Legende i mitovi stare Grčke

Arahna

Arahna je u čitavoj Lidiji (Država u Maloj Aziji uništena od strane Persijanaca u šestom veku pre nove ere.) bila slavna po svojoj veštini. Nimfe su često dolazile s padina Tmola i s obala zlatonosnog Paktola da se dive njenoj veštini. Arahna je tkala od niti nalik na oblake tkanine prozračne kao vazduh. Ona se ponosila time što na svetu nije bilo tkalje koja bi mogla da se meri s njom. Jednom je uzviknula: Neka dodje sama Atena Palada da se takmiči sa mnom. Neće me pobediti; ne bojim se toga.

E eto, prerušene u sedu, pogrbljenu staricu, koja se oslanjala na toljagu, stade boginja Atena pred Arahnu i reče joj: Arahna, starost ne donosi sa sobom samo zlo. Godine donose sa sobom i iskustvo. Poslušaj moj savet: trudi se samo smrtne da prevazidješ svojom veštinom. Ne izazivaj boginju na takmičenje. Pokorno je zamoli da ti oprosti one nadmene reči. Boginja oprašta onima koji mole za oproštaj.

Arahna ispusti iz ruku tanku predju; oči joj blesnuše gnevom. Sigurna u svoju veštinu, ona mselo odgovori starici: Ti nerazumna, starice! Starost te je lišila razuma. Upućuj takve savete svojim snahama i kćerima, a mene ostavi na miru. Ja ću umeti i sama sebe da savetujem. Što sam rekla, neka i bude. Zašto nema Atene, zašto ona neće da se takmiči sa mnom?

- Ovde sam, Arahna!– utviknu boginja primivči svoj pravi lik.

Nimfe i lidijske žene se duboko pokloniše pred voljenom Zevsovom kćerkom i počeše da je slave. Samo je Arahna ćutala. Kao što se u rano jutro oboji horizont crvenom svetlošću kad na nebo uzleće svojim bleštećim krilima ružičastoprsta boginja Eos, tako se zacrvene od srdžbe Atenino lice. Arahna ostaje pri svojoj odluci, kao i pre strasno želi da se na svaki način takmiči s Atenom. Ne predoseća da joj preti skora propast.

Najzad otpoče i takmičenje. Velika boginja Atena izatka na sredini svog prekrivača veličanstveni atinski Akropolj i na njemu prikaza svoj spor s Posejdonom za vlast nat Atikom. Dvanaest svetlih bogova Olimpljana, a medju njima i Atenin otac – gromovnik Zevs, sede kao sudije u tom sporu. Zemljotresac Posejdon je podigao svoj trozubac, udario njime u stenu i iz besplodne stene briznuo je slani izvor. U šlemu, sa štitom i egidom Atena je zatresla svojim kopljem i duboko ga zarila u zemlju. Iz zemlje je izrasla sveta maslina. Bogovi su tada pobedu dosudili Ateni, priznavši da je njen dar vredniji za Atiku.

Po uglovima boginja izveze bogove kako kažnjavaju ljude za nepokornost, a naokolo izveze venac od maslinovog lišća.

Arahna na svom prekrivaču izvese mnogo scena, iz života bogova, u kojima se bogovi pojavljuju sa svojim slabostima, obuzeti ljudskim strastima. Ona naokolo izveze venac od cveća obavijenog bršljanom. Njen rad je bio vrhunac savršenstva, po lepoti nije izostajao iza Ateninog, ali na slikama beše očigledno njeno nepoštovanje bogova, pa čak i izvestan prezir. Atena se strašno rasrdi, iscepa Arahnin rad i udari je tkaškim čunkom. Nesrećna Arahna nije mogla da podnese sramotu; savi konopac, napravi omču i obesi se. Atena oslobodi Arahnu od omče i reče joj: Živi, nepokorna! večno ćeš visiti i večno tkati i ta će kazna trajati u tvom potomstvu.

Atena poprska Arahnu sokom čarobne trave i njeno telo se odmah skupi, gusta kosa joj opade s glave i devojka se pretvori u pauka. Od tog vremena visi pauk-Arahna u svojoj paučini i večno je tka kao što je tkala za života.

.....................................................................................................................................

Sledeći deo - Hermes

.....................................................................................................................................