Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Ljudi bakarnog veka učinili su mnoge prestupe. Nadmeni i nečasni, nisu se pokoravali bogovima Olimpljanima. Gromovnik Zevs se stoga rasrdi na njih; on se naročito rasrdi na likosurskog kralja Likaona u Arkadiji. Jednom prilikom prerušen u prostog smrtnika Zevs im dade znamenje i svi padoše ničice pred njim i ukazaše mu poštovanje kao bogu. Jedini Likaon nije hteo da ukaže Zevsu božanske počasti te se podsmevao svima koji su poštovali Zevsa. Likaon je odlučio da iskuša da li je Zevs bog. On ubi taoca koji je bio u njegovom dvorcu, jedan deo njegova tela skuva, a drugi ispeče i za trpezom ponudi velikom gromovniku. Zevs se strašno razgnevi. Udarcem munje razori Likaonov dvorac, a njega pretvori u krvožednog vuka.
Ljudi su postajali sve nesrećniji i veliki gonilac oblaka, svevladar Zevs odluči da uništi ljudski rod, te stoga posla na Zemlju pljusak toliko jak da se sve potopi. Zevs zabrani svim vetrovima da duvaju; samo je vlažni južni vetar Not gonio po nebu kišonosne oblake. Pljusak linu na Zemlju. Voda u morima i rekama poče da se podiže sve više, potapajuči sve naokolo. Pod vodom nestadoše gradovi sa svojim zidovima, domovima i hramovima, i više se nisu videle ni kule, koje su se visoko uzdizale na gradskim zidinama. Voda je postepeno pokrivala sve - i pošumljena brda i visoke planine. Cela Grčka nestade pod besnim morskim talasima. Usred talasa se usamljeno uzdizao vrh dvoglavog Parnasa. Tamo gde su seljaci ranije obrađivali svoje njive i gde su se zeleneli vinogradi bogati zrelim grozdovima, sad su plivale ribe, a po šumama pokrivenim vodom igrala su se jata delfina.
Tako je uništen ljudski rod bakarnog doba. Samo se oa tog opšteg uništenja spaslo dvoje - Deukalion, Prometejev sin, i njegova žena Pira. Po savetu svog oca Prometeja, Deukalion beše napravio ogroman sanduk, stavio u njega zalihe hrane i ušao sa svojom ženom. Deukalionov sanduk je devet dana i devet noći plovio po talasima mora koji su koji su prekrili čitavo kopno. Na kraju ga talasi doteraše do dvoglavog Parnasovog vrha. Pljusak koji beše poslao Zevs poče da jenjava, a malo zatim prestade sasvim. Deukalion i Pira tad izađoše iz sanduka i iz zahvalnosti što ih je sačuvao usred burnih talasa, prineše žrtvu bogu Zevsu. Voda je opala i ponovo se ispod talasa pokaza Zemlja opustošena kao pustinja.
Tada Zevs posla Deukalionu Hermesa, glasnika bogova. Glasnik bogova brzo projuri nad opustošenom Zemljom, stade pred Deukaliona i reče mu:
- Gospodar bogova i ljudi Zevs rekao ti je, znajući za tvoju pobožnost, da odabereš nagradu; reci neku želju i Hronov sin će je odmah ispuniti.
Deukalion nato odgovori Hermesu:
- O, veliki Hermese! Molim Velikog Zevsa samo za jedno: neka opet naseli Zemlju ljudima.
Brzi Hermes pojuri natrag na svetli Olimp i saopšti Zevsu Deukalionovu molbu. Veliki Zevs naredi Deukalionu i Piri da nakupe kamenje i da ga bacaju preko glave ne okrećući se. Deukalion izvrši naredbu moćnog gromovnika i iz kamenja koje je bacao on postadoše ljudi, a iz kamenja koje je bacala njegova žena Pira - postadoše žene. Tako je Zemlja opet posle potopa bila naseljena. Nju je naselio novi ljudski rod stvoren od kamenja.
