekipe, koja vredi duplo više?", posmatram ga, ne kapirajući šta se dešava s njim. Već par dana nije sav svoj.

Odmahne glavom, kao da nema volje da nastavi ovaj razgovor, pa ode na drugi kraj svlačionice, ka svojim stvarima. Ovakvo ponašanje mi sad već opasno ide na živce.

"Znate šta, ako vam već toliko smeta što gubite, a vi lepo dajte gol, niko vam ne brani. Ali jednu stvar da razjasnimo - ja ne mogu da igram umesto vas. Ja sam svoj deo posla odradila i ne mogu da utičem na to što lopta ne želi u gol."

Umesto da ja budem ljuta na njega, što je upropastio par dobrih šansi, on je ljut na mene, jer ne urlam. Sve naopako.

"Rekla sam vam pred utakmicu sa Šalkeom, ponoviću i sad - jedino što ja očekujem od vas je da ostavite srce na terenu. Sve ostalo mi je nebitno.", ne kapiram kako to ne mogu da shvate.

Da je do mene, kompletan fokus bi nam bio na našoj ligi, a Ligi Šampiona se ne bi pridavao ovoliki značaj. Ionako su šanse da napravimo neki dobar rezultat u Evropi mizerne.

"Evo daću vam šansu da ne budete deo te ogromne sramote. Ko želi da napusti teren?", posmatram ih naizgled ravnodušno, dok u sebi preživljavam slom živaca. Niko ne može da mi digne pritisak kao oni.

"Tako sam i mislila.", prokomentarišem, nakon što se niko nije usudio da zucne.

"Izađite na teren i radite šta god želite, nije me briga. U subotu nam dolazi Spartak i to je jedino što me interesuje. Završila sam s vama.", još uvek poprilično iznervirana napustim svlačionicu.

"Ala, блин, ne možeš tako s njima.", Kiril me sustigne, pa počne da mi deli savete.

"Znaš šta, Kiril, mogu. I hoću. To što se trudim da imam prijateljski odnos s njima, ne znači da mogu da mi se obraćaju bez trunke poštovanja. Dosta mi je više toga da me poklapaju, šta god da kažem. Od ovog momenta okrećemo novi list - samo strogo profesionalno."

Što sam ja bolja prema njima, to su oni gori prema meni. Ako me Jurij dovoljno poštuje da mi poveri jednu ovakvu poziciju, ima vala i oni da me poštuju. Dovoljno sam toga u životu prošla da ne moram da trpim idiote.

"Diši, Ala, samo diši. Kad se smiriš, sve ovo će ti delovati smešno.", privuče me u zagrljaj, jedan od onih, koji lome kosti, pa ne možeš da razmišljaš o glupostima.

"U redu je, Kiril, još uvek mi se živi.", odvoji se od mene, i dalje me pomno posmatrajući.

"Neću nikoga ubiti danas, ne brini.", vrlo dobro kapiram što me gleda. Smestim se na klupu, malo bistrije glave. Istina je da lako planem, ali me to veoma brzo prođe. Još jedna moja osobina, koju ne volim, jer mi donosi više muke, nego koristi.

Momci izađu na teren, pa osetim par pogleda na sebi, no nemam nameru da im uzvratim. Nek misle da sam još uvek ljuta. Možda im onda dođe iz dupeta u glavu, pa počnu normalno da se ponašaju.

"Umorni su i nervozni zbog ovolikog puta, a ni na terenu im ne ide kako bi želeli. Popusti im malo.", okrenem se zbunjeno ka Kirilu, jer mu je ovo već prešlo u naviku.

"Otkad si ti na njihovoj strani? Prvi si bio u fazonu da je čvrsta ruka jedini ispravan način i da ne treba nipošto da im popuštam, a sad si, vidim, promenio ploču."

"Zato što vidim koliko ti je stalo do njih, čak i ako ti to ne vidiš. Iz sveg srca želim da ostaneš u klubu s momcima, jer kapiram da je to jedino što te čini iskreno srećnom."

Svaki put kad i na trenutak zaboravim što ga toliko volim, on me ponovo podseti. Roditelji mi možda nisu poklonili brata, ali klub jeste. To je još jedan od razloga što će moje srce uvek kucati za Lokomotiv.

"Šta misliš, mogu li se izvući?", promenim temu, jer u suprotnom neću moći da zadržim suze. Pravo sam žensko, šta ću.

"Mislim da će dati sve od sebe, obzirom da su ubeđeni kako si ljuta na njih. Naročito tvoja desna ruka.", prokomentariše uz osmeh, pa se polako posvetimo dešavanjima na terenu.

Ne može se poreći da daju sve od sebe, ali treba da se pomirimo s tim da to ponekad nije dovoljno. Već sam spremna da zatvorim utakmicu poslednjom izmenom, kad sat na semaforu pokaže osamdeseti minut. Recimo da sam im u jednom trenutku i poverovala da će preokrenuti situaciju u našu korist, ali sad sam već svesna da od toga neće biti ništa.

Biće mi ovo prvi poraz otkako sam na klupi.

Obavestim Murilja da se spremi za izmenu, s namerom da umesto napadača uvedem štopera. Momcima moral sve više pada, a ja ne želim da primim još jedan gol u poslednjim momentima poluvremena.

I kao da vidi šta planiram, Smolov ne dopusti lopti da napusti teren. Zna da će pri prvom idućem prekidu završiti na klupi i jasno mi je da mu se to ne dopada. No ovaj put zaista ne nameravam da im ispunjavam želje.

Odigra dupli pas sa Aleksejem, kojim najzad sebi stvori dovoljno prostora. A čim dobije dovoljno prostora, svima je jasno gde će ta lopta završiti. I sad se ja pitam ko je ovde lud. Zar je samo ovo bilo potrebno da se napokon uozbilji?

Sudija označi kraj utakmice, a nerešen rezultat postane zvaničan. Momcima se osmeh vratio na lice, ali ja se ne smejem. Nešto se očito dešava sa mojim glavnim napadačem i to mi se nikako ne dopada.

"Šta je ovo bilo?", upitam ga, nakon što se svlačionica pretvori u karaoke bar. Slave remi kao pobedu, ali ne mogu da ih krivim kad su već i sami bili ubeđeni u poraz.

"Gol. Samo sam ti pokazao da si nas rano otpisala.", posmatram ga u neverici, pa zatvorim oči na trenutak, smirujući disanje.

"Vidi, Smolov, ne znam šta se dešava u toj tvojoj glavi, ali ako imaš neki problem, ja sam tu da te saslušam."

Mislila sam da sam bila jasna, kad sam im rekla da sam uvek tu za njih. Izgleda da ipak nisam.

"Ne brini, kad budem imao neki problem, javiću ti se. Je l' mogu sad da se pridružim ostalima?", klimnem glavom, bez namere da ga pritišćem.

Bar s njim dosad nisam imala problema, no izgleda da tako ne može večno.

Šta li nam muči Feđu? 😅 Kako vam se čini tok radnje? 🙈💙 I da, znam da je ovo jedan od onih fudbalskih delova, ali ja te delove mnogo volim 😅

Prvo Đoković danas, onda sad i Srbija 🙈 Ne znam ko je imao gori dan 🙈 Kakvi su utisci? 🙈💙