Grčka mitologija sastoji se od mitova i legendi o mnogobrojnim božanstvima, herojima i čudovištima. Naći ćete priče o nastanku sveta, o "problemima" bogova, kao i priče o životima najpoznatijih heroja mitologije Perseja, Herakla, Ahila i Odiseja.
...
Visoko na Olimpu vlada Zevs okružen skupom bogova. Tu je i njegova žena Hera, i zlatokosi Apolon sa svojom sestrom Artemidom, i zlatna Afrodita, i moćna Zevsova kći Atena Palada i mnogi drugi bogovi. Tri prelepe ore čuvaju ulaz na visoki Olimp i gusti oblak koji zaklanja vrata podižu onda kad bogovi silaze na Zemlju ili dok se uspinju u svetle Zevsove dvore. Visoko nad Olimpom široko se rasprostrlo plavo nebo bez dna i s njega se širi zlatna svetlost. U Zevsovom carstvu nema ni kiše ni snega; tamo je večno svetlo, radosno leto,a dole se kovitlaju oblaci, prekrivajući s vremena na vreme daleku Zemlju. Tamo, na Zemlji proleće i leto smenjuju jesen i zima, radost i veselje smenjuju nesreća i nevolja. Istina, i bogovi znaju za tugu, ali ona brzo prolazi i na Olimpu ponovo nastaje radost i veselje.
Bogovi piruju u svojim zlatnim odajama, koje je napravio Zevsov sin Hefest. Kralj Zevs sedi na visokom zlatnom prestolu, njegovo muško, prelepo božansko lice odiše veličinom i ponosno-spokojnim saznanjem vlasti i moći. Kraj njegovog prestola su boginja mira Ejrena, i stalna Zevsova pratilica Nike, krilata boginja pobede. Evo ulazi i prelepa, veličanstvena boginja Hera, Zevsova žena. Zevs poštuje svoju ženu Heru. Pokroviteljicu braka poštuju svi bogovi na Olimpu. Kad ulazi velika boginja Hera u svečanu dvoranu, blistajući svojom lepotom i raskošnim haljinama, svi bogovi ustaju i odaju poštovanje ženi gromovnika Zevsa, a ona, ponosna na svoju moć ide polako prema zlatnom prestolu i seda pored kralja bogova i ljudi, velikog Zevsa. Kraj njenog prestola stoji njena izaslanica, boginja duge, lakokrila Irida, uvek spremna da brzo jurne krilima od duge i u najudaljenija predele Zemlje da bi izvršila Herina naredjenja.
Bogovi piruju. Zevsova kći, mlada Heba, i sin trojanskog kralja Ganimed, Zevsov ljubimac, koji je od njega dobio besmrtnost, prinose im ambroziju i nektar, hranu i napitak bogova. Prelepe harite i muze vesele ih pevanjem i igrama. Uhvativši se za ruke, one vode kolo, a bogovi se dive njihovim lakim pokretima i večno mladoj lepoti. Pirovi bogova Olimpljana su veseli. Na njima bogovi rešavaju o svemu i odredjuju sudbinu bogova i ljudi.
Zevs s Olimpa šalje ljudima svoje poklone i uspostavlja poredak i zakone na Zemlji. U njegovim rukama je sudbina svih ljudi: sreća i nesreća, dobro i zlo, život i smrt – sve. Na vratima njegovog dvorca nalaze se dva velika ćupa; u jednom su darovi dobra, a u drugom – zla. Zevs crpe iz njih dobro i zlo i to šalje ljudima. Teško onome kome Zevs šalje darove samo iz ćupa zla, a teško i onome ko narušava poredak koji je Zevs ustanovio na Zemlji i koji ne poštuje njegove zakone. Hronov sin grozno sastavi svoje guste obrve i crni oblaci tada prekriju nebo. Kad se veliki Zevs rasrdi, kosa mu se strašno nakostreši na glavi, oči zaplamte nestrpljivim bleskom; kad zamahne svojom desnicom, udarci groma se razležu po čitavom nebu, blesne plamena munja i zatrese se visoki Olimp.
Ne čuva samo zakone Zevs. Kraj njegovog prestola stoji boginja Temida, koja čuva zakone. Ona po gromovnikovoj naredbi saziva većanje bogova na Svetlom Olimpu i narodna većanja na Zemlji, pazeći da se pri tom ne naruši poredak i zakon. Na Olimpu je i Zevsova kći boginja Dike, koja pazi na pravosudje. Zevs strogo kažnjava nepravedne sudije kad mu Dike javi da se oni ne pridržavaju zakona koje je on sazdao. Boginja Dike je zaštitnica istine i neprijatelj laži. Zevs čuva poredak i istinu u svetu i šalje ljudima sreći i nesreću. Ali, mada on šalje sreću i nesreću – sudbinu ljudi odredjuju mojre, neumoljive boginje sudbine, koje takodje žive na svetlom Olimpu. Čak je i zevsova sudbina u njihovim rukama. Sudbina vlada smrtnima i bogovima, niko je ne može izbeći. Nema takve sile koja bi mogla makar nešto da izmeni od onoga što je predodredjeno bogovima i smrtnima. Moguće je samo se pokorno pokloniti sudbini i potčiniti joj se. Jedino mojre znaju odredbe sudbine. Mojra Kloto prede čovekovu životnu nit, koja odredjuje njegov vek. Kad se nit prkine, život se završava. Mojra Lahesis, ne gledajući, vadi kocku koja čoveku u životu pada u deo. Niko nije u stanju da izmeni sudbinu koju odredjuju mojre, jer treća mojra, Atropos, unosi u dugačak svitak sve ono što su čoveku u životu predodredila njene sestre, a što je uneto u svitak sudbine – to je neizbežno. Neumoljive su velike, surove mojre.
Na olimpu postoji još jedna boginja sudbine – to je Tjuhe, boginja sreće i blagostanja. Iz roga izobilja, roga božanske koze Amalteje, čijim je mlekom bio othranjen i sam Zevs, ona prosipa darove ljudima, i srećan je onaj čovek koji na svom životnom putu sretne Tjuhe, boginju sreće; to se vrlo retko dešava i vrlo je nesrećan onaj čovek od koga se okrene boginja Tjuhe, koja tek što mu je darovala svoje darove.
Tako je na Olimpu, okružen svim bogovima, vlada veliki kralj bogova i ljudi, gromovnik Zevs, čuvajući poredak i istinu u čitavom svetu.
